Beograd by night

Crni lak za nokte

Stanje op�teg bezna�a ili, pak, fatalno pogre�nih nadanja mo�e biti odli�na podloga za bujanje posebne vrste zabavnog �ivota - udaranje te�ke brige na ludo veselje, lagodno prepu�tanje lepotama raznih poroka. Prosto, Beograd je suvi�e osiroma�en, utu�en i umoren da bi zna�ajnije obitavao po klubovima

Godinama je ugao Ruzveltove i Knez-Danilove ulice krasio jedan bedni monta�ni objekat, srpski re�eno - baraka, u kojoj se prodavala pogrebna oprema. Aran�er izloga nije se u toj radnji preterano zalagao, te je prolaznicima i sre�nicima prinu�enim da na obli�njoj stanici �ekaju autobus 25, 65 ili 27, na uvid uvek bila data ogromna i nesre�ena ponuda mrtva�kih sanduka, krsta�a, plasti�nih venaca, crnine i tako dalje. Prizor za ko�mar, najkra�e re�eno. No, lani je svanuo i taj dan kada je ova mala prodavnica(neophodnog) u�asa zbrisana s lica zemlje i ubrzo je na njenom mestu izrastao za oko mnogo prijatniji kafi� "Oko". Jo� jedan me�u mnogim i neko bi �ak zabrinuto zaklju�io kako ovde od sve male privrede jedino napreduje ugostiteljska delatnost i kako svi uzmi�u pred kafed�ijama. Pogrebnici su oti�li, ali su neka njihova znamenja pre�ivela. Nedaleko od veselog (?) lokala i dalje stoji mala tabla sa strelicom ispod koje pi�e "pogrebna oprema". Mogla bi se, mo�da, u tome na�i izvesna simbolika. Mnogi od nas su, s bolom u du�i, konstatovali da je koncept no�nog �ivota u Beogradu, u sklopu kojeg bi trebalo posmatrati i pomenuti kafi�, gotovo sahranjen. Prosto, Beograd je suvi�e osiroma�en, utu�en i umoren da bi zna�ajnije obitavao po klubovima.

U to ime mogli bismo, recimo, namazati nokte crnim lakom. U znak �alosti po�to crni lak za nokte odavno nije naro�it znak bo�anstvene dekadencije, �ime ga ja smatrala, na primer, Seli Bouls. I, uop�te, ni�ta vi�e na ovom svetu i ovom kontinentu nije kao �to je bilo 30-ih. Ipak, kada bi se nekim �udom obrela u na�oj stvarnosti, neobuzdana junakinja "Kabarea" bi, mo�e biti, prepoznala odre�ene pojedinosti iz svog filma. Mo�da bi �ak i uzviknula: "Life is a cabaret, old chum!"

NON�ALANTNI CVR�AK: Dana�nji Beograd i dana�nji Berlin (ili Madrid ili Prag, svejedno) verovatno ne li�e mnogo. Me�utim, izme�u dana�njeg Beograda i nekada�njeg Berlina, onog iz 30-ih, oslikanog ba� u Fosijevom remek-delu, mogla bi se praviti neka uznemiruju�a pore�enja. Ka�u da u svakom zlu ima i ne�to dobro. Stanje op�teg bezna�a ili, pak, fatalno pogre�nih nadanja mo�e - videli smo u bioskopu - biti odli�na podloga za bujanje posebne vrste zabavnog �ivota - udaranje te�ke brige na ludo veselje, lagodno prepu�tanje lepotama raznih poroka, sve u skladu s filosofijom "od sjebanog danas do sasvim neizvesnog sutra". Ume li, dakle, Beograd da se zabavi propisno, poput onog non�alantnog cvr�ka dok mu mravi ispisuju mra�ne prognoze? Ili stvari u
�ivotu ne stoje ba� kao u basni?

�abe i babe pome�ane egzistiraju u gotovo svim sferama i porama ovog dru�tva, od vlasti pa nani�e, pa nije �udo �to je klupska scena, ako se to tako mo�e nazvati, na�e prestonice nedovoljno profilisana.

DVA LICA: "U Beogradu danas ima previ�e klubova", misli �or�ije Stajki�, vlasnik i menad�er kluba �etiri sobe, nekada menad�er upokojenog Soul Food-a, kultnog punkta beogradske klupske scene 90-ih. "Kada ovo ka�em, pod klubom podrazumevam i kafi�e koji pretenduju na klupsku atmosferu, �ak i restorane u kojima se de�avaju �ive svirke, gde gostuju DJ-evi, gde �e� videti lajt-�ou, gde se odr�avaju kojekakve promocije, izdaju flajeri itd. Me�utim, klubova sa "smislom" i profilom ima vrlo malo. Klub bi morao da gaji odre�enu vrstu muzike, da bude, zapravo, mesto u sredi�tu odre�enog kulturnog ili subkulturnog kruga".

