Nesuglasice beogradskih pozorišta

Sudbina komšijine krave

Kada je na ovdašnjim scenama sve manje pravog kvaliteta, opasno su proređene premijere, kampanjski rad postaje princip, upliv politike ponovo agresivan, a novi bogataši sve zainteresovaniji da pozorištem, svedenim na vlastiti ukus, potvrde društveni status, posledice animoziteta koji nagriza odnose malo preostalih ozbiljnih pozorištnika mogu da budu katastrofalne

Anegdota koja otkriva temperament Mire Trailović i svedoči o vremenu najvećeg prosperiteta beogradskih teatara veli da je posle neuspešne premijere nekog prestoničkog pozorišta, recimo Jugoslovenskog dramskog, upravnica Ateljea 212 konstatovala: "Neuspeh JDP-a je još jedan uspeh Ateljea 212". Njeni saradnici, ali i oni koji su je dobro poznavali, tvrde da ova izreka nije bila izraz malicioznosti ili zlobe već potrebe da obodri Ateljeovce.

ZLATNO DOBA: Valja imati u vidu da je tada konkurencija među pozorištima bila žestoka. Atelje je doživljavao zvezdane trenutke, u Narodnom je još igrala stara garda srpskog glumišta, Jugoslovensko dramsko je bilo moćna institucija kojoj više nije bila potrebna državna podrška u sticanju evropskog renomea, živa je bila slika zlatnog perioda Beogradskog dramskog, na Terazijama su, kao u najreprezentativnijim evropskim bulevarskim teatrima, pred punom salom davani atraktivni mjuzikli i urnebesne komedije, a prostora je bilo i za operetu. Milionskoj metropoli, koja ima Bitef, bilo je potrebno još pozorišta, poput večernjih i omladinskih scena pri pozorištima za decu, Teatra poezije, domaćih bulevarskih pozorišta, tipa Zvezdara teatar i Kult. Atmosferu su podgrevali i prelasci glumaca iz jednog u drugo pozorište što je tada dobijalo publicitet ravan onom koji je pratio transfer fudbalera. A i Jugoslavija je bila ozbiljna država, te je bilo normalno da naši putuju po svetu, odlaze na turneje, odmeravaju se u inostranstvu, bogate iskustvima drugih.

Sada su okolnosti drugačije: teatarski prostor je sužen, nema putovanja ni u inostranstvo, ni na gostovanja u provinciju, nema pravih informacija o zbivanjima u svetu, a pozorište ubija jeziva besparica koja traje dovoljno dugo da su iscrpene sve rezerve pozitivne energije bez kojih je teško zamisliti angažman utemeljen isključivo na entuzijazmu. Rečju, promenilo se sve osim pomenute izreke.

KOMŠIJSKA KRAVA: U drugačijem društvenom i teatarskom kontekstu, "prevedena" na srpski, ona danas manifestuje želju da komšiji crkne krava. Istina je da nemaština najradikalnije utiče na promenu ponašanja, a u posledice sužavanja teritorije spada i smanjen broj gledalaca, te sve manje izvora finansiranja, što bi, prateći ekonomsku logiku, značilo da je komšijin neuspeh, pogotovo ako je "glasan", desetkovao potencijalne sponzore koji su mu na raspolaganju sledeći put. Kod nas je, međutim, drugačije. Pre svega, publika je ovde precizno definisan pojam čiji se "obim" već dugo ne povećava, a najčešći ovdašnji izvori finansiranja pozorišne produkcije ne mare za umetničke kriterijume (pa ih mišljenje kritike ne zanima), a ni za komercijalni efekat (ne haju ni za izveštaje s blagajne). Kod nas sve zavisi od privatne inicijative, ličnih veza, solidnog utiska koji ostavlja upravnik, popularni glumac ili uticajni reditelj. To, dakako, nije objašnjenje zašto sponzori daju novac, no ukazuje na činjenicu da je sponzorska teritorija precizno isparcelisana.

