Rekonstrukcija savezne vlade

Vuk u po�areva�kom �amcu

Zavr�iv�i opozicioni opus, Dra�kovi� na Bogojavljenje '99. ulazi u slabu vladu nedovr�ene dr�ave da popravi politiku koja se popraviti ne mo�e

Da li se cenjeni �italac se�a kada je Vuk Dra�kovi� onim pismom 1991. podsetio Dobicu �osi�a da njemu, putniku sa "Galeba", ne treba �amac iz Po�arevca, a ovaj govorio kako se predsedni�ke du�nosti nije prihvatio zbog slasti i masti, vlasti i �asti nego zato �to se opet otvorilo tzv. isto�no pitanje i zato �to su dr�ava i narod u opasnosti. Bog je dobar, ponekad duhovit, i name�ta da se iste re�i ponavljaju i da se dugovi jo� za zemna �ivota vra�aju. Dra�kovi�u 18. januara 1999. eto zapade da sad on preuzme visoku du�nost u ota�astvu, tj. da u�e u po�areva�ki �amac, a da se drugi nu�i�evski rugaju. (Eto, bogami, gospa Dana Dra�kovi� posta Gospo�a Ministarka?) Tog dana je u Beogradu saop�teno da je predsednik SPO-a Vuk Dra�kovi� imenovan za potpredsednika savezne vlade, zadu�en za me�unarodne odnose. Dra�kovi� je ponavljao da se tog zadatka prihvata u te�kom vremenu, mo�da najte�em po odr�anje na�e dr�ave, i da �e se zalagati da Srbija iznutra postane Evropa, da bi u Evropu u�la, da �e se truditi da bude most preko koga �e se na�i nesporazumi sa Evropskom unijom, velikim dr�avama i SAD pretvoriti u sporazum i da �e raditi na izgla�ivanju srpsko-crnogorskih nesporazuma, jer niko ne mo�e razdvojiti Vuka od Njego�a (Karad�i�a od Petrovi�a).

Sutradan, po zvani�nom objavljivanju vesti o imenovanju, 19. januara na Bogojavljenje, na konferenciji za �tampu u sedi�tu SPO-a, jedan novinar, vi�e nego dobronameran, ka�e kako zna da se g. Dra�kovi� nije prihvatio zbog (pazi re�i) �asti i masti, pitaju�i ga pri tom da li on ima nameru da menja koga od na�ih nesposobnih diplomata koji su tamo oti�li kad su ovde zglajzali, a Dra�kovi� kao ljutito (ton skoro opasan za lice na vlasti) odgovara kako je rano za takva pitanja i kako jo� ne zna ni gde mu je kancelarija. Znamo da �e mu je pokazati, a za ostalo... I jo� je ponavljao da ne procenjujemo ni po funkcijama, ni po re�ima, nego da gledamo dela. �ta �emo nego da gledamo. �italac "Vremena" sigurno pamti, jer takav je to soj, one studentske parole iz zimskih protesta '97: "Samo te gledamo, Rumeni, samo te gledamo!".

�TAMPA SLOBODNA: �ef poslani�kog kluba SPO-a u Ve�u gra�ana Milan Komneni� postao je novi savezni sekretar za informisanje. Ka�e da u fascikli pred sobom ima nacrt novog zakona o informisanju, u kome �e postojati apsolutna sloboda informisanja i odgovornost za javnu re�, i da �e mnogima laknuti kad SPO preuzme ministarstvo informisanja. Knji�evniku Komneni�u ukazala se �ansa da ne�to zaista i popravi, jer je ova NKVD-ovska atmosfera, koju je stvorio crveno-crni agitprop, prerasla u apsolutno fantasti�nu ilustraciju �orsokaka vlasti. Pro�le nedelje su, se�amo se, ponavljamo, a ponavlja�emo bogami i kad se oni budu pokrili u�ima, tri potpredsednika vlade, potpomognuta mnogobrojnim saop�tenjima, pa i izjavom predsednika srpske skup�tine, sasvim ozbiljno tvrdila da je ne�to �to je javno i svima dostupno u stvari dobro �uvana zavereni�ka tajna CIA-e, koju su oni otkrili i koju zabezeknutom narodu pokazuju. Ni pi��eva imaginacija nije takve re�i stavila u usta Iliji �vorovi�u, pozori�nom i filmskom borcu protiv balkanskih �pijuna, toga nema ni u �onkinu, nema ni kod Orvela, biv�eg policajca u ekspedicionom korpusu u Indiji. Onda se ta ista vlast, u okolnostima ponovo dramati�nim za dr�avu, �udi �to niko ne veruje verziji koju daju zvani�ni organi. Tako svesno uni�tavanje kredibiliteta dr�avnih institucija grani�i se s veleizdajom, ali nema ko da tu�i.

