Internet

Kako napraviti novine za 100 maraka

Zahvaljujući internetu čak i sa tako skromnim ulogom svako može postati izdavač. Ne postoji problem distribucije, tiraž je oko sto miliona primeraka, jedino je potrebno uložiti izvestan trud

Kada se Slavko Ćuruvija na svečanosti povodom inauguracije Slobodana Miloševića u predsednika Jugoslavije slavljeniku pohvalio (požalio) kako je svoju medijsku imperiju napravio na pozajmljenih sto maraka, mora biti da je nešto prećutao. Za pomenutu cifru, naime, može se kupiti jedva sto kilograma roto-papira što je nedovoljno i za startovanje štamparskih mašina, a o drugim troškovima štampanih medija da i ne govorimo. To ne znači da pozajmljenih sto maraka treba da zapijete u prvoj kafani naričući nad svojom sudbinom u svetu u kome su "uloge već odavno podijeljene i svak ide svojim putem" (B. Štulić). Zahvaljujući internetu čak i sa tako skromnim ulogom svako može postati izdavač, i to na globalnom planu. Ne postoji problem distribucije, tiraž je (potencijalno) oko sto miliona primeraka, jedino je potrebno uložiti izvestan trud u pravljenje sadržaja i prelom. Naravno, i u zakup prostora na internetu i promociju. Prema tome, šta se može sa sto maraka?

Ukoliko ste izdavač ozbiljnih namera, morate najpre registrovati svoj proizvod. Požurite. Jugoslovenski (savezni i republički) zakoni još ne predviđaju posebne uslove za registraciju medija na internetu, odnosno prezentacije koje sadrže vesti tretiraju se jednako kao i bilo koja druga web prezentacija. Osim jedne "sitnice": komercijalne prezentacije u Jugoslaviji mogu registrovati samo pravna lica, što će reći da pre nego što krenete u posao morate osnovati preduzeće, ili barem agenciju. U svetu takvo ograničenje ne postoji, tako da kao fizičko lice možete registrovati komercijalnu prezentaciju u Americi (na internetu mesto registracije nije bitno), ali cena registracije koja važi dve godine izlazi iz predviđenog budžeta (oko 70 dolara). Registracija internet adrese u Jugoslaviji još uvek je besplatna.

Ako ste prethodni problem nekako rešili (recimo, progledali su vam kroz prste i dozvolili da se registrujete mimo propisa i bez firme), predstoji vam zakup prostora na nekom internet serveru. Internet servere uglavnom poseduju firme koje se bave pružanjem usluga pristupa internetu, takozvani internet provajderi. Najmanji prostor koji se iznajmljuje obima je pet megabajta, što je više nego dovoljno za vaš projekat. Da bi se vaša prezentacija startovala, potrebno je platiti zakup jedan mesec unapred i naknadu za startovanje. Radi se o neophodnom izdatku koji iznosi od 300 do 700 dinara ukupno za obe usluge u zavisnosti od provajdera.

Na internetu postoji i veliki broj provajdera koji vam prostor na Webu nude za džabe, ali ukoliko ste iole ozbiljni u svojim namerama, takvo nešto ćete izbeći. Naime, u tom slučaju vi niste vlasnik sadržaja koji pravite i provajder ima pravo da vam uskrati pristup i preuzme vaš proizvod ukoliko oceni da mu se to isplati.

Sledeći korak je formiranje redakcije. Ako ste harizmatična ličnost uspećete da ubedite svoje kolege u budućnost vašeg projekta i privolite ih da izvesno vreme rade bez para. Ako oni pri tom imaju sopstvene računare i znaju da naprave internet prezentaciju, vaši problemi su manje-više rešeni te ostatak sume možete da potrošite na "reprezentaciju" u obližnjem ugostiteljskom objektu.

