Vreme br. 427, 26. decembar 1998.

(Ustav Savezne Republike Jugoslavije, clan 60. stav 1)

Svako ima pravo na zaštitu zdravlja.

(Ustav Republike Srbije, clan 30. stav 1)

Svako, kao clan društva, ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje privredna, društvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje licnosti, uz pomoc države i putem medunarodne saradnje, a u skladu sa organizacijom i sredstvima svake države.

(Deklaracija o ljudskim pravima, clan 22)

Svako ima pravo na standard života koji obezbeduje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljucujuci hranu, odecu, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u slucaju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljenja, udovištva, starosti ili drugih slucajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.

(Deklaracija o ljudskim pravima, clan 25. stav 1)

U ime savesti

Lekom se, gospodo, ne špekuliše!

"Vreme" traži formiranje anketnog odbora koji bi ispitao da li ima zloupotreba u proizvodnji i prometu lekova

Nema jaceg znaka moralne i politicke krize od onog koji ukazuje na to da se trguje zdravljem ljudi. Ovih dana su se ponovo pojavile tvrdnje o zloupotrebama lekova, a naša javnost smorena dugom krizom kao da nema snage da digne glas.

"Necemo se predati kao ovce", rekao je pred novinarima prošle nedelje Dušan Mitevic, predsednik upravnog odbora ICN "Jugoslavija", najavivši da ce izneti u javnost sve ono što je ovih godina ometalo i rušilo domacu farmaceutiku – ko i kakve lekove uvozi, ko su vlasnici malih fabrika koje nicu kao pecurke i koje samo pakuju lekove. G. Mitevic je to izjavio saopštivši da najvecoj domacoj fabrici lekova ICN Galenika preti zatvaranje zbog poteza države koja, kako on tvrdi, ne poštuje ugovore i odbija da plati svoje obaveze za narucene i potrošene lekove u vrednosti od 170 miliona dolara. (Vidi "Ljudi i vreme" na strani 32-33)

Koliko se moglo shvatiti, g. Mitevic je ove detalje izgovorio kako bi opomenuo državne strukture ili nekoga u njima, kako bi uputio odlucujuce upozorenje vlasti, za koju se mora pretpostaviti da takode zna ko su kod nas proizvodaci i distributeri lekova, kako oni posluju, ko im izdaje sertifikate, ko vrši inspekciju, a ko potpisuje i placa fakture.

Drugim recima, nagoveštava se da u vezi s lekovima nešto smrdi. Da bi se držale elementarne društvene norme, takve sumnje treba hitno da budu odagnate, eventualne zloupotrebe sprecene, a pocinioci kažnjeni.

Spor države s ICN-om je dug i možda zamršen, ali u jednom je prilicno jasan – taj spor je povezan s dnevnom politikom, odnosno novom pojavom Milana Panica na domacoj politickoj sceni, kao što je i ranije bio podgrevan kada bi se intenzivirale politicke bitke. Bez obzira na argumentaciju u tom sporu, javnosti mora da bude objašnjeno da li spor država-ICN može imati posledice po zdravlje stanovništva. Više od toga, ako vec postoje sumnje da je promet lekova predmet protežizma, one moraju da budu prezentovane inspekcijama, tužilaštvima, etickim komitetima, sudovima, parlamentu i javnosti. Drugim recima, predstavnici ICN-a, kad vec pominju krunski dokaz te vrste, dužni su da sa svojim saznanjima upoznaju javnost, jer eventualne zloupotrebe lekova za sticanje privilegovanih dobiti spadaju u teža ogrešenja o zakone i javni moral, kojim se razara osnova društvenog ugovora.

Javni interes mora biti važniji od argumenata u nekom vlasnickom ili poslovnom sporu.

Tokom ove jeseni još jedan dogadaj bacio je svetlo na loše stanje u našem zdravstvu. Tokom sudenja dr Nenadu Đordevicu, bivšem direktoru Republickog zavoda za socijalno osiguranje, ovaj je izneo niz optužbi na racun raznih odgovornih lica, na stanje u zdravstvenom osiguranju, na rasipanje i nenamensko trošenje sredstava, itd. Sud, koji sudi samo na osnovu optužnice, nije se ozbiljnije upuštao u tvrdnje okrivljenog, ali te tvrdnje nisu zainteresovale prakticno nikoga van sudnice. Javnosti nije saopšteno da li su na takve tvrdnje reagovali oni koji bi morali da reaguju po službenoj dužnosti

Kad nastupi takav splet okolnosti, kad se pojave i najmanje indicije da se zloupotrebljava ustavno pravo ljudi na zdravlje, najmanje što se mora zahtevati od srpskog i jugoslovenskog parlamenta jeste da formira anketni odbor, ovlašcen da ispita sve okolnosti i da utvrdi cinjenice, da spreci zloupotrebe u oblasti koja mnogo više od drugih pogada javni interes, sve gradane i njihovo potomstvo. G. Mitevic i predstavnici svih proizvodaca, uvoznika i trgovaca lekova, ministri i podministri, direktori zavoda za socijalno osiguranje i nezavisni strucnjaci morali bi hitno da budu saslušani pred višestranackom parlamentarnom komisijom, kako bi se utvrdilo postoje li zloupotrebe, kog su obima, kakve su njihove posledice po zdravlje ljudi. Ko treba da povede akciju da bi se formirao takav anketni odbor? Narodni poslanici, ako to uopšte, posle svega, još jesu. Politicke partije ne bi trebalo da imaju važniju temu. Pošto se kod nas raznim manipulacijama sistematski razara javnost, neko ce reci da ona nema moci da inicira takvu istragu. Socijalni psiholozi znaju vrlo dobro da su nemocni ocaj, ucmalost, apatija, depresija i bespomocna ravnodušnost izvor diktature i zloupotreba. Ovo je granicni slucaj kad taj hipnoticki mehanizam prestaje da funkcioniše. Ucenjivanje onoga ko ucenjuje bližnjeg koji traži lek dodiruje onu tacku kada se mora reci dosta. Kvalifikovana javnost, pre svega lekarska udruženja, eticki komiteti, licnosti kojima ugled i zvanje zapovedaju da ne drže glavu u pesku, morali bi posle da dignu svoj glas za odbranu javnog dobra, a pravo ljudi na zdravlje mora biti najviše javno dobro. Rec je, napokon, o indiciji da se ovakvim stanjem krši elementarno ljudsko pravo.