Obnarodovana namera da se na saveznom nivou popravi zakon o informisanju bi, dakle, mo�da mogla i da probudi neke nade - SPO je veliki deo svojih politi�kih borbi u protekloj deceniji ulo�io u osloba�anje medija - mogla bi, da SPO pre godinu dana nije potpuno upropastio efekte te borbe �im se domogao Studija B, onda kad je s gradona�elni�kog mesta oterao �in�i�a, komesarski uspostavio novi upravni odbor, razjurio uredni�ku ekipu itd., i t. sl.

�AMAC, VUK, KOZA I KUPUS: Zbog ispadanja iz igre bojkota�a i prevrtanja �urka SPO-a, kad je po�eo staljinisti�ko-radikalski lov na ve�tice, �itava javna sfera od univerziteta do medija ostala je bez politi�ke za�tite. U tom lovu, nismo zaboravili, bar jednim hicem u�estvovao je i dosada�nji potpredsednik skup�tine Beograda, dosada�nji v.d. gradona�elnik Beograda dr Milan Bo�i�, koji je sada postao savezni ministar bez portfelja. Ne, nije on to ipak na nama zaradio.

Dr Bo�i� je jedan �ovijalni komunikativni cinik, uz ne�to flegmati�ne zadrtosti. On je po obrazovanju matemati�ar, mada njegov politi�ki opus svedo�i o nekim alhemi�arskim ve�tinama, "vi�en je" kao ve�t tajni pregovara�. Bo�i� je deo jednog fenomena, na srpskoj politi�koj sceni pomalo misterioznog - to su politi�ki savetnici, soj koji komunicira me�usobno i kad su �efovi u sva�i. Jedna anegdota ka�e da oni do �efova do�u tek no�u, kad se umore poltroni. Izgleda da bi i on voleo da bude diplomata. Od Metohita je daleko, ali neku vizantinsku �icu gaji. Neki od zaokreta SPO-a se pripisuju njemu, nikad nije utvr�eno sa koliko osnova. �italac �e pogre�iti ako zaklju�i da novinar "Vremena" to pominje zato �to ima neka saznanja o njegovoj specijalnoj zasluzi �to je 1999. sklopljen najozbiljniji sporazum �etnika i partizana posle susreta Tito - Mihajlovi� u Braji�ima 1941. Ne, nemamo takva saznanja, ve� profesora dr Bo�i�a ovde pominjemo kao uvod u ovde ilustrativnu de�ju logi�ku ve�bu, takore�i ve�bu za politi�ke savetnike. Imate na jednoj strani reke vuka, kozu i kupus. Da vuk jede kozu, a da koza jede kupus, znate i nikako ne smete da ih ostavite same zajedno. Morate da taj svoj tro�lani imetak prenesete da drugu obalu reke za �ta vam na raspolaganju stoji mali �amac u koji mo�ete da stanete vi i jo� dva stvorenja.

�ta �ete uraditi?

Prvo preko reke prevezete kozu i kupus, kozu ve�ete da brsti, a kupus vratite nazad; u �amac uzmete vuka i s vukom i kupusom u po�areva�kom �amcu pre�ete Moravu.

