Internet
Kako napraviti novine za 100 maraka
Zahvaljuju�i internetu �ak i sa tako skromnim ulogom svako mo�e postati izdava�. Ne postoji problem distribucije, tira� je oko sto miliona primeraka, jedino je potrebno ulo�iti izvestan trud
Kada se Slavko
�uruvija na sve�anosti povodom inauguracije Slobodana Milo�evi�a u predsednika
Jugoslavije slavljeniku pohvalio (po�alio) kako je svoju medijsku imperiju napravio na
pozajmljenih sto maraka, mora biti da je ne�to pre�utao. Za pomenutu cifru, naime, mo�e
se kupiti jedva sto kilograma roto-papira �to je nedovoljno i za startovanje �tamparskih
ma�ina, a o drugim tro�kovima �tampanih medija da i ne govorimo. To ne zna�i da
pozajmljenih sto maraka treba da zapijete u prvoj kafani nari�u�i nad svojom sudbinom u
svetu u kome su "uloge ve� odavno podijeljene i svak ide svojim putem" (B. �tuli�).
Zahvaljuju�i internetu �ak i sa tako skromnim ulogom svako mo�e postati izdava�, i to
na globalnom planu. Ne postoji problem distribucije, tira� je (potencijalno) oko sto
miliona primeraka, jedino je potrebno ulo�iti izvestan trud u pravljenje sadr�aja i
prelom. Naravno, i u zakup prostora na internetu i promociju. Prema tome, �ta se mo�e sa
sto maraka?
Ukoliko ste izdava� ozbiljnih namera, morate najpre registrovati svoj proizvod. Po�urite. Jugoslovenski (savezni i republi�ki) zakoni jo� ne predvi�aju posebne uslove za registraciju medija na internetu, odnosno prezentacije koje sadr�e vesti tretiraju se jednako kao i bilo koja druga web prezentacija. Osim jedne "sitnice": komercijalne prezentacije u Jugoslaviji mogu registrovati samo pravna lica, �to �e re�i da pre nego �to krenete u posao morate osnovati preduze�e, ili barem agenciju. U svetu takvo ograni�enje ne postoji, tako da kao fizi�ko lice mo�ete registrovati komercijalnu prezentaciju u Americi (na internetu mesto registracije nije bitno), ali cena registracije koja va�i dve godine izlazi iz predvi�enog bud�eta (oko 70 dolara). Registracija internet adrese u Jugoslaviji jo� uvek je besplatna.
Ako ste prethodni problem nekako re�ili (recimo, progledali su vam kroz prste i dozvolili da se registrujete mimo propisa i bez firme), predstoji vam zakup prostora na nekom internet serveru. Internet servere uglavnom poseduju firme koje se bave pru�anjem usluga pristupa internetu, takozvani internet provajderi. Najmanji prostor koji se iznajmljuje obima je pet megabajta, �to je vi�e nego dovoljno za va� projekat. Da bi se va�a prezentacija startovala, potrebno je platiti zakup jedan mesec unapred i naknadu za startovanje. Radi se o neophodnom izdatku koji iznosi od 300 do 700 dinara ukupno za obe usluge u zavisnosti od provajdera.
Na internetu postoji i veliki broj provajdera koji vam prostor na Webu nude za d�abe, ali ukoliko ste iole ozbiljni u svojim namerama, takvo ne�to �ete izbe�i. Naime, u tom slu�aju vi niste vlasnik sadr�aja koji pravite i provajder ima pravo da vam uskrati pristup i preuzme va� proizvod ukoliko oceni da mu se to isplati.
Slede�i korak je formiranje redakcije. Ako ste harizmati�na li�nost uspe�ete da ubedite svoje kolege u budu�nost va�eg projekta i privolite ih da izvesno vreme rade bez para. Ako oni pri tom imaju sopstvene ra�unare i znaju da naprave internet prezentaciju, va�i problemi su manje-vi�e re�eni te ostatak sume mo�ete da potro�ite na "reprezentaciju" u obli�njem ugostiteljskom objektu.
