Domaća strip scena

Otrežnjenje devedesetih

Situacija je, blago rečeno, poprilično čudna: s jedne strane, postoji čitava grupa autora koji su svoje radove na ovaj ili onaj način uspeli da plasiraju u svetu, od Amerike do Japana. U isto vreme, u našoj zemlji su strip izdanja gotovo prestala da postoje, naročito popularna izdanja, koja su nekada bila distribuirana na svakom kiosku

Kuda ide strip u Srbiji? Kao i u mnogim drugim krajevima sveta, forma stripa, a još više tekstovi i informacije o ovoj oblasti stvaralaštva/izdavaštva, dospeli su i do interneta. Nekoliko sajtova i prezentacija možda nagoveštavaju i začetak nekakvog metodičnijeg predstavljanja domaćeg stripa u širokom prostranstvu Svetske Mreže. Takođe, značajno je da odnedavno pokrenute "Strip vesti" svakog petka distribuiraju informacije o zbivanjima na ovdašnjoj sceni na stotinak (za sada!) E-mail adresa u zemlji i inostranstvu. "Strip vesti" se, osim trenutnim zbivanjima, takođe bave i podsećanjem na tradiciju: u ovom "elektronskom" časopisu, tako, nije izostalo prisećanje na 24. februar, datum koji označava prvo objavljivanje stripa jednog domaćeg autora (Vlaste Belkića), u ilustrovanom listu "Nedelja", davne 1935. godine. Bilo je to samo četiri meseca nakon što se u "Politici" pojavila storija o Tajnom agentu X-9, Aleksa Rejmonda, predstavivši po prvi put jugoslovenskoj javnosti formu stripa u svom savremenom obliku.

Šta se, dakle, sa domaćim stripom zbiva danas, na njegov šezdeset četvrti rođendan? Situacija je, blago rečeno, poprilično čudna: s jedne strane, postoji čitava grupa autora koji su svoje radove na ovaj ili onaj način uspeli da plasiraju u svetu, od Amerike do Japana. U isto vreme, u našoj zemlji su strip izdanja gotovo prestala da postoje, naročito popularna izdanja, koja su nekada bila distribuirana na svakom kiosku. Današnji klinci uopšte i ne znaju kako je to - otići do obližnjeg kioska i tamo zateći šareni niz strip izdanja. Uprkos pojave nekih novih medija, i nekih novih izazova, teško je objasniti podsticaj koji na mlade čitaoce može da ima jedan takav (danas i ovde već zaboravljen) prizor.

Razume se, treba imati na umu realnost devedesetih godina u Srbiji, i činjenicu da su izdavačke kuće koje su se nekada bavile stripom obitavale u jednoj drugoj (ekonomskoj) stvarnosti. Danas, ukoliko nemate naročito blizak odnos sa državnim izdavačkim i distributerskim kućama, skoro da je postalo nemoguće da novac od prodatih primeraka zaista i naplatite. Osim toga, osiromašeno građanstvo i smanjena država doprineli su stravičnom padu tiraža, tako da neki od popularnih stripova namenjenih deci danas prodaju onoliko primeraka koliko su nekada prodavale knjige poezije.

ENTUZIJAZAM: U takvoj situaciji su uspela da opstanu izdanja koja su svoj oslonac potražila u entuzijazmu, a ne u želji za profitom. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, videli smo uspon kuća kao što su Dečije novine iz Gornjeg Milanovca, koje su svoj program zasnivale na krajnje populističkoj politici objavljivanja najkomercijalnijih strip izdanja, bilo da je u pitanju domaći soc-realistički "trash" tipa Mirko i Slavko ili produkcija inostranih stripova namenjenih mas-konzumaciji. Dečije novine su bile firma koja je zahvaljujući prodaji stripova, časopisa i školskog materijala mogla da uposli ogroman broj ljudi, od čistačice do urednika "posebnih izdanja".

