Jedna klasi�na politikolo�ka re�enica glasi: "Mi pi�emo uspe�ne pri�e o neuspe�nim ljudima!" �itavu deceniju posle pada Berlinskog zida, va� hroni�ar morao je da posmatra i da pre�ivljava sizifovsku borbu najneuspe�nije opozicije u jugoisto�noj Evropi protiv najneuspe�nijeg re�ima u jugoisto�noj Evropi, u najnesre�nijoj zemlji u jugoisto�noj Evropi, da bi se sve zagor�alo militaristi�kim �irenjem zapadnog "moralnog imperativa" tipa "moramo ne�to u�initi na tom krvavom Balkanu - deset godina 'Milo�evi�a' izgladnjujemo, 11 nedelja bombardujemo, onda ucenjujemo..."

Za ovaj praznik - 7. jul - u Novom dvoru u Beogradu audijencija, prijem, tri predsednika, funkcioneri, generali, �to ha�kim optu�nicama, �to paso�kim restrikcijama funkcionalno desetkovana vladaju�a klika slavi praznik iz stare dr�ave, dok �oferi �askaju u Pionirskom parku koji se plavi od milicije kao u vreme Vidovdanskog sabora 1992. i kao onda, '86, '87, '88, kad su �olevi� i pokojni Deda Bo�a iz Batusa ovamo dovodili Srbe s Kosova da raspla�u Beograd.

U Leskovcu demonstracije, u Kraljevu vojni�ka blokada mosta na Ribnici, u U�icu miting Saveza za promene, �iji lideri, oja�ani povratnikom �in�i�em, polemi�u s nekim re�imskim letkom oko toga ko je vi�e razru�io zemlju "njihovi sponzori" ili "njihov Sponzor"...

Politi�ka hronika raste: Dra�kovi� o�ekuje da se �in�i� izvini srpskom narodu koga je napustio u najte�em trenutku, �in�i� do�ao i odmah po povratku po�inje da tra�i da se Srbija, u kojoj posle bombardovanja malo toga uop�te radi, sada blokira generalnim �trajkom kako bi re�im oti�ao. Ratnici tra�e pare, dok vladaju�a stranka progla�ava po�etak obnove. Savezni premijer Bulatovi� po�inje konsultacije o rekonstrukciji savezne vlade, �e�elj daje pozitivne signale o ulasku u saveznu vladu, a predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra�kovi� izjavljuje da "ni pod kojim uslovima" ne�e u�i u Bulatovi�evu vladu i tra�i formiranje prelazne vlade �iji bi premijer bio iz �ukanovi�eve Demokratske partije socijalista Crne Gore, onom sa kojom SPS najavljuje pregovore...

Da li je dosad bilo "juri�a na zimski dvorac"?

Bilo je, ali on nije bio prazan. �est velikih talasa opozicionih demonstracija: najslavnije su bile 1991 (godine 1991. 9. marta i 5. oktobra do�ek princa Aleksandra u Beogradu); godine 1992. bio je Vidovdanski Sabor u trajanju od tri nedelje po vru�ini;. odbrana Vuka i Danice Dra�kovi�, 1993, opet po vru�ini; radikali su sami demonstrirali 1994. radi odbrane svog lidera, a protiv "crvene ve�tice", 1996/7. gra�anski protesti su trajali 88, a studentski preko sto dana, po zimi.

A mo� bira�a, da li je kori��ena?

Va� hroni�ar pamti najmanje pet musavih no�i opozicionih poraza i me�usobnih optu�ivanja - u toj zemlji bilo je pet izbora (1990. republi�ki i predsedni�ki, 1992. federalni tzv. �ablja�ki; 1992. republi�ki i predsedni�ki; 1996. savezni i lokalni, ka�u pokradeni; 1997. republi�ki i predsedni�ki, opet, ka�u neki, pokradeni, uz ogradu karakteristi�nu za jun 1999: "A da nisu pokradeni, da li bi jo� bilo bombardovanja?"

Opozicione snage su razjedinjene?