Da stvar učinimo realnijom, mi smo pretpostavili da vi u ovaj posao ulazite sami, bez velikog znanja i bez vlastitog računara ili prijatelja koji bi vam pozajmili svoj. U tom slučaju moraćete da se potucate po sajber-kafeima gde se uz izvesnu nadoknadu računar priključen na internet može iznajmiti na sat. Ukoliko imate tu sreću da živite u Beogradu, najpovoljnije ćete proći u Net centru Fonda "Kapetan Dragan" na trinaestom spratu Beograđanke. Pristup internetu u periodu od ponoći do podne plaća se samo deset dinara na sat, a od podne do ponoći duplo. Ako pretpostavimo da ste se opredelili za jeftiniju tarifu, kao i da nameravate da svoj list izdajete pet do šest puta nedeljno na ovu stavku će vam otići daljih četristo dinara (40 sati mesečno ili oko dva dnevno). Ovo vreme sasvim je dovoljno za ukucavanje teksta, prebacivanje u oblik prihvatljiv za internet i, konačno, stavljanje na mrežu. Pod pretpostavkom da je tekst ranije pripremljen (napisan rukom), da nije preobiman i da je priprema za internet krajnje pojednostavljena. Ova varijanta isključuje postavljanje slika jer ih, pod jedan, nemamo, a i ako ih imamo - treba ih skenirati. U najboljem slučaju skeniranje košta oko 40 dinara po slici, čime bi se preostali budžet prebrzo iscrpeo. Dakle, u ovoj fazi idemo bez slika, izuzev ako nam ih neko pokloni već skenirane.

Preostalih dvestotinak dinara mogu se utrošiti na više načina. Kupovina knjige o internetu gde se objašnjava kako se prave internet prezentacije nije loša ideja. Doduše, neke od tih knjiga mogu se naći i u bibliotekama, tako da se ovaj zanat može izučiti i bez dodatne investicije (sem nekih dvadesetak dinara za članstvo u biblioteci). U tom slučaju preostali novac možemo iskoristiti za promociju svoje prezentacije (vidi antrfile).

Budući da smo u ceo posao ušli sa sto maraka minusa, nastojaćemo da na kraju prvog meseca taj minus nadoknadimo, odnosno da ga pretvorimo u barem još sto maraka plusa koji bi nam omogućili još jedan mesec života. Najjednostavniji način da se to ostvari jeste da nađemo nekoga od koga ćemo ponovo pozajmiti novac (ovoga puta dvesta maraka), ali to nije u duhu ovog teksta. Preostaje nam alternativa - da naš časopis bude atraktivan i da privuče znatan broj korisnika interneta. Šta onda?

Ukoliko je sadržaj našeg časopisa izuzetno interesantan, možete uvesti pretplatu i tako doći do para. U ovako ranoj fazi i sa našim pretpostavljenim mogućnostima to je ipak nerealno, te se moramo okrenuti nekim drugim rešenjima, na primer pronalaženju sponzora.

Najbolji sponzori su oni koji se već ozbiljno bave internetom i razumeju o čemu se tu radi, znači internet provajderi. Ukoliko vaš provajder konstatuje da je promet na vašoj prezentaciji povelik, biće zainteresovan da se na neki način u ceo posao uključi. Na primer, da vam dâ tehničku pomoć i prostor na webu (ali vi ste i dalje isključivi vlasnik prezentacije), čime anulira proizvodne troškove, a za uzvrat na vašu prezentaciju stavlja svoje reklame ili neke druge bitne informacije. Ovde se radi o čistoj kompenzaciji, to jest, još nismo uspeli da vratimo uloženi novac.

Varijanta koja nam to omogućuje jeste da neko kupi našu prezentaciju i nastavi da nas plaća (čime potpuno gubimo vlasništvo, ali ne i posao), ili da se sa nama uortači (delimično mu prepuštamo vlasništvo).

