Isceljivanje naroda

Duša za pare

Na putu do priviđenja krsta, koje je imao 1993. godine, icelitelj Nenad Gavrilović prošao je višegodišnji put poznatog sarajevskog travara i na neki način genetičara. U Sarajevu je stvorio SOP-a, prvog srpskog odbrambenog psa, čiji predstavnik danas živi u Beogradskom zoološkom vrtu

Nenad Gavrilović, icelitelj, u molitvi Bogu dobio je priviđenje vizantijskog krsta (izgled, dimenzije i boju) i poruku da ga širi u narodu. U otkrovenju mu je poručeno da će krst blagotvorno delovati na lečenje strahova i psihičkih bolesti i patnji, dok će njegova energija neutralisati sile crne magije - lična, porodična, i nasledna prokletstva.

Sledeći molitveno priviđenje i zakone ovdašnje poslovnosti, osnovao je u Beogradu agenciju i krenuo da pomaže narodu. Vizantijski krst čije sile `leče duševne bolesti i sva stanja svesti u kojima čovek pati` plave je boje, a u posed se dobija za 93 dinara (za pacijente iz Republike Srpske za deset k.maraka). Uz sveti znak koji `ljudima koji ga poseduju donosi sreću`, dobija se i mala publikacija sa preciznim uputstvima za korišćenje, molitvom časnom krstu i stručnim mišljenjem njegovog preosveštenstva gospodina Longina (uz potpis i pečat), episkopa dalmatinskog i administratora eparhije Amerike i Kanade, koji potvrđuje da je reč o tipičnom vizantijskom ravnokrakom krstu koji je uzet kao osnova vizantijskog hrama: `Ovo mišljenje dajem gospodinu Nenadu Gavriloviću iz Beograda, i može ga upotrebiti, kao prilog, za svaku zakonsku upotrebu.`

OTKROVENJE: `Kako sam ga video, tako sam ga i prihvatio. Krst je zaista otkrovenje i pokazao se dobro. Kao ništa dosad. Pomaže svima. Ni meni do kraja nije jasno šta je u pitanju, ali je veoma efikasno`, objašnjava za `Vreme` Nenad Gavrilović. Razgovor prekidaju ljudi koji u agenciju dolaze po vizantijski krst, a kojima naš sagovornik u dve rečenice pojašnjava uputstva: `Ovo je krst. Gledajte ga 20 minuta dnevno, pre toga pročitajte molitvu. I ne mislite ni na šta...` Pažljivo sluša ženu, potencijalnog kupca krsta, koja se takođe u najkraćim crtama jada da su joj sinovi bez posla i da je ćerka posustala na studijama i pita: `Šta da radim?` Gospodin Gavrilović odgovara: `Vi prvo gledajte u krst da ojačate, pa kad vam on pomogne, ćerka će početi da uči. Neka gleda malo i ona. A sinovi, što ne rade, to vam je ova situacija. Krst im ne može naći posao. Može im dati snagu da ne posustanu, da imaju elana i da se ne razočaraju.`

Naša sugrađanka dalje pita da li da kupi dva ili jedan krst, i da li može na čekove.

`Dovoljan vam je jedan, a čekove ne primamo, samo novac. Unovčite ček u radnji pa ako se odlučite, dođite...`

Na putu do priviđenja krsta, koje je imao 1993. godine, icelitelj Nenad Gavrilović prošao je višegodišnji put poznatog sarajevskog travara i na neki način genetičara. U Sarajevu je stvorio SOP-a, prvog srpskog odbrambenog psa, čiji predstavnik danas živi u Beogradskom zoološkom vrtu. Srpski pas je nastao na Romaniji, ukrštanjem vuka, bosanskog tornjaka, napuljskog mastifa, američkog staforda-terijera i rotvajlera: `Radio sam na njemu deset godina. Mi smo nažalost nacija koja nema čak ni svog rasnog psa. Englezi imaju čak 63 svoje rase, a Hrvati četiri. Bitno je imati nešto svoje, stvoriti pa krenuti u svet, a ne stalno trpati u sebe nešto tuđe. A ne možemo da svarimo ništa.`

U Beogradu se obreo ratne 1992. godine, a pomniji čitaoci ovdašnjih novina pamte ga po upornosti da beogradske doktore ubedi kako njegovi melemi u borbi protiv side podižu imunitet. Kaže da više ne leči sidu zato što je gotovo bankrotirao, i zato što ga nije prihvatio niko osim njegovih pacijenata.