Sagleda li se fenomen "sudbine komšijske krave" u svetlu straha da će oni najbolji preći kod protivnika, treba znati da danas glumci igraju svuda u prestonici, kao i unutrašnjosti, pa se za neke ne zna gde su i da li su u stalnom angažmanu. Ako eliminišemo ove faktore suočavamo se s istinom, iracionalnom poput većine ovdašnjih istina, da će nas logika tipa "komšijski neuspeh je moj uspeh" skupo koštati, kao što nam uveliko stižu previsoki računi za povlađivanje vlastitoj iracionalnosti. Kada je na ovdašnjim scenama sve manje pravog kvaliteta, opasno su proređene premijere, kampanjski rad postaje princip, upliv politike ponovo agresivan, a novi bogataši sve zainteresovaniji da pozorištem, svedenim na vlastiti ukus, potvrde društveni status, posledice animoziteta koji nagriza odnose malo preostalih ozbiljnih pozorištnika mogu da budu katastrofalne.

TEORIJA ZAVERE: Problem komšijine krave povezan je s fenomenom klanova. Nedavno, povodom hajke na Jovana Ćirilova kao upravnika JDP-a, reditelj Dejan Mijač izjavio je da su klanovi nespojivi s pozorišnim poslovima. Ovu tvrdnju je argumentovao konstatacijom da je nelogično vezivati pozorišno stvaralaštvo, čiji je jedini cilj dobra predstava, s ma kakvim interesnim sferama i grupama koje mogu da ugroze realizaciju cilja. Rečju, njega kao reditelja zanima da angažuje samo one koji su u stanju da ispune precizno određene zadatke i zadovolje odgovarajuće kriterijume. A njegova merila znamo. Problem nastaje kada se pozorišnih poslova poduhvate i oni koji nisu u mogućnosti da plasiraju svoje znanje i umeće na adekvatnom nivou, ili barem onom koji su formirali najbolji. Tada se pozorištu pristupa "preko veze", mimo ozbiljnih umetničkih kriterijuma. Tako počinje erozija sistema u znaku teze, preuzete iz političke sfere, da je postojeće stanje stvari rezultat zavere. Sumnjivi su, dakako, oni uspešni.

BELI MEDVEDI: Tu leži suština problema i moguć odgovor na pitanje zbog čega Srbija još uvek nema zakon o pozorištu i zašto se toliko odugovlači s njegovim donošenjem. Valjda je do danas svima postalo jasno da se bez tog zakona ne može. No, nevolja je što je izvesno koga bi pogodile njegove restriktivne stavke: na primer, deo kojim se regulišu famozni ugovori. Jer, ukoliko bi bio usvojen zakon po standardima razvijenih teatarskih sredina, sistem ugovora bi doveo do toga da glumci i drugi zaposleni u pozorištima, osim u izvesnim slučajevima, izgube poziciju za sva vremena zaštićenih belih medveda. U teatru bi tako bili uspostavljeni tržišni odnosi, što bi u velikoj meri onemogućilo funkcionisanje klanova, a merilo uspešnosti pozorišnog delatnika prikazivala bi statistika koja analizira postignut uspeh predstava, reditelja, glumaca, teatara itd.

U međuvremenu, dok čekamo zakon, kao što se u Beketovom komadu čeka Godo, u našem teatarskom životu potpuno je otvoren prostor za samovolju. Ona, između ostalog, omogućava sprovođenje kriterijuma političke i ideološke podobnosti, dozvoljava da se kao ključni argument za smenu upravnika pominje nezadovoljstvo glumaca koji godinama ne dobijaju uloge (premda im na pamet ne pada da okušaju sreću u drugom teatru, već u onom u kojem ne igraju iako uredno primaju platu), pušta vlastima da slobodno procenjuju umetničke domete određenih projekata, rediteljskih ili glumačkih ostvarenja. Sve su to razlozi zbog kojih je odgovornost pozorišnih stvaralaca posebno velika. Pozorište valja braniti, i shodno tome, krajnje je vreme da maksima s početka ovog teksta bude zamenjena konstatacijom da svaki uspeh ma kog ovdašnjeg pozorišta jeste uspeh svih. Barem za sada. Dok se ne promene okolnosti.