Kao iskusni kreator klupskog �ivota, Stajki� zna da institucija kluba ima dva jednako va�na lica. "To je i ugostiteljski objekat i kulturolo�ki fenomen. Ekspanzija klupske kulture kod nas je pro�lost. Stvari sada stagniraju ili nazaduju �to je, razume se, u skladu sa op�tim ekonomskim i kulturnim tendencijama ove sredine. Skoro da vi�e i nema takozvanih main stream, komercijalnih klubova. Svaki je, na odre�en na�in, 'zastranio'. Ili, uvode�i u svoj program striptiz, ili uvode�i bife ve�ere, odnosno �vedski sto i tome sli�no. U nekim kvaziklubovima jedne ve�eri je 'haos' muzika, �to bi rekli njihovi vlasnici, a druge Dragana Mirkovi�."

RUPA: Kako-tako, istrajavaju oni klubovi bli�i underground koncepciji. Akademija, legendarna "Rupa" i dalje �ljaka iako je daleko od svog nekada�njeg mra�nog "sjaja" i vremena kada je bila veoma bitna ta�ka na klupskoj mapi Evrope. Cene su u ovom �ivom spomeniku nekada�njeg, boljeg Beograda znatno povoljnije nego na ve�ini drugih mesta. Ima dana kada je prostor u podrumu Fakulteta likovnih umetnosti pristojno popunjen, me�avinom "poletaraca" i vreme�nijih "neprilago�enika", nostalgi�nih prema lepim 80-im. Knjiga je otprilike sklopljena nakon �to se pomenu �etiri sobe, Andergraund, Omen i Industrija. Pri tom, poslednjenavedeni klub sve vi�e je okrenut izuzetno juvenilnoj populaciji, fanati�nim privr�enicima house, tehno, trance i inog sinteti�kog zvuka. Ko se, recimo, petkom spusti u Industriju, vide�e da prosek godina posetilaca jo� nije dosegnuo onaj starosni raspon iz kojeg se, po pravilu, regrutuje gro klupske publike - od 18 do 25 godina. Pomno dizajnirani klinci hrle ovamo privu�eni najboljim ovda�njim DJ-evima, a i gostovanja stranih zvezda klupske muzike nisu retka. Stajki� se prise�a vremena najte�ih sankcija i hiperinflacije i ka�e da je i ono vi�e pogodovalo poslovanju klubova nego ovo dana�nje. "Dinar je manje vredeo, ali ga je vi�e bilo. Za deset maraka mogao si u Soul Food-u da popije� 13-14 piva. Narud�bine su pla�ane �akama malo vrednih nov�anica. I ta �aka je jedne ve�eri obezbe�ivala pet piva, a ve� naredne samo jedno, pa i nije imalo smisla �tedeti je. Novac se lak�e i br�e tro�io."

Broj ljudi koji aktivno u�estvuju u klupskom �ivotu prili�io bi, po Stajki�evim re�ima, jednoj Podgorici a ne dvomilionskom Beogradu. "Iz svoga gotovo decenijskog iskustva mogu da ka�em da nikad nije bilo manje ljudi koji redovno izlaze. Nikada nije bilo manje kvalitetne ponude i nikada manje novca koji bi mogao biti potro�en na zabavu."

Pre nekoliko leta znalo se - najbolje zezanje u gradu je �etvrtkom. Sada se najvi�e izlazi subotom, �to je op�te mesto globalne japijevske civilizacije. Valja naglasiti, ipak, da se svetski japiji ostalim danima ne provode jer nemaju vremena za to, a mi bismo sigurno, u duhu na�eg mentaliteta, na�li vremena za zabavljanje kada bismo imali para.

LAMENT: Ceo ovaj lament nad samosagorevaju�im no�nim, to jest klupskim �ivotom, kao bitnim elementom kulturnog identiteta svakog savremenog (vele)grada, besmislen je kada se ima u vidu sve�i predlog koji je ne�to �to se zove Koordinacioni odbor za pra�enje maloletni�ke delinkvencije uputio gradskoj skup�tini. Po istom, �ak ni diskoteke ne bi smele da rade posle pono�i. Oni koji su do�li do ove ideje smatraju da bi mladi trebalo da izlaze od sedam ili osam sati, a ne od jedanaest. Smucanje po gradu u kasnim satima je pogubno za mladog �oveka.

Tim povodom je dr Jovan Mari�, psihijatar, rekao: "U svakoj li�nosti postoji unutra�nji kontrolor pona�anja. To je deo koji se prvi umori i ne funkcioni�e no�u. �ovek je tada povodljiv. Dalje, spavanjem se, naro�ito kod mladih, organizam regeneri�e. Ako se legne u tri ujutro, regeneracije nema." Da li je neko pomislio da �e, i po isterivanju iz diskoteka, omladinci verovatno odbiti da se bace na regeneraciju. Pa �e, mogu�e je, prostori ispred dragstora postati glavne i jedine lokacije no�nog �ivota metropole. Dok i dragstore ne ukinu!