U Po�arevcu to znaju, politi�ari u krugu beogradske dvojke ne znaju.

�alu na stranu, prevo�enjem SPO-a �ednog preko vode do savezne vlade, stanje dr�ave nimalo se ne menja, jer klju� problema na�e federacije jeste u tome �to re�im u Beogradu ne priznaje izbornu pobedu Mila �ukanovi�a u Crnoj Gori, a ovaj ne priznaje Bulatovi�ev kabinet.

SLABA VLADA: Vuk Dra�kovi� zavr�ava svoj opozicioni opus i ulazi u jednu slabu federalnu vladu kojoj nedostaje volja i politi�ka podr�ka da preuzme odgovornost. To je, ina�e, po ustavnim ovla��enjima veoma jaka, takore�i kancelarska vlada. Dra�kovi� ulazi u vladu u te�kom trenutku, kao neka vrsta korektora igre, koju srpska vlada trenutno veoma aktivno kvari, bez mo�i i bez aparata preko koga bi sproveo svoju volju. Njegovu nameru da re�i sporove jedne slabe i nedovr�ene zemlje sa najve�im svetskim silama treba pozdraviti, ali ono �to umanjuje nadu za takvo ostvarenje jeste �injenica da je u toku pregovora o toj vladi poja�ana ofanziva ksenofobi�nih politi�kih snaga. Osim koalicionih partnera, ulazak u vladu pozdravio je Du�an Mihajlovi�, lider Nove demokratije, koji u tome, kako izgleda, vidi nagove�taj da bi se mogao suzbiti uticaj Velikog �teto�ine, kako on naziva vo�u srpskih radikala dr Vojislava �e�elja.

Reference za taj novi posao Dra�kovi� je stekao u opoziciji, kad je bio u savezu sa onima koji su sada izlo�eni pogromu od strane re�ima - kome se on sada priklju�uje. Stekao ih je onda kada je tokom rata u Bosni i Hrvatskoj osu�ivao zlo�ine, kada je posle Vukovara pisao da treba skinuti kape i �utati. Stekao ih je i onda kada ga je mre�a civilnih organizacija ovde i u svetu branila kao �rtvu represije re�ima (jun 1993) i kada je bio gost vi�e svetskih dr�avnika.

Dra�kovi�evo pomirenje sa Slobodanom Milo�evi�em podse�a pomalo na ono kad je vo�a HSS-a Stjepan Radi� dobio portfelj od Aleksandra, mo�da i na ono kad je Nikola Pa�i� progutao i to �to ga je Kralj Milan osudio na smrt. Njegovo pomirenje s re�imom eksploatisa�e njegovi doskora�nji saveznici, mada, ruku na srce, te reakcije i nisu mnogo zlurade. �in�i� je za Radio U�ice rekao kako savezna vlada predstavlja "'grupu glumaca' odabranih po volji Slobodana Milo�evi�a", a u �a�ku na otvaranju nove TV stanice - na pitanje fokusirano na to da su njega optu�ivali da je razgovarao sa Milo�evi�em, a da Vuk ulazi u vladu - odgovorio je non�alantno u stilu da se sada sve vidi.

Kilibarda iz Crne Gore izrazio je razo�arenje, ali je dodao da je to ipak "njegova stvar". Iz Kragujevca i Ni�a, gde na gradskom nivou funkcioni�e koalicija "Zajedno", do�le su izjave demokratskih funkcionera koje govore o opreznosti. Predsednik Izvr�nog odbora Skup�tine Kragujevac Borivoje Radi� ocenio je da �e lokalna vlast koalicije "Zajedno" "biti u velikom isku�enju" i da �e raditi u "delikatnim uslovima". Gradona�elnik Ni�a i potpredsednik Demokratske stranke (DS) Zoran �ivkovi� ocenio je da "od kolega iz Srpskog pokreta obnove (SPO) zavisi da li �e ulazak te stranke u saveznu vladu imati posledice po lokalnu vlast u gradu".