Moderni balet

Odraz spiritualnog

Kristin Brunel, nemački koreograf, gostovala je u Beogradu na radionicama ERG-status seminara i predstavila zanimljiv spoj američkog savremenog i japanskog tradicionalnog buto plesa

ERG-status, godišnji internacionalni seminar savremenog plesa, prvi je projekat ovakve vrste kod nas. Osnovan na inicijativu saradnika Fonda za otvoreno društvo, a kao autorski projekat Borisa Čakširana, ovaj seminar je doneo Beogradu onu vrstu komunikacije koja mu je, u domenu savremene igre, godinama bila uskraćena. Njegov program, koji se odvija u prostorijama Bioskopa Reks, bazira se na gostovanju poznatih baletskih pedagoga iz celog sveta, koji u dvonedeljnom radu sa igračima prezentuju određene tehnike modernog plesa - modifikovane njihovim individualnim pečatom i stilom rada, kao i rad na koreografijama, koji takođe čini sastavni deo svake radionice.

Savremeni ples je u poslednje dve decenije doživeo veliku ekspanziju u svetu. Razvile su se mnogobrojne tehnike i škole, (Limon, Horton, Grem, Laban, Kaningam...), iz kojih su se oformile kompanije i teatri koji se bave isključivo ovom vrstom scenskog izraza.

Ono što u poslednje vreme postaje zajednički imenitelj mnogobrojnim tehnikama savremenog baleta u svetu jeste jedan, takoreći ezoteričan princip, na kome pedagozi evoluiraju prethodne forme, u pravcu potpunog "osvešćivanja" tela - od njegove anatomije, težine i disanja, do zakonitosti kojima ono savladava prostor - i sa velikim akcentom na unutrašnjem biću igrača. Tako da, u ovoj vrsti plesa, spoljne manifestacije tela u pokretu, ma koliko zahtevale veliku fizičku spremnost i snagu, predstavljaju na prvom mestu odraz introvertnog i spiritualnog.

Neke tehnike tog tipa - kao Riliz (Release) ili Buto tehnika (koje su zastupljene na ovom seminaru) imaju svoje korene u istočnjačkoj filozofiji i često koriste kako njihove misaone aspekte, tako i pokrete budističkih sveštenika, jogina ili aikido i tai-ći majstora borilačkih veština.

Upravo ovakav pristup modernoj igri ima i Kristin Brunel, koreograf iz Nemačke, koja je protekle dve nedelje gostovala na radionicama ERG-status seminara.

Ona je treći po redu pedagog koji je gostovao na ovom projektu, posle Uri Ivgija, igrača i koreografa iz Izraela, i Jaceka Luminskog, koreografa iz Poljske.

Kristin Brunel živi i radu u Esenu gde ima svoj teatar. Studije plesa završila je u Folkvang Tancstudiu, kao učenik Pine Bauš sa kojom je kasnije sarađivala. U početku njen stil, kombinacija Grem tehnike i elemenata tradicionalnog japanskog buto plesa, koji je razvila ranih osamdesetih godina, nije bio popularan u Nemačkoj. To je bilo vreme dominacije ekspresionizma. Nešto kasnije, upravo taj stil postaje aktuelan. Njega odlikuju spori, ritualni koraci, pokreti čije je trajanje produženo, uz ritmično ponavljanje koreografskih fraza.

Na pitanje kako stvara svoje balete, da li u osnovi oni moraju da imaju priču ili je dovoljno da delo ima svoju estetiku i lepotu, Kristin Brunel kaže: "Koreografsko delo ne mora da ima nikakvu priču, sam pokret je nosi u sebi, a što se tiče estetike, ne može se sa sigurnošću reći šta je lepo a šta ne. Nekom će neki pokret biti lep a nekome neće. Za mene je najvažnije da pokret nosi u sebi životnu energiju."