Nešto bolja opcija je da se pojavi neko ko je zainteresovan da prezentacija koju pravite nastavi da živi, te je spreman da je novčano pomogne bez uslovljavanja (sem možda postavljanja svoje reklame). Iskreno, nemojte očekivati neka spektakularna ulaganja. Internet je u Jugoslaviji još u povoju i tu se još ne vrte neke velike pare. Zbog toga gotovo da i ne postoje dobri Internet časopisi, što će reći prostor je prazan i onaj ko sada krene ima sve šanse da se etablira. Uz to naravno ide i mogućnost bogaćenja, ali na prilično dugom štapu. Realno govoreći, potrebno vam je barem godinu dana rada "na leru", da biste ušli u fazu delimičnog sponzorstva.

Sto maraka uloga je, reklo bi se, sasvim dovoljno ukoliko ste spremni da investirate sopstveni rad u barem deset do dvadeset puta većoj protivvrednosti. Uz još jednu bitnu napomenu: po novom zakonu o informisanju internet se tretira kao sasvim ravnopravan medij, što znači da podležete prekršajnom gonjenju u slučaju da objavite neku netačnu informaciju. Da ne bude posle: pozajmila baba sto maraka da uđe u kolo, a sad traži sto hiljada da iz njega izađe.

Ekspertiza

Sedam pravih poteza

Pozajmili ste sto maraka i odlučili da ih uložite u pravljenje sopstvenog medija. Nemojte sve potrošiti na jednom mestu, poručuje vam Dragan Varagić, stručnjak za internet marketing i vlasnik internet časopisa "Pretraga i prezentovanje" (www.pretraga.co.yu), koji se bavi baš tom tematikom.

Kad se upustite u avanturu pravljenja internet časopisa, prvo o čemu treba da razmišljate jeste koliko dugo želite da vam traju početno izdvojena sredstva. Ako smatrate da vam je za pronalaženje sponzora dovoljno mesec dana, onda je to optimalan period za 100 DEM (860-960 din) početnih sredstava. Ova sredstva bi trebalo da rasporedite otprilike na sledeći način:

1. 150 din za mesec dana zakupa prostora na mestima koja nude ovaj zakup plaćanjem mesec po mesec. Na ovu cenu treba dodati i 150 din za aktiviranje prostora i e-mail naloga (Setup). Kad imate prostor, možete da uzmete i naš domen tipa www.imecasopisa.co.yu. Sve ovo ima za posledicu nekoliko stvari: morate sami napraviti prezentaciju, morate pripremiti sami časopis pre početka plaćanja web prostora, koji će se pojaviti na webu prvog dana od momenta osposobljenja prostora za upotrebu (uključujući i aktiviranje domena). Pored toga, računajte i na 100 din troškova za pristup internetu.

2. Idealno bi bilo da časopis bude nedeljnog tipa, može biti i dvonedeljnik, a najlošije u ovoj finansijskoj konstrukciji je da bude časopis mesečnog tipa. Nedelju dana je optimalan period za čitanje časopisa od strane posetilaca prezentacije i prijavljenih na e-mail izdanje časopisa, što vam daje dovoljno vremena da pripremite drugi broj u prvoj nedelji postojanja časopisa. Ne gubite vreme sa dizajnom - skoncentrišite se na sadržaj časopisa.

3. Nedelju dana pre zvaničnog izlaska časopisa razmilite se po mailing listama, news (usenet) grupama, Web i IRC chat servisima; i pustite informaciju o časopisu na onim mestima gde je sadržaj priča i diskusija sličan sadržini vašeg časopisa. Zamolite korisnike ovih servisa da vam se prijave za e-mail izdanje časopisa.

4. Prateće e-mail izdanje časopisa treba da sadrži kratke informacije o člancima (lead) sa linkovima do celokupnih članaka na Web prezentaciji. Na ovaj način formirate bazu zainteresovanih čitalaca vašeg časopisa.

5. Prvog dana izlaska Web izdanja časopisa kontaktirajte sa vlasnicima svih srodnih Web prezentacija koje ste u međuvremenu pronašli, da razmenite linkove ili bannere. Ovo ne možete uraditi u slučaju veoma posećenih prezentacija (jer će tražiti finansijsku nadoknadu). Prijavite prezentaciju na pretraživače i na posećena mesta gde je dozvoljeno besplatno postaviti link ili banner do vaše prezentacije.

