Mini intervju: Mirjana Bobić-Mojsilović Igra plakanja
"VREME": Kritika ne samo da je predstavu nazvala promašajem, već je bila jednodušna i u oceni da ste omašili u žanru. Kakva je bila vaša namera? M. BOBIĆ-MOJSILOVIĆ: Možda naša melodrama nije ispunila očekivanja pojedinih pozorišnih kritičara, ali ne mogu zbog toga da se osećam krivom. Možda to nije ostvarila, ali je ostvarila neka druga očekivanja. Publika je, koliko je meni poznato, drugačije od kritičara reagovala na predstavu, pošto već stižu brojni pozivi za gostovanja - Novi Sad, Pančevo itd., pa je najveći problem u ovom trenutku kako odgovoriti na toliko interesovanje. Prva repriza je odavno rasprodata! Meni i predstavi uopšte zamereno je da se ne snalazimo u žanru melodrame. Činjenica je da je melodrama žanr koji se kod nas retko postavljao u pozorištima, pogotovo u protekloj deceniji, pa je otuda moguće da se možda ni kritičari ne snalaze najbolje u tom žanru. Govori se da su se naša stvarnost i pozorišni dramaturzi potpuno mimoišli, te da nema predstave koja nas pojašnjava. Da li ste se možda zbog toga prihvatili ovog posla? Nije tačno da se na našim scenama ne igraju tekstovi koji se bave našom sadašnjošću, ali je problem u tome što bi neki želeli da se naša pozorišta bave samo time. Zar to nije bio zadatak socrealizma? Uostalom, čak i pre premijere pojavila se prva kritika ove melodrame. List "Danas" požurio je da politički problematizuje stavljanje ovog komada pred publiku, postavljajući smešno pitanje "da li u ovom trenutku, kad imamo toliko pravih suza, treba da se igra predstava koja priziva suze". Pozorište, po mom uverenju, treba da vrati i veru, i ljubav, i nadu, a ne samo da bude etalon za teoriju odraza. Zašto ste u ovu priču ušli kao Aleksa Savić? Ja sam, poznajući veoma dobro ovu sredinu, poslala dramu u Narodno pozorište pod pseudonimom Aleksa Savić. Mala sredina, kakva je naša, na sve što iskače iz pravila reaguje uglavnom otporom i osporavanjem. Em melodrama, em ja! Sada me, u krajnoj liniji, veoma zabavlja činjenica da je drama Alekse Savića bila O.K., ali drama Mirjane Bobić nije! Mi živimo u noći, što bi potvrdio Hegel, u kojoj su sve krave crne. Neki od kritičara su još letos najavili, otkrivši identitet Alekse Savića, da će sahraniti Mirjanu Bobić, ali kao što vidite - potpuno sam živahna! Znate, jedan od njih je čak uspeo da kaže ovih dana, da će "nažalost ova predstava imati svoju publiku". I Aleksa Savić, i Mirjana Bobić, i svi ostali autori i protagonisti ove predstave, neverovatno i na sreću, misle isto to! Dobrodošli u Narodno pozorište! J. Grujić |
Penzionisana horistkinja Marija Kalić, sklona suzama, romantici, ali i
poeziji i pesnicima, znajući da joj je ostalo malo vremena pokušava da učini nemoguće
i ostvari svoj životni san vezan za poeziju... Rastrzana između bolnih uspomena i nade
da će dobiti ono što zaslužuje, ona preuzima ulogu ženskog pigmaliona jednog mladog
pesnika - eto sadržaja nove predstave Narodnog pozorista "Suze su O.K." koja
je, promovišući Mirjanu Bobić-Mojsilović u novoj ulozi, dramaturga, silno
isprovocirala i to ne samo pozorišno gledalište. Anketa "Vremena"
Da li kupujete banane?
Smiljka Babić: "Ma, hajte molim vas, kakve banane. Znate li pošto je kilo. Srećom nemam dece da ih traže, a muž i ja jedemo domaće jabuke iz trapa."
Miloš Cvetanović: "Ove crnogorske skupe su k'o da rastu na Durmitoru. Kakva smo mi zemlja kad zavisimo od toga da li će nam Crnogorci uvesti južno voće. Ne kupujem banane dok ne počnemo mi da ih proizvodimo."
Zoran Vilotijević: "Traže deca, a jedno kilo za njih troje ne traje ni dva sata. Nudim im smrznute jagode koje smo lani stavili u zamrzivač, a oni kao u inat neće."
Milena Jakšić: "Kupovali smo svakodnevno dok su bile, sećam se, pre mesec i po dana 7,5 dinara kilogram. Ali sada kupim dve, kad se vraćam s posla i ako mi je ostalo nešto od džeparca."
Pavle Milošević: "Nisam ni ja porastao na bananama, pa ne moraju ni moja deca. Skupe su nego šta, vidiš brate da se Evropa i Amerika biju oko banana, pa što ne bi mi i Crnogorci."
