Siniša Mihajlović - stvarno najbolji

Bomba u levici

Sa šest spektakularnih ovosezonskih golova iz slobodnih udaraca, "Miha" je stigao do 18 pogodaka u "kalču" i na listi majstora za "slobodnjake" prestigao asove poput Zika, Platinija, Maradone, Bađa...

"Rekordi postoje zato da bi bili obarani", izjavio je Đanfranko Zola, italijanski fudbaler koji poslednjih godina igra za londonski Čelzi. Iz "kalča", odnosno Parme, otišao je u novembru 1996, ostavivši težak domaći zadatak eventualnim naslednicima - 19 golova iz slobodnih udaraca. Siniša Mihajlović je tada bio tek među potencijalnim kandidatima za upražnjeni tron "majstora za slobodnjake" jer je u ličnoj karti imao tek 7 pogodaka. Te sezone (1996/97) dao je dva gola, prošle tri, a ove već šest, stigavši do 18 pogodaka, odnosno na korak od Zole. Niko ne sumnja da će već narednih nedelja "kalčo" dobiti novog "kralja" slobodnih udaraca. A ako se zna da su u Italiji godinama igrali takvi majstori kakvi su bili Ziko, Maradona ili Platini, svi specijalisti za "slobodnjake", Mihin podvig postaje još veći.

MAJKA PRIRODA: "Nema nikakve posebne tajne za veću efikasnost u ovoj sezoni", kaže za "Vreme" Mihajlović iz svog rimskog stana. "Ništa ja ne šutiram ni jače ni preciznije nego ranije, jedino što me malo više prati sreća."

Kada kaže "sreća", Mihajlović ne misli na greške golmana ili neke karambole koji pomažu da lopta uđe u gol. Iznosi neverovatan podatak:

"U proteklih 7 sezona u Italiji pogodio sam 35 stativa iz slobodnih udaraca i lopta nijednom nije ušla u gol! U nedelju protiv Pjaćence prvi put se od stative odbila u mrežu. Da je od onih 35 stativa i prečki bar 30 odsto završilo u golu moj golgeterski saldo odavno bi bio znatno veći."

Italijanska štampa piše o njegovim spektakularnim golovima naširoko i nadugačko, čak je posle het-trika protiv Samdorije "Gazeta delo Sport" organizovala neku vrstu referenduma među golmanima na temu "kako se odbraniti od Mihajlovića". Televizijski kanali širom Evrope i sveta vrte njegovo "skidanje paučine" sa ćoškova golova na stadionima širom Italije, treneri čuvaju snimke njegovih golova da bi dečacima koji počinju pokazali kako izgleda savršenstvo izvođenja slobodnih udaraca...

Na pitanje "ko je njega naučio", Mihajlović odgovara:

"Niko, jak šut dala mi je majka priroda, sve ostalo je posledica mog rada i vežbanja na treninzima. Sećam se da sam u školi bio najmanji rastom, ali da sam oduvek imao najjači šut."

Od trenera ipak izdvaja Vujadina Boškova, kao stručnjaka, koji mu je najviše pomogao.

Profesionalna karijera počela je u Vojvodini u koju je stigao iz rodnog Borova. U početku je igrao u napadu, po levoj strani, otuda i više golova u prvim godinama. Kao izraziti levak, još kao pionir dobio je dres sa brojem 11, rezervisan za "leva krila" u nekadašnjoj klasičnoj fudbalskoj terminologiji. U Vojvodini i Crvenoj zvezdi (koja je za njega u decembru 1990. platila milion maraka u kešu, što je onda bio apsolutni rekord u jugo-fudbalu) igrao je više u sredini da bi tek odlaskom u Italiju postao odbrambeni igrač. Ali, "jedanaestica" je ostala njegov broj u svim klubovima i u reprezentaciji Jugoslavije.

U Romi je godinu i po igrao levog beka da bi u Samdoriji postao - libero.