Bilo je sedam velikih opozicionih koalicija (udru�ena opozicija Srbije 1990, Depos I 1992, Depos II 1993, Zajedno 1996, Savez za promene 1999).

Ko je vladao?

Uobi�ajeno u svetskoj i doma�oj literaturi se ka�e "Slobodan Milo�evi�", preciznije: SPS od 1990. sam; kao manjinska vlada uz podr�ku radikala 1992; na saveznom nivou u Pani�evoj vladi s �osi�em kao �efom dr�ave, SPS je vladao uz pomo� demokrata, reformista i crnogorskih socijalista; koalicija SPS-JUL-ND ustanovljena je 1993; tzv. vlada narodnog jedinstva SPS-JUL-SRS 1998; SPS-SPO-SNP na saveznim nivou 1999.

Tako je potro�ena gazimestanska politika iz 1989?

Na ovom tlu propala je i ta gazimestanska nacionalna i postavnojevska jugoslovenska i "isto�na" i "zapadna" politika. Rusi su na apele odgovarali skoro isto onako kako je to zabele�io prota Mateja: A mi s "Turkam zdjes prijatelji!" �e�elj je tu nedavno izjavio da ga srce boli kad pomisli na Ruse. Zapadni kurs ometa bombardovanje te�e nego u II svetskom ratu i �injenica je da su zapadnjaci nekriti�ki podr�avali sve srpske neprijatelje od Jan�e do Ta�ija.

Da li je bilo reformskih obe�anja?

Na sve strane, najvi�e u ratovima - Zelenovi�eve (to je jedan predsednik srpske vlade) "brze pruge Srbije" promovisane su u leto ratne 1991, Pani�eve "promene" promovisane su tokom rata u Bosni 1992, Avramovi�ev dinar 1994, "Beopolis" je promovisan 1995, 1999, "mostovi za novi vek"...

Epilog?

Ta zemlja je za deset godina smanjena, izgladnjena i satanizovana u pet ratova (jugoslovensko-slovena�ki desetodnevni 1991; srpsko hrvatski 1991. Bosanski srpsko-hrvatsko-muslimanski 1992-95; kosovski srpsko-albanski 1998-99; rat NATO alijanse protiv Srbije 1999).

Pu�eva nije bilo?

Ne, ali je bilo sumnji�enja da se spremaju - na primer, 12-14. aprila 1991. Vrhovna komanda je tra�ila ovla��enja od rukovodstva SFRJ, ali odluka o vanrednom stanju nije doneta, a vri�tali su Hrvati i Slovenci. Dobrica �osi� se, kao predsednik republike, 27. maja 1993. sastao s Komandom VJ, �to �e otvoriti proces protiv njega. Neko je denuncirao da je tada jedan od generala rekao: "Dobrice �ta �eka�, ima� vojsku!" �osi� je smenjen 1. juna 1993, tajnim glasanjem, na inicijativu Srpske radikalne stranke. Crnogorci (Milovi) su tokom pro�le godine stalno pritiskali alarmno zvonce da im preti pu�. Nije ga bilo.

Gra�anske neposlu�nosti?

Dva delimi�na bojkota izbora (u leto 1992. i u jesen 1997) najvi�e su pomogli usponu Vojislava �e�elja i srpskih radikala.

Da li je bilo nekih restauratorskih poku�aja?

Bila su tri neuspela monarhisti�ka poku�aja - demokrate su 1990. nameravale da kandiduju Princa za predsednika (Tomislava Kara�or�evi�a, posle bio blizak socijalistima i Karad�i�u); SPO poku�ao da dovede prestolonaslednika Aleksandra (Posle su pri�ali da se ne�kao da preuzme rizik: "�ta �u ako im isklju�e struju!"); �in�i� i �ukanovi� kontaktirali s Aleksandrom 1999.

A Crkva?