Početkom devedesetih godina, kriza je dovela do otrežnjenja, a u novim, "spartanskim" uslovima, jedino što je ipak moglo da preživi sva turbulentna talasanja bili su - fanzini, jeftina, mahom fotokopirana izdanja, jednostavni "uradi sam" produkti koje najčešće kreiraju sami autori. Dobra stvar u vezi sa sočinjenjem ove vrste jeste da su oni mahom rezultat najčistijeg entuzijazma, što je čitavu domaću scenu na neki način vratilo nekim "izvornim vrednostima". Pamfleti kao što su Krpelj, kojeg izdaje vršački autor Danilo Milošev alias Wostok, pojavljuju se već godinama, i osim što kruže među najtvrdokornijim zaluđenicima u andergraund krugovima, mnogi od stripova prvobitno objavljenih u ovom fanzinu danas su već prevedeni na nekoliko jezika i reprintovani u više svetskih antologija.

Wostok je uspeo da nagovori ne samo svoju ćerku Lolu, već i vlastitog oca, sedamdeset godina starog, da mu se pridruže u kreiranju stripova i snimanju jeftinih video filmova... Ali to je samo jedan od primera sa još uvek vrlo žive i razuđene fanzinske scene u Srbiji, produkcije u kojoj stalno nastaju, umiru i obnavljaju se najraznovrsnija izdanja - od početničkih do onih koja su relevantna na nekakvoj globalnoj alternativnoj sceni.

OTVARANJE: Važno je reći i da su u trenutku nestanka strip časopisa u našoj zemlji, svoj prostor autorskom stripu ustupili književni časopisi, kao što su Književna Reč, Reč i slično; bilo je to posledica činjenice da su književni časopisi i inače funkcionisali van strogo tržišnih okvira, i da su bili otvoreni prema raznolikoj kulturnoj produkciji.

Među novom vrstom strip časopisa, koji su se tokom poslednjih godina pojavili, jesu projekti kao Striper (Beograd), Lavirint (Čačak) ili Patagonija (Vršac). To su listovi koji postoje na sredokraći između fanzina i strip magazina - sa fanzinima ih spaja entuzijazam i neredovnost izlaženja, a po svojoj opremi i ozbiljnosti pristupa neretko nalikuju na prava pravcijata profesionalna izdanja. Ovi časopisi se distribuiraju na alternativne načine - putem pošte, kolportera, u (prijateljski nastrojenim) knjižarama, na promocijama i izložbama i tome slično.

Nakon objavljivanja najnovijeg broja "Patagonije", posvećenog ženskom stripu, glavni urednik lista - Goran Dimitrijevski objasnio je motive zbog kojih bar jednom godišnje izbaci novo izdanje: "To je čist entuzijazam. Novi broj pripremamo kada za to sakupimo sredstva, a gotovo svako izdanje ima i novog izdavača. Kao što je poznato, knjižare nas isplaćuju tek kada novac izgubi vrednost... Ljubav prema stripu, i želja da se ta scena proširi, jeste ono što me pokreće da nastavim da radim na svemu ovome. Mi svesno ulazimo u rizik objavljivanja autora koji nisu poznati i priznati, i uvek u broj uključimo i poneki rad mladog strip crtača, koji tek počinje svoju karijeru. Naravno, mi želimo da Patagonija bude čitljiva, i svi bi voleli da možemo i da živimo od ove svoje delatnosti, ali ne želimo da se komercijalizujemo po svaku cenu. Sledeće naše izdanje, koje će se verovatno pojaviti 2000. godine, nosiće naziv "Predviđanje budućnosti - Nostradamus Patagonija", i predstaviće ono što bi moglo da bude vizija budućnosti kako je zamišljaju strip autori".