SLAB U�INAK: Odnosi SPO-a sa partijama i asocijacijama u demokratskom centru sada su hladni, ponegde otvoreno neprijateljski, a SPO ponekad pribegava �ak i otvorenoj satanizaciji doju�era�njih saveznika kao razbija�a dr�ave. Nema nagove�taja da bi Dra�kovi� mogao pro�iriti savez sa socijalistima radi destabilizacije vlasti koalicije "Zajedno" u "slobodnim gradovima", mada bi socijalisti za to dali dukat, ako Dra�kovi�evo otvoreno distanciranje od Saveza slobodnih gradova nije prvi od deset hiljada koraka u tom pravcu. Iz reakcija �ovi�a (DA), Vuka Obradovi�a (SD) i drugih ose�a se olak�anje - situacija je sada ra��i��ena, postoje oni na vlasti i postojimo mi u opoziciji. Pomeriv�i se iz Knez-Mihajlove ("iz sobe u kojoj je krunisan Kralj Milan", V. D. u jednoj egzaltaciji) u onu zgradu na novom Beogradu - kojoj je mesto odredio, ka�u, Deroko pobov�i veslo u muljevitu baru - Dra�kovi� je oslobodio prostor na kome nekoliko grupa sada poku�ava da izgradi igru. Na pitanje kako tuma�i to da sada nema nijedne opozicione stranke, on se obrecnuo: "Opozicija �emu?", pa ponavlja da nije opozicija Srbiji, a da ostaje opozicija gluposti i �emu sve ono be�e. Lo�e va�enje za pristupanje lo�oj vlasti.

Kao opoziciona stranka u srpskom parlamentu, SPO je imao ove godine veoma slab u�inak. O�igledne velike propuste u suzbijanju kosovske pobune opozicioni poslanici nisu predupredili, opiranje zakonu o univerzitetu je bilo beskrvno i slabo, distanciranje od zakona o informisanju neefikasno, uloga u dono�enju zakona o privilegijama kompromituju�a, iznu�ivanje povla�enja tog zakona li�ilo je na neve�to va�enje. To nije samo znak da je ova partija na republi�kom i saveznom nivou pokazala do sada najve�u anemi�nost ve� i zbog toga �to je do�lo, kako pi�e profesor Vu�ina Vasovi� (Zbornik "Lavirinti krize", Institut za evropske studije, Beograd 1998), do prezidencijalne anestezije parlamentarizma. Iako po ustavu postoji mogu�nost da savezna skup�tina radi 240 dana godi�nje, Ve�e gra�ana (donji dom) zasedalo je samo 24 dana, a Ve�e republika samo 10 dana, za razliku od zapadnoevropskih parlamenata koji rade 75-100 dana godi�nje (Francuska Narodna skup�tina 120). Normativno i empirijski posmatrano, konstatuje profesor Vasovi�, mogu�nosti parlamenta da putem odre�enih proceduralnih pravila kontroli�e rad vlade bile su znatno ograni�ene. Jedan od razloga slabe pozicije parlamenta je, kako ka�e Vasovi�, fra�ilna priroda federacije, koja nizom razloga dovodi do "be�anja" ili klizanja vlasti ka centrima i punktovima egzekutive.

Novi potpredsednik savezne vlade i lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Dra�kovi� najavljuje da �e raditi na tome da se "ukloni sve �to nas sva�a sa svetom"; da bi pomogao u "odbrani Kosmeta i borbi za istinu o Kosmetu" tra�i�e da se "bez oklevanja krene u korenite reforme politi�kog i ekonomskog sistema i uklanjanje svega onoga �to nas ru�i i sva�a sa svetom i umanjuje ishod na�e bitke za odbranu Kosmeta" i da �e "jezikom i stilom koji svet razume" govoriti "istinu o onome �to se doga�a na Kosmetu i prezentirati �injenice da Srbija na Kosmetu ne brani samo sebe ve� i ustav sveta".

