Poternice

Tači u Interfolu

Sve ono što se događa oko "slanja" poternice za Hašimom Tačijem "Interpolu i Internetu" liči na obično foliranje s upotrebnom vrednošću samo za domaću javnost

Posredstvom Tanjuga domaća javnost obaveštena je prošlog utorka da je šef pregovaračkog tima kosovskih Albanaca Hašim Tači, zvani "Zmija" (ili "Đaprit" na albanskom), osim domaćih, dospeo i na međunarodne poternice. Naši nadležni organi, kako kaže Tanjug, obratili su se, naime, Interpolu Francuske s molbom da uhapse Tačija i omoguće njegovu ekstradiciju pravosudnim organima SR Jugoslavije. U istoj informaciji kaže se da se Tači traži zbog više ubistava, kidnapovanja, razbojništava i drugih zločina na području Kosova i Metohije. Zbog pripremanja krivičnog dela terorizma Tači je odlukom Okružnog suda u Prištini još 11. jula 1997. osuđen u odsustvu na 10 godina zatvora.

Većina stranih agencija odmah je u svojim servisima prenela vest kako je "Zmija - Đaprit", 31-godišnji šef pregovaračkog tima kosovskih Albanaca na pregovorima u Francuskoj, komandant tzv. Političke direkcije glavnog štaba UČK-a i najverovatnije budući premijer kosovskih Albanaca, stigao i do međunarodne poternice. Novinari koji prate predsednika Srbije Milana Milutinovića, prilikom njegovih uobičajenih šetnji ulicama ili prilikom dolaska na pregovore, zamolili su ga u sredu ujutro da prokomentariše vest o raspisivanju poternice za Tačijem. "Pa, šta, on je kriminalac", rekao je u prolazu Milutinović i ušao u konferencijsku salu. Za njim je u vazduhu ostalo da lebdi pitanje - a šta ako u poslednjem trenutku dođe do nekakvog sporazuma u Parizu? Hoće li predsednik Srbije ili neko drugi iz zvanične državne delegacije pristati da potpiše sporazum zajedno sa kriminalcem sa međunarodne poternice? Ili će i to na kraju, ako do sporazuma dođe, biti možda razlog za nova sporenja?

Što se Francuza i Interpola tiče, Tači izgleda može mirno da spava. Bivši funkcioner Interpola i dugogodišnji šef nacionalnog Biroa ove organizacije u Jugoslaviji dr Budimir Babović tvrdi, u razgovoru za "Vreme", da u pomenutoj Tanjugovoj informaciji mnogo toga nije baš sasvim jasno. Pre svega - kome je zaista poslat zahtev za hapšenje Hašima Tačija - Interpolu Francuske ili nekom drugom. U Francuskoj se, naime, nalazi i Generalni sekretarijat Interpola na čiju adresu obično stižu ovakvi zahtevi. Generalni sekretarijat procenjuje zatim da li se takva poternica prosleđuje svim zemljama (što se retko događa), ili samo određenim zemljama u regionu gde se ličnost sa poternice obično kreće. Događa se, takođe, da vrh Interpola traži i dodatne informacije o onome čije se hapšenje zahteva, i ako utvrdi da postoje neka ograničenja (najčešće određene političke nejasnoće oko stausa traženog), odbaci da se petlja u takav slučaj.

"Čitava ova procedura, naravno, dolazi u obzir samo ukoliko zahtev za hapšenje dolazi iz zemlje koja je članica Interpola", kaže dr Babović. "A mi, kao što je poznato, nismo u Interpolu još od 1993. godine. Zato i ova međunarodna poternica i zahtev za hapšenje Tačija ima najverovatnije upotrebnu vrednost samo za domaću javnost."

Toj domaćoj javnosti, naviknutoj da se uglavnom oslanja na režimske elektronske medije zadužene za ulivanje patriotizma i optimizma narodu (oni su izvestili kako su Albanci napustili Kosovo "ilegalno ili koristeći uobičajene diplomatsko-špijunske kanale"), najverovatnije je promaklo da je prošle subote sa aerodroma u Prištini za Pariz odletela delegacija kosovskih Albanaca. U sastavu delegacije bila su i četvorica članova rukovodstva ilegalnog UČK-a. Trojica od njih, Hašim Tači, Jakup Krasnići i Ram Buja, ušli su u avion na prištinskom aerodromu u subotu 13. marta u prisustvu i pratnji međunarodnih verifikatora. Na aerodromu je u tom trenutku bilo i nekoliko desetina policajaca (što u uniformi, što u civilu), koji su, naravno, morali da znaju kako je MUP Republike Srbije 9. marta raspisao poternice za ovim ljudima.