RAZMENA: Beogradski list "Striper", koji se pre nekoliko meseci pojavio u veoma "doteranom" i tehnički poboljšanom izdanju, namerava da pored svojih "redovnih" godišnjih brojeva na srpskom, takođe počne da objavljuje i posebnu ediciju u kojoj bi domaći autori bili predstavljeni na engleskom jeziku. Kao jedan od vidova saradnje sa autorima i izdavačima iz inostranstva, planirano je da "Striper" tokom maja objavi i posebno izdanje posvećeno novom švedskom stripu, što bi trebalo da bude propraćeno i izložbom i gostovanjem autora okupljenih oko stokholmskog magazina "Galago", jedne od najkvalitetnijih publikacija te vrste u Evropi.

Ukoliko već govorimo o razmeni iskustava sa strip poslenicima iz drugih sredina, valja istaći i izložbu i gostovanje svetski značajne kanadske strip crtačice Žili Duse, i redakcije ljubljanskog časopisa "Stripburger", koji su tokom februara bili predstavljeni u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu, gde su pristigli pravo sa festivala u Angulemu - najznačajnijeg svetskog dešavanja posvećenog stripu. Bilo je to u vreme neizvesnosti oko mogućeg bombardovanja ciljeva u SR Jugoslaviji, što - pokazalo se - nije bilo i prepreka za ovu internacionalnu ekipu, koja već godinama sarađuje sa autorima sa ovih prostora. Pokazalo se i da je "decentralizacija" domaće strip scene u punom zamahu, i to je tek deo jednog globalnog procesa decentralizacije - što su naglasili i gosti ove izložbe, koji su svoje ideje ravnopravno komunicirali sa svima zainteresovanima i koji, dakle, nisu želeli da znaju za granice između Pariza i Pančeva, Ljubljane i Montreala.

Ukoliko postoji nekakva nada za strip u Srbiji, onda se ona sastoji u činjenici da je to scena u kojoj ima prostora za nekog klinca iz predgrađa, ili iz nekog malog mesta, da sam pokrene nekakvu inicijativu ili krene da radi na vlastitim idejama. Šta god da iz toga nastane, to će delovati kao osveženje.

Džungla na asfaltu

Najznačajniji svetski strip festival, koji se svake godine održava u francuskom gradu Angulemu, završen je dodelom nagrade za životno delo začetniku andergraund stripa Robertu Krambu; istovremeno je predstavljena sveža krv strip scene zajedno sa novopridošlim izdavačima i sofisticiranim izdanjima u crno-beloj tehnici

Da li će dvehiljadita biti godina Roberta Crumba? Najveći evropski strip festival, koji se redovno održava u Angulemu u Francuskoj, završio se dodelom nagrade za životno delo ovom kontroverznom umetniku.

Prema tradiciji, Crumb bi tokom sledeće godine trebalo da bude predsednik festivala, ali su već krenule da kruže glasine da će ovaj crtač, koji spada među začetnike andergraund strip pokreta, verovatno da odbije tu "čast". Žiri sastavljen od deset strip autora iz Francuske (među kojima i Moebius, Bilal, Margerin, Druillet i Vuillemin) takođe je dodelio nagradu nazvanu Grand prix du Millenaire, koja je pripala Uderzu, tvorcu stripa o Asteriksu.

Što se tiče programa ovogodišnjeg izdanja festivala, glavni program je uključivao čak petnaest izložbi, uz dvadesetak manjih, koje su bile postavljene širom grada.

Među izložbama je tako bila i ona čiji je autor Fracois Boucq - predsednik ovogodišnje manifestacije, kome je dozvoljeno da jednu od ulica u centru grada preuredi po vlastitoj fantaziji - načinivši od nje pravu džunglu na asfaltu. Autor je tu izveo i javnu demonstraciju borilačke veštine "kendo", koja je ujedno i njegov omiljeni hobi.

Sveprisutna figura glavnog junaka Boucqovih stripova, lik po imenu Jerome Moucherot, kao i gigantski model njegovog šešira u bojama leopardovog krzna, privlačili su pažnju publike, koja je mogla da vidi i kratki film čiji je režiser sam Boucq.