"Computers, not kalashnikovs". Daj bo�e da to bude pre nego �to krava presko�i mesec (Dra�kovi� o datumu ostvarenja separatisti�kih planova), ali, kako ka�e vic o Jevrejinu koji se godinama uzalud moli bogu za malo sre�e, postoji bojazan da mi taj loz jo� nismo kupili.

U�LI I IZA�LI: Du�an Mihajlovi�, raniji koalicioni saveznik SPO-a, nekada�nji potpredsednik srpske vlade koji je realizovao uvo�enje vi�epartijskog sistema, je u jednom nedavnom intervjuu izjavio da pro�logodi�nji Dra�kovi�ev anga�man ne proizilazi iz politi�kog ra�una nego da ovaj iskreno poku�ava da odbrani Kosovo.

Treba verovati Mihajlovi�u da je Dra�kovi� iskreno zagrejan oko Kosova. SPO je u osnovi restauratorska partija koja veruje da se povratkom starih institucija mo�e vratiti red i napredak u dr�avu, a po�to se monarhija ne dr�i naro�ito dobro u ovoj partiji, postoji ne�to kao zale�eni monarhizam; ova stranka anga�ovana je na podizanju crkava. Pre prihvatanja nove du�nosti Dra�kovi� i Komneni� oti�li su kod patrijarha. Kosovo je u tom kontekstu prirodan beo�ug, uostalom po�eci ove partije su u masi zagrejanoj tzv. doga�anjem naroda i Gazimestanom, a i Dra�kovi�evi (i Komneni�evi '89) rani nastupi su najavljivali re�enost da se De�ani brane po svaku cenu. Nova saop�tenja imaju pomalo od starog retori�kog patosa. Dra�kovi� ponavlja da bi Kosovo branili i Va�ington i Ruzvelt, njegova saop�tenja li�e pomalo na davanje naloga Savetu bezbednosti. Pitanje je kakav �e efekat sve to imati, mada on deluje suvislije od �ivadina Jovanovi�a (biv�i �ef kabineta Nikole Ljubi�i�a, ako se iko se�a perioda koji se u Srbiji nazivao "vladavina vojnog otpada").Osnovno je pitanje da li se ovakva politika uop�te mo�e korigovati, a da se zastupati ne mo�e, to je jasno. Dra�kovi� je, mo�da, kako ka�e stari vic, "oti�ao u �etnike aprila '45". Mada je dobio ministarstvo za unutra�nju trgovinu, velikih direktnih koristi po SPO u smislu politi�kog plena nema. Glasa�ko telo ove partije je antire�imsko i mo�da �e se kolebati, mada kolaboracija s re�imom nije odavno smrtni greh u srpskoj opoziciji. Ministre ili neke visoke predstavnike u vlasti imala je cela politi�ka scena, osim DSS-a Voje Ko�tunice. Kao i 1992, kad je u vladu u�lo tuce opozicionara, i sada je dr�ava u opasnosti.

Na jednoj konferenciji za �tampu u Savezu za promene, neko je izbrojao da me�u sedam prisutnih sede �etvorica onih koji su bili bliski saradnici Slobodana Milo�evi�a, pa je pitao: "�ta je uslov za promene, da odu oni ili da odete vi?" �ovi� je dao odgovor: "Dok sam bio gde sam bio, bio sam javno, javno sam iza�ao i sad sam ovde. Problem su oni koji su s njim tajno." Aludirao je na Dra�kovi�a. Dra�kovi� je sada u�ao javno. U �ta?

Neboj�a Popov (do sada najtemeljnije pro�avanje srpskog populizma, vidi pro�li broj "Vremena") ka�e da je to zavr�nica krize partijske dr�ave i da su se tri frakcije srpskog populizma (SPS, SRS, SPO) ponovo na�le zajedno. Neki misle da su i male razlike velike i za na�u sudbinu, mo�da na kraju krajeva i nije sasvim neva�no koja �e od te tri frakcije davati ton.