Tomaž Lavrič Tomo, slovenački karikaturista

Hronična Diareja

"Kao autor žalim zbog izgubljenog kulturnog, multietničkog kolorita. Nema više ni velikih, sudbonosnih političkih tema, što je za Sloveniju (kao državu) dobro, ali za Diareju ne, pošto sada mora da se bavi gorućim problemima gradske kanalizacije"

Autor najslavnijeg junaka u severnom delu bivše nam domovine danas se bavi i ozbiljnijim stvarima - u Francuskoj je upravo publikovan strip-album "Bosanske basne" (Fables de Bosnie, izdavač Glenat), koji svedoči o strahotama rata u Bosni i posvećen je nedužnim žrtvama.

TOMO: Oduvek sam bio nekorektan "beležnik" sudbonosnih zbivanja. Sećam se da sam kao klinac zaradio šamar zato što sam u epskom crtežu borbe partizana i fašista nacrtao veliku svastiku na švapskom tenku. E, tako se rađaju antirežimski umetnici. A što se Diareje tiče, prva se rodila u mukama negde 1988. godine. Na početku sam imao ideju da ja samo crtam, a pametni i duhoviti ljudi (oko mene) pišu tekst. Ispalo je da ti ljudi nisu baš takvi i morao sam da počnem da radim sam.

Kako to da si se odrekao oreola priznatog umetnika (slikara) za ljubav karikatura i stripa?

Mada akademski uobražen, ubrzo sam uvideo da slikanje nije moj fah. Vratio sam se ljubavi iz detinjstva - stripu.

Jesi li fan kakvog karikaturiste ili autora stripa?

Gatnikov strip "Magna purga" jeste kamen temeljac slovenačkog angažovanog stripa. Morao bi da bude obavezna školska lektira. Žalosno je da se pre, kao ni posle Gatnika nije desilo ništa značajno na području slovenačkog stripa, sve do kasnih osamdesetih... Inače, odrastao sam na "Alanu Fordu" i "Stripoteci". I tako naučio danas izumrli srpskohrvatski jezik.

Da li još pratiš stripovsku produkciju južno od Kupe?

Sada slabo pratim stanje u bivšim ju zemljama. Među autorima koje cenim kao angažovane, hrabre i duhovite posebno bih izdvojio lucidnog hrvatskog stripaša Matakovića i beogradskog karikaturistu Coraxa. Što se Coraxa tiče, mislim da je njegov problem isti kao moj - verovatno mu je već muka od onih pet-šest večito istih, ogavnih faca koje mora da crta u svim mogućim varijacijama već čitavih deset godina.

Prva Diarejica je (prema tvojoj sopstvenoj definiciji) predstavljala "apstraktnog Jugoslovena". Kada je došao kraj toj apstrakciji? Je li Diareja dobila novo državljanstvo, pa je danas apstraktan Slovenac?

Diareja je postao čistokrvni Slovenac; njegovi problemi su lokalniji, ali zato ništa manji.

Jednom si izjavio da je Diareja bila "hronika istorije Jugoslavije" i da obiluje dijalozima na srpskohrvatskom zato što se "većina zabavnih stvari dešava izvan Slovenije, u Beogradu", ali i stoga "što se ljudi radije smeju drugima, nego sebi". Trpi li tvoj rad (i inspiracija) pošto je posle osamostaljenja sužen na Sloveniju, gde više nema tradicionalnih Diarejinih junaka - oficira JNA, aparatčika...

Kao autor žalim zbog izgubljenog kulturnog, multietničkog kolorita. Nema više ni velikih, sudbonosnih političkih tema, što je za Sloveniju (kao državu) dobro, ali za Diareju ne, pošto sada mora da se bavi gorućim problemima gradske kanalizacije ili parlamentarnim prepucavanjima koja se više nikog normalnog puno ne tiču.

Ne sadrži li već premisa "da se Slovenci radije smeju drugim nego samim sebi" dokaz da je u slovenačkom odnosu prema sebi i drugima nešto strašno naopako? Englezi se najradije podsmevaju sebi, Bosanci i Srbi takođe... Ne ukazuje li podsmevanje drugima nekakvu zavist, ograničenost i emotivni grč u kome je ovdašnja publika? Mogu li Slovenci da nauče da se opušteno nasmeju sami sebi?

Stvarno, mi smo jedan introvertan, džangrizav narod i nema nam spasa. Kad nismo naučili da se smejemo u Jugi, bogami nećemo ni u sterilnoj (i politički korektnoj) Evropi.

Diareja se sve ređe pojavljuje u kontekstu zbivanja na području bivše Jugoslavije. Zato što je to za slovenački prostor neprimereno ili zato što su ta zbivanja i za tebe izgubila svaku važnost?

Stvar je u tome što izgleda kao da ste vi sada stvarno daleko. Klinci sada znaju o Beogradu skoro toliko koliko o Bukureštu. Međutim, još uvek se tu i tamo pojavite u nekoj Diareji, kad ga stvarno svetski userete, što se dešava.

Ali prema tvojoj sopstvenoj definiciji suština opstanka Diareje jeste opstanak Jugoslavije (one pređašnje), inače (u slučaju raspada na nove države) likovi međusobno više ne bi imali šta da kažu. Kako to da je Diareja ipak preživela?

Jednostavno - ljudska glupost ne umire i nije nacionalno opredeljena!

Drugim rečima, sadašnji koncept demokratije u Sloveniji još je toliko kilav da omogućava plodan život Diareje?

Tačno; slovenačka demokratija ima nesređenu probavu, čija je direktna posledica hronična dijareja.

Tvoj junak je tokom poslednje decenije stekao veliku popularnost. Kako to da se ne kupaš u slavi reflektora, već si ostao tajanstven i odan anonimnosti?

Pošto sam ružan, dosadan i nefotogeničan...