"Šveđanin Sven Goran Erikson, moj sadašnji trener u Laciju, smatrao je da ću ja najviše pružiti na tom mestu. U početku nisam bio oduševljen, ali sam se brzo navikao i dopala mi se nova uloga. Sada smo ponovo zajedno u Laciju i zasad nam ne ide loše.Borimo se na tri fronta, nadam se da će neka titula stići. To je jedino što mi u Italiji nedostaje."

Lacio je nanizao sedam uzastopnih pobeda i izjednačio sopstveni rekord iz sezone 1972/73, ima moćan tim sa "hiljadu rešenja", odličnog trenera, puno para, jednom rečju sve uslove za osvajanje neke titule. Važan "šraf" u mehanizmu Lacija je i naš reprezentativac Dejan Stanković koji se snašao mnogo bolje nego što su i sami Italijani očekivali. Igra standardno, dao je i četiri gola, stiže svuda, a u Siniši ima oslonac za sve:

"Mali je odličan, još kad nauči italijanski...", kaže Siniša za zemljaka kome je najčešće prevodilac.

PRIZNANJE: Siniša se ne opterećuje predstojećim rekordom, kaže da je najvažnije da njegovi golovi doprinesu nekoj tituli jer je to jedino što mu fali u italijanskom delu sjajne karijere. Ne zna koliko je tačno golova postigao iz slobodnih udaraca dok je igrao u Jugoslaviji, ali je siguran da je većina od 28 pogodaka postignuta iz prekida igre.

"Oduvek sam izvodio slobodne udarce, ponekad i penal, tako da je velika većina mojih golova postignuta direktnim šutem iz prekida igre", kaže Mihajlović.

Priznaje da ne može da izdvoji najlepši gol jer ih je bilo zaista mnogo, ali oko najvažnijeg ne dvoji mnogo:

"Bio je to onaj vodeći pogodak protiv Bajerna u revanš-utakmici polufinala Kupa šampiona 1991. Pobedili smo u Minhenu sa 2:1, i taj moj pogodak u prvom poluvremenu, postignut sa više od 30 metara, otvorio nam je širom vrata finala mada smo se na kraju mučili i prošli sa 2:2."

U Bariju, u finalu protiv Olimpika iz Marseja, bio je jedan od petorice Zvezdinih strelaca, tačnije postigao je četvrti gol pre nego što je Pančev petim pogotkom doneo Zvezdi jedinu evropsku krunu.

U reprezentaciji Jugoslavije Mihajlović je postigao šest golova, naravno sve iz slobodnih udaraca. Poslednji je dao na Mondialu u Francuskoj Iranu prekrativši naše muke dvadesetak minuta pre kraja. I ta cifra će tokom kvalifikacija za Euro 2000 biti nadmašena, prva naredna potencijalna žrtva je Malta, kojoj je već dao jedan gol u prošlim kvalifikacijama za Francusku '98.

Već pomenuti rekorder Đanfranko Zola iz Londona poručuje:

"Biti nadmašen od jednog majstora kakav je Siniša za mene je čast.

On je danas, bez sumnje, najbolji i najkompletniji šuter. Juče su majstori bili Ziko i Platini, danas su to Roberto Bađo, Roberto Karlos i Mihajlović. Mislim da je Siniša najbolji zato što je spojio silinu šuta i preciznost. Osim toga, kad ne šutira direktno na gol, njegovi centaršutevi su 'pola gola'."

Lacio je treći italijanski klub Siniše Mihajlovića, posle dve sezone u Romi i četiri u Samdoriji ponovo je u "večnom gradu", tamo gde je osvojio ne samo srca navijača već i srce jedne prelepe voditeljice televizije RAI, Ariane, koja je postala njegova supruga i sa kojom ima dvoje dece.

Na osnovu braka Mihajlović je dobio italijansko državljanstvo i ne zauzima mesto stranca, ali je za naš fudbal najvažnije da je zadržao i jugoslovenski pasoš i da će od levice, pa makar i uvozne, biti vajde za ovu zemlju...

Vladimir Stanković