NARODNI STRAH: `Odgovor je uvek bio: nas to ne interesuje ili da ti lečiš sidu, bio bi u Kaliforniji. A stvar je vrlo prosta. Možda sam šizofreničar, pa pričam razne nenormalne stvari; možda sam lopov pa želim samo da zaradim novac. A možda to i znam da uradim. Sve se može proveriti za 15 dana. Međutim, u ovom današnjem društvu niste interesantni ako ne švercujete kafu ili benzin. Čak i intelektualce koji se bore za građansko društvo, koji čitaju te vaše novine, ne interesuje pomoć bilo kome.`

I dalje se bavi travama. Krug bolesti organizma koje leči je, doduše, nešto suzio, i najviše se posvetio lečenju duše uz pomoć krsta. Objašnjava da je vreme u kome živimo donelo pojavu opšteg straha narodu i fenomen da ljudi nemaju snage da žive današnji dan: `Obraćaju mi se zbog unutrašnjeg nemira, straha, neizvesnosti, straha od budućnosti. Ja sugerišem samo gledanje u krst. Ništa više: niti da veruju niti da ne veruju. Ljudi će sami odlučiti da li krst pomaže ili ne. Nije dobro stvari odbaciti unapred. Treba videti, proveriti, pa onda reći da li nešto valja ili ne..`

Kako to obično biva, proroci, vidoviti, magijski i antimagijski bosovi, prizivači sudbine omasovili su se, uz veliku medijsku kampanju, posebno na televiziji, i ovde u vreme velikih nesreća i beznađa, ratnih strahota, bede, siromaštva. U mirnija vremena kod proroka se išlo u provod, tajno, bila je stvar prestiža i društvenog statusa odabrati `najboljeg`. U ratno i sankcijsko vreme redove za BUŠ (brašno, ulje, šečer) pred praznim prodavnicama zamenili su redovi pred ekskluzivnim apartmanima u kojima su odsedali `državni` proroci, koji su nas pred izbore čak savetovali za koga da glasamo. S prestankom rata proroci i prizivači sudbine preselili su se sa televizije u novinske oglase, gde uglavnom, uz obaveštenja o prodaji grobnog mesta, bunde od nerca ili sopstvenog bubrega, obaveštavaju narod o svojim isceliteljskim moćima, proricanju sudbina, najavi smaka sveta ili otklanjanju magija. Pa ko voli nek izvoli.

ODLAGANJE KRSTA: Nenad Gavrilović ne smatra sebe prorokom: `Ja sam iscelitelj i pomažem ljudima da ojačaju psihički i fizički, pa da sami svojim snagama prave sebi budućnost kakvu žele. Vi u životu ne možete činiti ništa bolje ako vam neko prorekne da ćete, šta ja znam, na primer umreti od raka, da će biti rat, da će vas zatrpati zemljotres, da ćete naći momka za tri godine ako prosipate vodu uz Dunav i slične stvari. To je fatalizam. Čoveku treba dati slobodu, a ne gurati ga u nešto iz čega ne može da izađe. Pokušavam ljudima da pomognem, da gledanjem u krst dobiju snagu od krsta a ne od mene, da udahnu slobodu. U krst se gleda dok se ne reši problem. Kad se čovek oseti jačim, krst odlaže na zid ili u ladicu i ide dalje svojim putem...`

Ima i stav o tvrdnji da je to što on radi izrabljivanje i naplaćivanje tuđe nesreće: `Da li je odlazak psihijatru, koji se takođe naplaćuje, izrabljivanje ljudi? Ili kad neko na moru izda sobu za pare čoveku koji je došao na oporavak? Danas se teško živi i čovek traži da bude ličnost u društvu, da se neko o njemu brine, ako to već ne čini društvo i država. Svakom je potrebno da neko na njega obrati pažnju, da ga sasluša, pa ma to bio prorok, hodža, neuropsihijatar. Bilo ko. U teškim vremenima, kao što je ovo, pojavljuju se pojedinci koji nude pomoć. Pomagati je hrišćanski. Sebičnost je protiv vere...`

