Evropski potres

Komesarka Kreson potopila Evropu

Ostavka Evropske komisije temeljito uzdrmala strukture Evropske unije - Građani petnaestorice ravnodušno, pa čak i s odobravanjem dočekali prvi pad "evropske vlade". Glavni kandidat za novog predsednika Evropske komisije: bivši italijanski premijer Romano Prodi

Specijalno za "Vreme" iz Brisela

"Madam Kreson potopila Evropu" - bio je bombastični naslov preko cele prve strane pariskog lista "Liberasion", kojim je čitaocima javljeno da je prvi put u istoriji Evropske unije "pala vlada", odnosno da su kolektivnu ostavku dali svi članovi Evropske komisije, uključujući njenog šefa Žaka Santera i francuskog komesara, tačnije "komesarku", Edit Kreson.

Gospođa Kreson je, istini za volju, još u vreme predsednika Fransoa Miterana, samo posle nekoliko meseci bitisanja na položaju francuskog premijera, morala da podnese ostavku zbog neslaganja s ostalim članovima kabineta, nadmenog, tvrdoglavog ponašanja... Isto to su joj zamerali mnogi, uključujući francuske medije, i sada, dok je vršila dužnost "evropskog ministra" za nauku i kulturu.

Bilo bi, ipak, sasvim nepravedno kriviti jedino madam Kreson za ono što su nezavisni stručnjaci - Komitet mudraca - utvrdili kao ključnu krivicu i odgovornost celokupne Evropske komisije. A to je da su svi odgovorni za niz teških propusta, pronevere, aljkavost, štićenje "miljenika", zapošljavanje po vezi (uključujući i bliske rođake, kao u slučaju portugalskog komesara Žoaoa de Deuš Pinjeira, ili nemačkog komesara Monike Vulf-Matis).

Onaj presudni, pogubni zaključak Komiteta mudraca bio je da je cela Komisija "izgubila nadzor nad svojom administracijom". I to je bio kraj.

"Pojedinosti" su bile pronevere vezane za pomoć, ili bolje rečeno pronevere i "lažne ugovore" koje su podmetale unajmljene firme prilikom odobravanja budžetskih para za pomaganje mediteranskih zemalja, ili pare koje su na sličan način "nestajale" a bile su namenjene pomoći za obnovu Bosne. Tu je i niz propusta u programu obrazovanja "Leonardo", u nadležnosti madam Kreson. Njoj se, doduše, stavlja na dušu i da je kao "vrhunskog stručnjaka"(a Komitet mudraca je utvrdio da je "sasvim nestručan") zaposlila "ličnog prijatelja komesarke, zubara Renea Berteloa". Prilikom potpisivanja drugog ugovora, zubaru-stručnjaku je odlukom komesarke povećana plata za 25 odsto.

"Bertelo je radio poglavito kao lični saradnik komesarke i postoje pretpostavke", kako to stoji u izveštaju Komiteta mudraca, "da je on često bio korišćen u vidu koji nema mnogo zajedničkog sa evropskim delatnostima gospođe komesara".

Kad je reč o krupnim primedbama na pomoć za obnovu Bosne, što je u nadležnosti komesara za zaštitu ljudskih prava i pomoć trećim zemljama, Italijanke Eme Bonino, kao i pomoći Africi, što je u nadležnosti španskog komesara Manuela Marina, kaže se da oni nisu neposredno odgovorni, ali je neko morao biti odgovoran za činjenice. A činjenice govore da je ugovorima sa četiri firme "isparilo" 600.000 eura. Jedna firma je tužena i sudu, jer se sumnja da je na ime pomoći Bosni prisvojila milion maraka. Dosta toga je palo na dušu švedskog komesara Anite Gradin, kojoj je "u opisu radnog mesta" borba protiv pronevera...

U prvim komentarima evropskih medija jednodušno je ocenjeno da su evropska izvršna vlast, koju čine 20 komesara i predsednik Žak Santer, i njena administracija sa ukupno 17 hiljada činovnika, sasvim pali na ispitu iz demokratije i obaveze da pruže uvid javnosti kako rade i na šta troše pare 370 miliona evropskih poreskih obveznika.

Nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je odmah doputovao na sastanak sa Santerom u Brisel, izjavio je da taj događaj "ne treba dramatizovati".

Istina je, međutim, da je Šreder vrlo zabrinut, jer se iduće nedelje u Berlinu sastaju šefovi država i vlada Evropske unije da bi raspravljali o teškim sukobima unutar petnaestorice oko troškova budžeta, reformi evropskih institucija i, naročito, mehanizma mnogo efikasnijeg odlučivanja, a sve to mahom u perspektivi i vezano za proširenje EU, odnosno prijem šest novih članova. Uloga Evropske komisije u tome mora biti jako važna.