6. Na srodnim web prezentacijama pronađite četiri na kojima se možete reklamirati za 150 din tog meseca. To bi trebalo da budu prezentacije koje nisu među najposećenijima, a prema vašem iskustvu vidno daju dosta dobrih informacija o srodnoj tematici i postoje na Webu bar šest meseci. Čak i ako nemaju vidno istaknutu cenu reklamiranja, ili ako je napisana cena veća - pa, ljudi smo - dogovorićemo se.

7. Kada ste obezbedili inicijalne načine privlačenja čitalaca, red je da pratite početne efekte časopisa iz statistika posećenosti prezentacije i da prema njima nastupate dalje u strategiji zadržavanja čitalaca na prezentaciji. Postavite što više leadova na prvu stranicu prezentacije (Home Page). Izdavanjem časopisa jednom nedeljno obezbeđujete da u prvih mesec dana promocije obezbedite bazu vaših posetilaca, sa kojom dalje možete da pregovarate o budućim sponzorstvima.

Efekti ovakvog načina promovisanja na internetu odmah su vidljivi iz statistika posećenosti. Bitno je napomenuti da finansijska konstrukcija može da bude i drugačije raspoređena, ali su i efekti promocije srazmerno drugačiji. Često se dešava da ljudi kreću u internet avanturu tako što daju sve pare za izradu prezentacije ili za zakup prostora i adresu, i time produžavaju ostvarenje pozitivnih efekata od internet promocije na duži vremenski period.

Časopis na internetu za 100 DEM u dinarskoj protivvrednosti moguće je napraviti, a za njegovo ostvarenje potrebno je dosta truda, znanja i priprema. Generalno gledano, promocija i zarada preko interneta nije ni brza ni jednostavna, ali definitivno predstavlja dobru investiciju za budućnost.

Iskustvo

Ili nula ili kukovi

Prva-Srpska-Sajber-Sponzoruša Žana Poliakov, vlasnica Sajber Kuhinje (www.cyberkuhinja.co.yu) izvodi ekskluzivno za čitaoce "Vremena" performans sastavljanja kraja s krajem pomoću sto maraka

Kako napraviti sopstveni list sa 100 DM? Pozajmljenih? Nikad nisam pozajmljivala pare u te svrhe. Ali, ako ste energična žena plave kose i izrazitog dekoltea, sve je moguće... i varijanta da pozajmite novac, a i da dobijete sve besplatno. Na primer.

Otvaranje domena: jedan let kukovima.

Hostovanje: mazno ulagivanje direktoru, uvek igrati na kartu "žena u nevolji": Ona koja naprosto ne može bez pomoći superheroja...

Sadržaj: višestruka ličnost na delu... ispod te maske krije se vrtoglavi IQ, teoretičar zavere, doktor strangelove i cyber ideolog.

Forma: u funkciji sadržaja, eksperimentalni oblici formalizma, neodvojiva od impakta sadržaja.

Oprema: dobro razrađeni family bussiness i porodica koja je mogla sebi da priušti kćerku umetnicu/urednicu.

Krucijalno: dovoljno uzbudljiva aura, good connections, ironijska distanciranost, žena u misiji, vizija i kao posledica: Sky is the limit !!!

CK se dakle, sama izdržava. :) Jedini novac koji trošim direktno je ACCESS. Plaćam pristup internetu. How ironic! A to je manje od sto maraka.

Domen: 300 din

Hostovanje mesečno: 200-300 din

Sam sebi gazda, kreativni direktor i operater. I dalje manje od 100 DM.

100 DM znači isto kao da nemate ništa. Varijanta sa još jednom 0 je sasvim pristojno sponzorstvo ili budžet. Ali to je valjda ta tanka linija između profesionalaca i nas amatera (amateur - ljubitelj).