Pomoć u krstu, po svedočenju našeg sagovornika, u ovim vremenima traže najrazličitiji ljudi i potpuno je zavaravanje da je to stvar za nepismene i proste neobrazovane ljude. Pacijenti Nenada Gavrilovića danas su i doktori nauka, i profesori univerziteta, ljudi s Kalenićeve pijace, lekari, obični radnici. Dolazi i jedan pop: `To ništa nije čudno. Ljudi su ovde zapali u totalnu apatiju, depresiju, izgubljenost. Čovek je sam sa sobom u nesporazumu, ne razume ni sopstvenu porodicu, i potrebna mu je energija i hrabrost da uzme stvar u svoje ruke. Krst mu nudi da to proba. Ovde i inače svi nešto nude a rešenja nema."

MAGIJA I SRBIJA: "Znate, ima mnogo pametnih ljudi, svi navodno stvaraju, a narod sve više propada. Ja nudim kao pomoć ono što smatram da potiče od moje istinske vere i hrišćanskih zaveta. Nemam političko rešenje, jer me to ne interesuje. Moji kritičari koji mi se javljaju telefonom i predstavljaju se kao verska policija ili profesori univerziteta zabrinuti za srpstvo, a neće ni ime da kažu, ako misle da imaju rešenje za nevolje ovog naroda, neka kao ja zakupe stranicu u novinama i neka kažu šta bi dobro uradili sa ovim narodom. Moći ćemo svi to da pročitamo, pa da vidimo. Ja ne nudim rešenja za Kosovo, na primer, niti tvrdim da mogu pomoći studentu koji ne uči da položi ispit. Krst mu može vratiti samopuzdanje, dati snagu da ima koncentraciju i da se ne plaši ispita. Čovek je božije biće. Kažem ljudima; bogovi ste, ali vi to ne vidite...`

U oglasu za agenciju, objavljenom prošle nedelje na celoj stranici `Glasa` sa sopstvenom slikom i slikom krsta, gospodin Gavrilović snagu vizantijskog krsta, inače njegovog osnovnog oruđa za rad, suprotstavlja i crnoj magiji kao pošasti koja ljudima `negativnim silama` donosi nesreću.

U razgovoru za `Vreme` magiju definiše kao svaku negativnu misao jednog čoveka upućenu drugom: `To nije ništa novo. Otkako postoji čovek postoji i njegovo magijsko mišljenje. Ako je čovek kome je magijsko mišljenje upućeno jak, magija mu ne može ništa.`

Može li nešto državi i srpskom narodu?

`Mnogi ljudi proglašavaju srpski narod svetim narodom, a za probleme države optužuju magiju. Ja to vidim kao traženje opravdanja za nešto lično što je u nama, za nesnalaženje u Evropi, ovakvoj kakva je. Stalno tražimo pomoć, neke prijatelje i saveznike, a ne okrećemo se sopstvenim snagama. Naš problem je što realni život tražimo u nekim irealnim sferama. Nikako da shvatimo da je dobro samo ono što može da pomogne danas, a ne sutra ili juče. Juče je prošlo, a sutra ne znamo kakvo će biti."

Na našu primedbu da i ovo čime se on bavi može spadati u irealno kaže: `Irealno je ako ne verujete. Čak i ne morate verovati; ako probate, videćete. Ne valja odbacivati stvari unapred.`

Sticajem okolnosti, Nenadu Gavriloviću se vizantijski krst i njegova energetska moć ukazala inflatorne i ratne 1993. Možda baš u pravo vreme, kad je većina ovdašnjeg stanovništva gotovo halucinantno jurišala na prazne radnje ne bi li našla hleb ili mleko. Bilo je to vreme sudara realnog i irealnog.

Redovi pred proročkim i drugim sličnim dućanima danas su postali nevidljivi, što ne znači da im posao ne ide dobro. Narod i dalje od vidovnjaka, nadrilekara ili proroka traži ono što ne može sebi da priušti ili da reši u ovoj državi, na poslu, u bolnicama u apotekama, ili u sopstvenoj kući. Može, ali po važećim cenovnicima prvi su jevtiniji, a hoće i da saslušaju.