Ovo je pet karakterističnih odgovora iz telefonske ankete među 50 anketiranih građana Srbije. Prema preovlađujućem raspoloženju, porodični budžet 75 odsto anketiranih ne dozvoljava luksuz kupovine banana. Oko 15 odsto može sebi to da priušti povremeno, a 10 odsto kupuje banane ne obazirući se na cenu.
10 000
Ono što su mnogi berzanski stručnjaci već duže vreme predviđali konačno se i ostvarilo. Najznačajniji berzanski indeks na svetu, Dau Džons, probio je u utorak granicu od 10.000 poena. Dau Džons inače prati vrednost 30 najvećih američkih kompanija, i njegov visok nivo daje signal svetskom tržištu da je američka privreda u odličnoj formi.
Naravno, ovaj događaj otvorio je brojne polemike, najviše oko toga da li je indeks dostigao svoj maksimum ili će rasti i dalje. Nivo od 9000 dostignut je pre samo 11 meseci, ali neki berzanski stručnjaci upozoravaju da berza ne može stalno da raste. To je potvrdio i sam Dau Džons indeks, koji se na nivou 10.001 zadržao samo nekoliko minuta, da bi se odmah povukao na "mirnijih" 9976 poena.
VremePLOV
Pre 400 brojeva
Akademik Vojislav Stanovčić, profesor Fakulteta političkih nauka u
Beogradu, posle povratka sa Konferencije o razrešavanju međuetničkih konflikata na
principima vladavine prava, koja je održana u Vašingtonu od 12. do 14. juna, u intervjuu
"Vremenu" govori o greškama srpske politike na Kosovu:
"Kada bismo umeli i kada ne bismo pravili greške (i u Srbiji i na nivou Federacije), mogli bismo dobiti veliku podršku istaknutih autoriteta u nauci, pa i političkih ličnosti u svetu koji uvažavaju te umove. Mi, međutim, pravimo sitne greške, koje nas diskvalifikuju. Recimo, ambasador Ričard Šifter, pomoćnik državnog sekretara za ljudska prava u Stejt departmentu, koji je više puta boravio u Jugoslaviji, rekao je u svom uvodnom izlaganju na konferenciji da će Kosovo, kada procesi demokratizacije zahvate Albaniju, postati najgore područje u Evropi što se tiče ljudskih prava. Kasnije sam na jednoj večeri razgovarao s njim, i uverio se da on nema nikakvih zlobnih i politikantskih namera, da su to njegovi zaključci na osnovu podataka koji su do njega stigli.
Šifter mi je naveo niz pogrešnih srpskih poteza: rasformiranje opštinskih skupština, ukidanje lokalne samouprave, masovna otpuštanja Albanaca s posla... Pri tom, Amerikanci uopšte i ne pomišljaju da podržavaju secesiju albanskog stanovništva - otcepljenje ili promenu granica na Kosovu".
VREME br. 39 od 22. jula 1991.
Vesti dana Četvrtak, 11. mart: Okružno tužilaštvo u Prištini pokrenulo proces protiv tri lista na albanskom jeziku: "Kosova sot", "Rilindija" i "Gazete šćiptare", zbog kršenja zakona o informisanju. Petak, 12. mart: Mitingu za odbranu Kosova u Negotinu prisustvovalo 20.000 ljudi, prema izveštaju Radio Beograda, a govorili Zoran Lilić, Nikola Šainović i Tomica Raičević. Subota, 13. mart: Od eksplozija bombi u Podujevu i Kosovskoj Mitrovici poginulo šest, a ranjeno 68 građana. Nedelja, 14. mart: Patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Pavle služio liturgiju u pravoslavnoj crkvi "Sv. Ćirila i Metodija" u Ljubljani, kojoj je prisustvovalo nekoliko hiljada vernika. Ponedeljak, 15. mart: Pregovori o Kosovu nastavljeni su u Parizu oko 10 sati. Jugoslovenska i albanska delegacija ušle su u međunarodni centar "Kleber", na odvojene sastanke sa posrednicima. Filip Riker, glavni portparol konferencije, izjavio je da ona neće trajati duže od "nekoliko dana". Prvog dana pregovora Hašim Tači je obavestio Vedrina i Kuka da je albanska strana spremna da potpiše sporazum, a Milutinović je rekao da se ne može potpisati nepostojeći sporazum, i dodao "Che sera sera". Generalštab Vojske Jugoslavije martovskoj klasi produžio vojni rok za mesec dana. Utorak, 16. mart: Patrijarh Pavle doputovao u Zagreb, gde je razgovarao sa Franjom Tuđmanom i zagrebačkim nadbiskupom Božanićem. Sreda, 17. mart: Objavljen izveštaj finskih patologa o ubijenim u selu Račak. Helen Ranta, šef finskog tima patologa, rekla je da su ubijeni bili civili koji nisu pucali. Vilijem Voker ocenio da izveštaj finskih patologa nije suprotan njegovim izjavama svojevremeno datim u Račku - da je to "zločin protiv čovečnosti". |