Memorandum Svetog arhijerejskog sinoda 1992. saop�tava da se "Srpska pravoslavna crkva otvoreno ogra�uje i distancira od ove i ovakve vlasti..." i "ni�ija stolica nije va�nija od sudbine i slobode celog naroda i niko nema monopol nad narodom i budu�no��u na�e dece". U leto 1999. posle najnovije kosovske tragedije Sveti sinod SPC-a ponovo tra�i da jugoslovenski predsednik podnese ostavku i da se formira vlada narodnog spasa.

Da li je probano s na�ertanijima?

Memoranduma, apela, promemorija, demar�a, otvorenih pisama, nacionalnih programa bilo je ni broja se ne zna, ali se samo jedan, i to onaj nedovr�eni, stalno pominje - Memorandum SANU.

Peticije?

U Beogradu je 17. marta 1991. godine masovno potpisivan "Apel javnosti intelektualaca Srbije" u kome se ka�e: "Izabran samo pre tri meseca na polo�aj predsednika Republike Slobodan Milo�evi� je poslednjih dana izgubio poverenje naroda. Protiv Milo�evi�eve Srbije izjasnio se �itav svet, sve jugoslovenske republike i narodi (izuzev vazalskog re�ima u Crnoj Gori) i, najzad, sama Srbija i njena mladost. Njegova sposobnost sticanja neprijatelja dovela je Srbiju na samu ivicu gra�anskog rata."

U Beogradu je 9. februara 1992. iza�ao Proglas Demokratske stranke javnosti Srbije u kome se ka�e: "Danas je van svake sumnje da je dosada�nja srpska politika do�ivela potpun poraz - na nacionalnom, privrednom i socijalnom planu. Politi�ki vrh Srbije snosi svu odgovornost �to su srpski narod i gra�ani Srbije ostali najve�i gubitnici u raspadu Jugoslavije. Jedna srpska politika je propala. Niko vi�e nema prava da se miri sa neizvesnom dr�avnom budu�no��u, bedom i bezna�em, plja�kom narodne imovine, fizi�kom i imovinskom ugro�eno��u gra�ana, nezaposleno��u i obmanjivanjem javnosti. Do�ao je trenutak da vlast polo�i ra�une. Budu�i da onaj koji ima najve�u vlast snosi najve�u odgovornost, Demokratska stranka zahteva da predsednik Republike Srbije Slobodan Milo�evi� podnese ostavku. Tvrdilo se da je oko 800.000 ljudi potpisalo tu peticiju. Tokom juna 1992. Milo�evi�evu ostavku i radikalnu smenu vlasti tra�ili su akademici, tra�io je Univerzitet, tra�ile su demokrate, u svojoj odvojenoj platformi u Skup�tini tra�io je Depos.

I?

U jesen te 1992. vlast je dobila izbore. Odmah posle novog ustoli�enja, 17. marta 1993, Demokratski pokret Srbije obznanio je Deklaraciju u kojoj se ponovo tra�i promena re�ima, demokratski preobra�aj zemlje, okon�anje rata i sazivanje Ustavotvorne skup�tine...

Skup�tina Novog Sada u utorak 6. jula 1999. od iste li�nosti tra�i ostavku, a taj zahtev se ponavlja na raznim mitinzima i u tzv. referendumu manjih politi�kih grupa u Beogradu koje tra�e da se "prevrne list".

�anse?

Nepoznate. Pitanje je da li �e jedan mentalitet koji karakteri�e kombinacija onog Isidorinog "svojevoljnog ispadanja u nezaklonjenost", letargi�nog zaba�urivanja, inad�iluka, ludisti�ke ekstaze i iznenadnih erupcija nasilja svariti te inicijative s �injenicom da je na kraju te nesre�ne decenije do�ao NATO, bombardovao nas sve, tvrde�i da ratuje protiv re�ima i faktom da pomo� za posleratnu obnovu (pla�anje ratne �tete, ako vi�e volite) Zapad uslovljava time - da igramo reprize.

Ako �italac, umoran od tu�ne istorije, bude sad pitao "�ta da se radi?", ovaj hroni�ar �e mu drsko odgovoriti: "Radite �ta znate, moj zanat je da pi�em uspe�ne pri�e o neuspe�nim ljudima."