Organizacija nazvana CNBDI (Centre National de la Bande Desinee et de L'Image) je pored biblioteke, muzeja, bioskopa, knjižare i kafea, priredila i izložbu o francuskom zakonu iz 1949. godine, donesenom s ciljem da štiti moral ilustrovanih publikacija. Primeri koji su uključivali uzorke iz štampe "pre" i "nakon" donošenja zakona, prikazani su zajedno sa kratkim filmom On tue a chaque page (Oni ubijaju na svakoj svojoj stranici), pamflet koji je 1951. godine objavilo francusko Udruženje nastavnika, u cilju antipropagande stripa.

SVEŽA KRV: U isto vreme, u Muzeju novinarstva predstavljena je "sveža krv" na strip sceni, koju bi trebalo da zastupaju deset novih autora (iako su neki kao Fabrice Neaud ili Stephane Blanquet već objavljivali u inostranstvu). Uporedo je prezentovana impresivna izložba posvećena belgijskom stripu, i to sve kroz radove devetorice belgijskih strip scenarista. Među izložbama koje su takođe privukle pažnju bile su one posvećene autorima kao Greg, Jodorowsky, Glen Baxter, Raymond Macherot.

Što se sajamske prodaje tiče, oko 200.000 posetilaca sa plaćenim kartama je prošlo kroz tri "balona", kako nazivaju ogromne paviljone gde mega-izdavači, kao Casterman, Dargaud ili Glenat, prodaju njihove albume u tipično francuskom (tvrdom) pakovanju, zajedno sa malim, novopridošlim izdavačima, kao L'Association, čiji originalni, sofisticirani stripovi u crno-beloj tehnici vrše značajan uticaj na celokupnu scenu. Na štandovima ste, pak, mogli da sretnete i zatražite autogram ili crtež od autora kao što su Moebius, Munoz, Druillet, Mattotti, Baudoin, Trondheim, Doucet, Max Andersson i mnogi drugi.

IMAGE POLE: Jedan od paviljona je bio posvećen isključivo fanzinima, i činilo se da su "nove nade" sve više pod uticajem vođstva festivala, ali i nadolazećeg talasa prateće industrije koja želi da pusti korena u ovoj oblasti izdavaštva. "Posao je posao", i celukupan festival u Angulemu deo je jednog šireg plana koji se naziva Image Pole - stvorenog sa ciljem da se postavi centar koji će se baviti kreiranjem imidža - bilo da su u pitanju animacija, kompjuterska grafika ili video igre, ali u širem kompleksu je takođe uključen i edukativni centar (u gradu Angulemu već postoji čak šest škola i instituta koji se bave dizajnom).

Kada je u pitanju zabavni park, njegov najuočljiviji objekat će biti Tin Tin Raketa - ogromna konstrukcija koja bi trebalo da počne da se gradi početkom 2000. godine, i da bude završena nakon 12 ili 18 meseci. U pitanju je objekat visok 53 metra, unutar kojeg će biti postavljene makete i animacije posvećene osvajanju kosmosa, i to na način kako je to u svojim radovima predstavio Herge, autor stripa Tin Tin.

Što se dvehiljadite godine tiče, u pripremi je Comix 2000, antologija koja će sadržati upravo 2000 stranica stripova iz celog sveta. Biće to živa enciklopedija svetskog autorskog stripa, i u njoj će biti sakupljene isključivo storije bez reči, tako da će ova knjiga konačno prevazići sve jezičke barijere. Antologija će uključivati kako radove strip zvezda, tako i potpuno nepoznatih crtača. Strip grupa L'Association, koja stoji iza ovog projekta, trebalo bi da kontaktira blizu 1000 umetnika, ali prostor je otvoren i za sve one koji budu sami hteli da predlože svoje radove. Au revoir do festivala u Angulemu 2000. godine...