SLOBODNA ŠETNJA: Dan kasnije (10. marta), ove poternice sa mnogim detaljima objavila je i "Politika". Još tada se moglo saznati da je Hašim Tači osuđen u julu 1997. na 10 godina zatvora, da je Jakup Krasnići 1982. osuđen zbog neprijateljske delatnosti na 12 godina zatvora i da se sada traži zbog učešća u terorističkim akcijama, i da je Ram Buja po istom osnovu 1984. osuđen na osam godina zatvora, odnosno da ga policija sada traži kao teroristu. Na svim ovim poternicama stoji inače i poziv građanima da ukoliko bilo šta znaju o boravku i kretanju ovih osoba ili prepoznaju lica sa fotografije - odmah o tome obaveste najbližu policijsku stanicu. Na aerodromu u Prištini, sa kojeg su u subotu 13. marta za Pariz otputovali Tači, Krasnići i Buja, postoji inače policijska stanica. Policajce koji tamo rade izgleda niko nije obavestio o "boravku i kretanju ovih osoba". Niko im nije rekao da politički deo delegacije kosovskih Albanaca čeka na aerodromu upravo Hašima Tačija koji je pre odlaska na put održao negde u Drenici konferenciju za štampu, na koju su novinari bili uredno pozvani. Tači je zatim došao u Prištinu u pratnji verifikatora, ušao u specijalni avion francuske armije i otišao u Pariz. Tri dana kasnije, neko je, izgleda, bar što se Hašima Tačija tiče, rešio da ispravi grešku pa je od francuske policije zatraženo da učini ono što je izgleda slučajno promaklo našoj - da uhapsi pregovarača i budućeg premijera zvanog "Zmija".

"Način na koji se sve ovo sa poternicama radi samo me učvršćuje u uverenju da nije ni postojala ozbiljna namera da se ovi ljudi zaista uhapse", kaže dr Babović. "Oni su napustili zemlju u pratnji verifikatora, sa aerodroma koji je bio pod zaštitom vojske i policije. Lično, nije mi baš previše jasno šta se postiže objavljivanjem ovih poternica baš u ovom trenutku. Koliko mi je poznato, Jakup Krasnići se već mesecima oglašava kao neka vrsta portparola tzv. UČK-a, a poternica se pojavljuje tek sada. Meni sve to ponovo liči na nešto što se ovde često radi - na praksu da sami sebe dovodimo u situacije iz kojih posle ne znamo kako da izađemo", kaže sagovornik "Vremena".

Prema nekim mišljenjima, čitava priča sa poternicima zamišljena je čisto kao vrsta pritiska na delegaciju kosovskih Albanaca uoči nove vrste pregovara, kao nešto što će ih stalno nervirati i dekoncentrisati. U finišu prethodne runde razgovora u Rambujeu, Tači se ionako žalio kako mu neki članovi srpske delegacije navodno prete. Uoči Pariza, mogao je da vidi kako srpske vlasti hoće "Zmiji" sasvim ozbiljno da stanu za vrat. Drugi će možda reći kako je odluka srpskih vlasti da "ne primeti teroriste sa poternica" na prištinskom aerodromu sasvim logična, jer bi njihovo hapšenje uoči nove runde mirovnih pregovora u Francuskoj samo otežalo ionako tešku poziciju državne delegacije. Sve to se, međutim, znalo mnogo pre nego što je domaća javnost počela da se pumpa i zamajava svakodnevnim objavljivanjem poternica (objavljene su i na Internetu na nekoliko jezika) koje bi navodno trebalo da pokažu odlučnost i rešenost države da se obračuna sa svima koji su se deklarisali kao njeni neprijatelji, a koji istovremeno za značajan deo stanovništva te iste države važe za najveće heroje. O tome, sa kolikom se "ozbiljnošću" inače pristupilo objavljivanju ovih poternica, ponajbolje govori način na koji su one odštampane u pojedinim listovima. U istoj novini u kojoj su, na primer, prošlog leta pojedini (i to isti) čelnici ilegalnog UČK-a po dva puta likvidirani ili ranjavani u žestokim okršajima sa vojskom i policijom, za jednog od ljudi sa poternice se konstatuje da je "prvoborac među zločincima" i zatim kaže: "Upravo zbog toga, za teroristu čiji je nadimak Sultan čulo se i na Kosovu i Metohiji, čak su i neki mediji pisali o njegovoj pogibiji. Međutim, on je živ i još uvek učestvuje u napadima na građane, policiju i vojsku." Da je "Sultan" zaista živ, osim podatka da je dospeo na poternicu MUP-a Srbije, trebalo bi da svedoči i podatak da je u međuvremenu imenovan za komandanta ilegalnog UČK-a.

PRLE I TIHI: Sve ono što se događa oko "slanja" Tačijeve poternice "Interpolu i Internetu" liči zbog toga na običan "Interfol". Možda čak i očigledniji nego onaj sa generalom Martinom Špegeljom na početku svih ratova u bivšoj SFRJ. Špegelj je bar morao da se krije - nije previše putovao od kada je za njim raspisana poternica i nije držao konferencije za štampu. Bio je zadovoljan time što je o njemu snimljen film.

Ako ikada postane ono što mu sada predviđaju, Tači će svakako jednoga dana tražiti da se o njemu i njegovim saborcima snime neki "Kosovski otpisani" ili neka verzija filma "Kad država kasni". Kako god se to zvalo, sigurno će u takvom filmu biti i sledeća scena: aerodrom oblepljen poternicama poznatih terorista i pun policajaca, na pisti samo jedan avion u koji mirno ulaze oni sa poternice. Kroz prozor aviona još vide kako uniformisana lica u stavu mirno pozdravljaju rulanje aviona po pisti. I onda Tači (Tihi) kaže Prletu Buji: "Op cvrc gevezen zajn".