Da stvar u�inimo realnijom, mi smo pretpostavili da vi u ovaj posao ulazite sami, bez velikog znanja i bez vlastitog ra�unara ili prijatelja koji bi vam pozajmili svoj. U tom slu�aju mora�ete da se potucate po sajber-kafeima gde se uz izvesnu nadoknadu ra�unar priklju�en na internet mo�e iznajmiti na sat. Ukoliko imate tu sre�u da �ivite u Beogradu, najpovoljnije �ete pro�i u Net centru Fonda "Kapetan Dragan" na trinaestom spratu Beogra�anke. Pristup internetu u periodu od pono�i do podne pla�a se samo deset dinara na sat, a od podne do pono�i duplo. Ako pretpostavimo da ste se opredelili za jeftiniju tarifu, kao i da nameravate da svoj list izdajete pet do �est puta nedeljno na ovu stavku �e vam oti�i daljih �etristo dinara (40 sati mese�no ili oko dva dnevno). Ovo vreme sasvim je dovoljno za ukucavanje teksta, prebacivanje u oblik prihvatljiv za internet i, kona�no, stavljanje na mre�u. Pod pretpostavkom da je tekst ranije pripremljen (napisan rukom), da nije preobiman i da je priprema za internet krajnje pojednostavljena. Ova varijanta isklju�uje postavljanje slika jer ih, pod jedan, nemamo, a i ako ih imamo - treba ih skenirati. U najboljem slu�aju skeniranje ko�ta oko 40 dinara po slici, �ime bi se preostali bud�et prebrzo iscrpeo. Dakle, u ovoj fazi idemo bez slika, izuzev ako nam ih neko pokloni ve� skenirane.
Preostalih dvestotinak dinara mogu se utro�iti na vi�e na�ina. Kupovina knjige o internetu gde se obja�njava kako se prave internet prezentacije nije lo�a ideja. Dodu�e, neke od tih knjiga mogu se na�i i u bibliotekama, tako da se ovaj zanat mo�e izu�iti i bez dodatne investicije (sem nekih dvadesetak dinara za �lanstvo u biblioteci). U tom slu�aju preostali novac mo�emo iskoristiti za promociju svoje prezentacije (vidi antrfile).
Budu�i da smo u ceo posao u�li sa sto maraka minusa, nastoja�emo da na kraju prvog meseca taj minus nadoknadimo, odnosno da ga pretvorimo u barem jo� sto maraka plusa koji bi nam omogu�ili jo� jedan mesec �ivota. Najjednostavniji na�in da se to ostvari jeste da na�emo nekoga od koga �emo ponovo pozajmiti novac (ovoga puta dvesta maraka), ali to nije u duhu ovog teksta. Preostaje nam alternativa - da na� �asopis bude atraktivan i da privu�e znatan broj korisnika interneta. �ta onda?
Ukoliko je sadr�aj na�eg �asopisa izuzetno interesantan, mo�ete uvesti pretplatu i tako do�i do para. U ovako ranoj fazi i sa na�im pretpostavljenim mogu�nostima to je ipak nerealno, te se moramo okrenuti nekim drugim re�enjima, na primer pronala�enju sponzora.
Najbolji sponzori su oni koji se ve� ozbiljno bave internetom i razumeju o �emu se tu radi, zna�i internet provajderi. Ukoliko va� provajder konstatuje da je promet na va�oj prezentaciji povelik, bi�e zainteresovan da se na neki na�in u ceo posao uklju�i. Na primer, da vam d� tehni�ku pomo� i prostor na webu (ali vi ste i dalje isklju�ivi vlasnik prezentacije), �ime anulira proizvodne tro�kove, a za uzvrat na va�u prezentaciju stavlja svoje reklame ili neke druge bitne informacije. Ovde se radi o �istoj kompenzaciji, to jest, jo� nismo uspeli da vratimo ulo�eni novac.
Varijanta koja nam to omogu�uje jeste da neko kupi na�u prezentaciju i nastavi da nas pla�a (�ime potpuno gubimo vlasni�tvo, ali ne i posao), ili da se sa nama uorta�i (delimi�no mu prepu�tamo vlasni�tvo).
Ne�to bolja opcija je da se pojavi neko ko je zainteresovan da prezentacija koju pravite nastavi da �ivi, te je spreman da je nov�ano pomogne bez uslovljavanja (sem mo�da postavljanja svoje reklame). Iskreno, nemojte o�ekivati neka spektakularna ulaganja. Internet je u Jugoslaviji jo� u povoju i tu se jo� ne vrte neke velike pare. Zbog toga gotovo da i ne postoje dobri Internet �asopisi, �to �e re�i prostor je prazan i onaj ko sada krene ima sve �anse da se etablira. Uz to naravno ide i mogu�nost boga�enja, ali na prili�no dugom �tapu. Realno govore�i, potrebno vam je barem godinu dana rada "na leru", da biste u�li u fazu delimi�nog sponzorstva.
Sto maraka uloga je, reklo bi se, sasvim dovoljno ukoliko ste spremni da investirate sopstveni rad u barem deset do dvadeset puta ve�oj protivvrednosti. Uz jo� jednu bitnu napomenu: po novom zakonu o informisanju internet se tretira kao sasvim ravnopravan medij, �to zna�i da podle�ete prekr�ajnom gonjenju u slu�aju da objavite neku neta�nu informaciju. Da ne bude posle: pozajmila baba sto maraka da u�e u kolo, a sad tra�i sto hiljada da iz njega iza�e.
Zoran Stanojevi�
