Velika Britanija

Premijer - direktor

Blerov stil i njegova antiideološka harizma upravo liče na "preduzetnički populizam"

Kada je nedavno neočekivano najavio da je Velika Britanija spremna da podrži akciju Evropske unije kojom se uspostavlja sopstveni sistem bezbednosti, premijer Toni Bler (45) dao je jasan signal da će njegova vlada požuriti da stigne Francusku i Nemačku koje već imaju najznačajniju ulogu u ujedinjenoj Evropi.

Mnoge evropske zemlje odavno žele da na starom kontinentu formiraju odbrambenu snagu, ali su uvek bile svesne činjenice da je to neostvarivo bez učešća Britanije - nuklearne sile sa globalnim interesima. Uz aktivno vojno pojavljivanje na svetskoj sceni u slučaju Iraka i Jugoslavije, ovaj Blerov zaokret, očigledno se može uzeti kao odgovor na marginalizaciju Londona, do koje je došlo zbog protivljenja ostrvskih "evroskeptika" da načelno pristanu da im meru ekonomskog i političkog suvereniteta ubuduće određuju činovnici iz Brisela.

Otkad je preuzeo dužnost premijera, pre 20 meseci, samoljubivi Bler je u više navrata isticao nameru da uđe u glavni tok evropske politike. Međutim, pošto je Britanija odbila da se uključi u Monetarnu uniju, njegov uticaj nije imao većeg značaja. Sada - prema analizama onih koji su mu skloni - dokazuje kako je ipak pravi Evropljanin i da se tek malo spotakao oko pitanja zajedničke evropske monete.

Premijer je u više javnih nastupa naglasio da Evropa ubuduće mora biti spremna da sama, bez učešća SAD, organizuje mirovne, pa čak i borbene misije u oblastima kao što je Kosovo. Prema njegovim rečima, "u odbrani moramo biti smeliji i pokazati veću maštovitost, moramo biti efikasniji, na rečima i na delu".

Doduše, mada je iz Pariza primećeno kako je Blerov zahtev da evropski bezbednosni sistem ne ugrozi NATO u suprotnosti sa idejom o samostalnom "odbrambenom štitu" Zapadnoevropskog saveza, britanski stav predstavlja veliku promenu i odustajanje od dosadašnjeg izbegavanja rasprave o vojsci u okviru EU-a.

KRITIKE I POHVALE: U međuvremenu, britanskog premijera istovremeno kritikuju i hvale i u zemlji i u svetu. Zameraju mu da nikada nije uspeo da objasni šta podrazumeva njegov projekat "Treći put", mada je on još 1995. godine, kao stranački lider i pretendent na Dauning strit, uverio Laburističku partiju da na kongresima crvenu boju treba zameniti zelenom i iz Programa (napisanog 1918) pragmatično izbacio član o obaveznosti "društvenog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju". Dotadašnju marksističku formulaciju da "radnik uživa pune plodove svog rada na bazi društvene svojine", Bler je zamenio popustljivom rečenicom da se "novi laburisti zalažu za vlasništvo koje pripada društvu ili je njemu odgovorno". Potom je ubedljivo dobio na izborima.

"'Treći put' je pravac ka obnovi i usavršavanju moderne socijal-demokratije", napisao je Bler jesenas za list "Vašington post". To, kako kaže, nije običan kompromis između levice i desnice, nego traganje za suštinskim vrednostima centra i levog centra, i njihova primena u svetu socijalnih i ekonomskih promena.

Međutim, ipak se mnogi pitaju da li nekakav "Blerov program" uopšte postoji. Premijerove ideje ne počivaju na punim principima liberalne ekonomije, ali nisu ni tradicionalna socijaldemokratija. Po njegovim izjavama bitne društvene promene ne mogu poteći od vlade uobičajenog kova, a pri tom ni sindikati, ni radnički pokret nisu u stanju da to učine. Analitičari ocenjuju da Blerovo rukovođenje pokazuje čoveka koji nastoji da sve kontroliše. On u svakoga sumnja, a pogotovo ne veruje da je "narod" voljan i da je u stanju, da sprovodi promene. Priznaje tržišnu privredu, kao okvir za vladinu delatnost, ali ipak je skeptičan da slobodno tržište predstavlja preduslov za uspešno društvo.