Više evropskih ministara i premijera izjavili su da ovo može ispasti i "sjajna prilika za nužne dublje reforme evropskih ustanova".

NEKONTROLISANA TEHNOKRATIJA: U prvim komentarima analitičara iz raznih evropskih zemalja naglašava se da je Evropska komisija konačno pala zato što se pretvorila, i to ne odnedavno, u "nenadziranu i kontroli nepodložnu evropsku tehnokratiju". Američki list koji izlazi u Evropi, "Internešnel herald tribjun", pogodio je razmišljanje mnogih "običnih Evropljana" kada je primetio da su "evropski komesari činovnici koji ni od koga nisu izabrani, a svaki od njih zarađuje više nego predsednik Sjedinjenih Američkih Država". Plate i druga primanja se kreću u razmerama od nekoliko desetina hiljada maraka - mesečno.

Evropske komesare imenuju vlade i jedna od zamerki je upravo to da onda "jako misle na one koji su ih u Brisel i doveli". Idućeg juna, kad posle evropskih izbora bude izabran novi Evropski parlament, prvi put će evropski poslanici potvrđivati izabrane komesare i šefa Komisije.

Ipak, evropski komentatori napominju da "europskeptici", naročito kritičari evropskog ujedinjenja u Velikoj Britaniji, nisu u pravu kad kritikuju veća ovlašćenja evropskih ustanova, na temelju sporazuma iz Mastrihta i Amsterdama, jer je upravo zahvaljujući većim ovlašćenjima Evropskog parlamenta sadašnji skandal i mogao izbiti na videlo i dovesti do pada "evropske vlade". Da Evropska komisija nije sama dala ostavku, bila bi smenjena u Evropskom parlamentu, gde je najveća politička grupacija, socijalisti, već pripremila zahtev za opoziv izvršne vlasti EU. Uostalom, u januaru su, kad je prvi put u Evropskom parlamentu bilo glasanje o poverenju "evropskoj vladi", Santer i komesari za dlaku izbegli sudbinu koja je ih je sad ipak zadesila.

Britanci su, navodi se takođe, bili ti koji su pre četiri godine sprečili da "francusko-nemački kandidat" za mesto predsednika Evropske komisije, odlučni i stručni belgijski premijer Žan-Lik Dean, dođe na taj položaj. Vlada u Londonu nije htela "jaku ličnost" na čelu Komisije, pa je jedva postignut kompromis oko, kako se to sad navodi, ličnosti "bez harizme i autoriteta, prevelikog 'diplomate'" - luksemburškog premijera Žaka Santera.

"Liberasion" smatra da "odsad više ništa neće biti kao ranije u Briselu - demokratija je, 'na dobro i zlo', prodrla u zabran evropske izgradnje: građevinu koja je dugo bila rezervisana za usku elitu komesara, funkcionera i diplomata, koji su sami sebe proglasili čuvarima evropskog duha". "Javnost i izabrani predstavnici evropskih naroda će odsad moći i morati da od njih traže polaganje računa."

Belgijski dnevnik "Soar" posebno podvlači da je izveštaj Komiteta mudraca - nezavisnih pravnika i drugih stručnjaka - žigosao Komisiju kao "nedemokratsku kulu od slonovače", jer naglašava da "niko od komesara ne prihvata odgovornost... a to je najviši izraz demokratije".

KO JE SLEDEĆI: Lidere petnaestorice iduće nedelje u Berlinu čeka i jedan potpuno neplanirani hitni zadatak - da počnu razgovore o novoj Evropskoj komisiji.

I sad je sve po onoj - "kralj je mrtav - živeo kralj!" Utoliko pre što se već i pre krize i pada Komisije, unutar vlada petnaestorice vode ozbiljni pregovori o tome ko bi bio najpogodnija ličnost za novog predsednika Evropske komisije, budući da Santeru ionako u septembru ističe mandat.

Spominjan je bivši nemački kancelar Helmut Kol, koji je sam rekao da ne želi. A dosad je u užem izboru bio i bivši španski premijer Felipe Gonzales, za koga se govori da su mu dosta naškodili sada otkrivani skandali u nezakonitim oblicima bitke njegove vlade protiv terorista ETA.

Tako je ostao apsolutni favorit, koji bi ujedinio sve ukuse, ocene i merila, bivši italijanski premijer Romano Prodi. Stručan, odlučan, iskusan, snažna ličnost i prijatelj svih moćnika u Evropi i Americi (iako se, Vašington, naravno direktno ne pita). Ima i jedna okolnost koja jako ide na ruku Prodiju - Italija nema nijednog svog čoveka na iole važnijem mestu u Evropskoj uniji i srodnim evropskim i svetskim institucijama.