Milan Miloševic

Blaga rec – haos

Haoticno stanje na ovdašnjem tržištu lekova poprima obrise elementarne nepogode. Gradani obijaju noge u nadi da ce u državnim apotekama i na recept dobiti lek prepoznatljivog imena na koji su navikli i koji koriste godinama, i tako izbeci visoke cene i njima nepoznate medikamente u privatnim apotekama ili ispod ruke. Lekovi se kupuju bez recepta i svuda: od apoteke do obicne pijace ili na buvljaku. Za kvalitet i poreklo se i ne pita. Spasavajuci sopstvenu glavu (zbog dugovanja države za isporucene lekove), nekad mocna farmaceutska industruja radije se odlucuje za pakovanje ili preprodaju uvoznih lekova nego za proizvodnju. Najkrace receno, lekovi su postali unosan biznis od pijace do države.

"Vreme" je pitalo lekare kako haos na tržištu lekova utice na zdravlje stanovnika, kakve lekove koristimo i da li bilo ko od uvoznika konsultuje lekare o tome šta manjka tržištu i kakav je kvalitet uvoznih lekova.

Dr Višeslav Hadžitanovic, predsednik Komore privatnih lekara Srbije

Tržište lekova ne bi smelo da zavisi od dnevne politike, i kada bismo imali liberalan sistem proizvodnje, prodaje i uvoza lekova – ne bi bilo haosa, nestašica. Cim postoje kvote za uvoz, koje ce naravno dobiti onaj ko je bliži vlasti, to nije dobro. Ranije smo znali proizvodace. To su bile poznate evropske i americke firme i nije bilo problema. Sada je stanje drugacije. Uvoze se lekovi iz Indije, Indonezije i slicnih zemalja, samo se pojave na tržištu i nismo u prilici da utvrdimo ili bar saznamo kakvi su to lekovi, da li su pravi, ili zamene, kako uticu da bolest za koju su namenjeni. Nemamo nikakvih informacija. Danas se i naše farmaceutske kuce više bave biznisom nego proizvodnjom lekova.

Zbunjeni su i pacijenti. Donose neke lekove, pitaju nas šta da rade. Najcešce su to medikamenti iz humanitarne pomoci, a možda i sa pijace. Najopasnija stvar je što se lekovi kupuju bez recepta. To i odista ugrožava zdravlje stanovništva. Medutim, ni državne ni privatne doktore niko ništa ne pita. O ovakvim stvarima morala bi svoje mišljenje da dâ lekarska komora, koja kod nas ne postoji, ili neki bord strucnjaka. Kako se snalazimo? Povezani smo sa internetom, pratimo informacije i dogadanja na svetskom tržištu lekova, i na osnovu toga odredujemo cesto i terapiju.

Dr Milena Jaukovic

"Galenika" je sada na redu, ali haoticnost na tržištu lekova je postojala i kad je njima išlo dobro. Naravno da ce biti katastrofa još veca ako i odista zatvore "Galeniku". Ona je od strateškog znacaja za ovu državu i lecenje ljudi. Ne samo da se uvoze nepotrebni lekovi, verovatno zbog zgrtanja novca, nego se više ne zna, bar široj javnosti nije poznato, u tu javnost ubrajam i lekare, ni odakle su lekovi ni ko su proizvodaci. Sa sankcijama i ratom to je postao unosan biznis, jer su i lekovi postali strateške sirovine. U celom poslu oko uvoza lekova sve manje se konsultuju strucnjaci za zdravlje i medikamente.

Bez lekova se jednostavno ne može, i zato mislim da je zdravlje ljudi ozbiljno ugroženo. Poslovi oko lekova ne bi smeli biti tajna i farmaceuti i lekari bi morali da znaju ko su uvoznici i šta se od medikamenata uvozi. Ako je suditi po asortimanu u apotekama i lekovima cije su kutije izlepljene sa po nekoliko nalepnica o proizovdacima, pa ne znate koja je prava, uvoz lekova je izgleda postao unosan biznis. To je opasno kao i kupovina lekova bez recepta. Velike farmaceutske kuce, dobre firme postaju gotovo neprimetne u najezdi malih proizvodaca lekova.

Situacija sa lekovima nije dobra. U bolnicama nema ne skupih lekova nego ni onih od tri dinara. Novine su sve punije žiro racuna za skupljanje novca za lek ili lecenje nekog obolelog. To govori da nešto nije u redu sa zdravstvenom politikom. Haos je blaga rec za ovo što nam se dogada. Oni koji se u njemu nadu gube glavu, a oni koji ga stvaraju profitiraju.