Kažu da je Blerov ideal snage koja donosi napredak vezan za velika preduzeća. Multinacionalni koncerni planiraju, grade, stvaraju radna mesta, razvijaju nove proizvode i deluju širom sveta. Oni su upravo onakvi kako Novi laburisti sebe rado vide: sigurni u svoju stvar, dobro obavešteni, međusobno tesno povezani ali decentralizovani.

Poznavajući javnost i ciljne grupe, velika kompanija prodaje i bogatima i siromašnima, dok se pri tom propaganda stara da stvori povoljan imidž preduzeća. Blerov stil i njegova antiideološka harizma upravo liče na takav "preduzetnički populizam". On se izjašnjava za opšteprihvatljive vrednosti, ali zahteva od Novih laburista da se usmere "ka vlasti, blagostanju i mogućnostima za većinu".

KONZERVATIVNI "BLERIZAM": Britanska vlada je letos objavila obiman godišnji bilans, kako bi dokazala da je i dalje dostojna poverenja. "Promeniti vladu isto je što i smeniti rukovodstvo neke firme", napisao je Bler u uvodnoj reči. Pored toga, pošto u dokumentu tvrdi da se ljudi u svim životnim situacijama "ponašaju kao potrošači, a ne samo kao građani", reklo bi se da britanski premijer sebe jasno vidi kao generalnog direktora korporacije, a birače kao zadovoljne i site mušterije.

Međutim, ima stručnjaka koji ovakvim Blerovim shvatanjima, uprkos popularnosti, zameraju odsustvo demokratičnosti i tvrde da "blerizam", bez obzira na sve priče o modernizaciji, nije ništa manje konzervativan nego što su partije levoga centra oduvek bile. Oslikavajući prvog čoveka svoje stranke, jedan zaprepašćeni delegat na godišnjoj konferenciji laburista u Blekpulu rekao je kako Bler uspeva da natera ljude da oduševljeno pozdrave mnoge stvari sa kojima se uopšte ne slažu. Na skupovima on doživljava ovacije, ali su mnogi aktivisti ipak sumnjičavi i nepoverljivi prema smeru kojim ih njihov lider vodi. U partijskim krugovima stalno se vode žustre rasprave o Blerovoj "centumaškoj" viziji Nove laburističke stranke.

Međutim, Toni Bler to poriče: "Konferencija u Blekpulu pokazuje da je čitava stranka u suštini već postala Nova laburistička stranka."

Delegati su burnim aplauzom pozdravili njegovog zamenika Džona Preskota i većinu drugih ministara koji su u svojim govorima napadali tradicionalne mete - pohlepne poslodavce i konzervativnu opoziciju. S druge strane, Bler je izazvao oduševljenje kada se usprotivio levičarskoj ortodoksiji starog laburističkog mišljenja i kad je poručio da se mora prihvatiti logika slobodnog tržišta i globalne ekonomije.

Šokirajući "pravoverne", on u svojim govorima oštro kritikuje tradicionalne socijaldemokratske "svetinje". Osuđuje loše stanje u državnom školstvu, zdravstvu i socijalnoj zaštiti i otvoreno odbacuje pozive za reformu ekonomske politike, tražeći od članova partije da zaštite vladu, a ne da je napadaju i žale se na nju.

Inače, Blerova šansa da bude čovek budućnosti objašnjava se pre svega time da je Velika Britanija u mnogo čemu zaostala. Druga njegova prednost je u tome što je na položaju smenio nekompetentnog Džona Mejdžora, čije konzervativce okrivljuju da su celokupni domen javnih službi potpuno upropastili. Posle njih sve je moglo biti samo bolje.