Savez za promene po Srbiji

"Za Beograd, za Beograd"

Osokoljene pristalice opozicije i razbijeni lokalni socijalisti koriste dane bez monsunskih kiša da odmere snage, pred odlučujući duel u glavnom gradu SRJ

Karavan zvani "Savez za promene" nastavlja da jezdi Srbijom. Pristalice Đinđića, Obradovića, Batića, Svilanovića, Ilića i Protića u predvečernjim satima zaposedaju trgove gradova i varoši pomno slušajući poruke svojih ljubimaca i osluškujući gde će se karavan sutra zaustaviti. Ova opoziciona koalicija, bar do sada, osim političkih, uknjižila je i ponešto meteoroloških poena - na svim dosadašnjim mitinzima izbegnuta je nebeska pošast koja nad Srbijom hara u vidu gromova, monsunskih kiša i do sada nezabeleženih poplava. Da li je to i Bog na strani opozicione demokratske Srbije, videće se valjda vrlo brzo.

Srbijom danas, međutim, nije lako putovati. Ako se nekad, na primer, u Jagodinu stizalo za sat i po osrednje vožnje autoputem, sada za tu avanturu treba čitava tri sata lomatanja seoskim putevima. Seljaci iz kraja oko Krnjeva i Smederevske Palanke reaguju na dva načina: jedni oduševljeno mašu i otpozdravljaju krcatim autobusima koje nisu viđali godinama, a drugi psuju sve po spisku što su im šleperi zakrčili tradicionalne maršrute za prevoz sena sa livada do pred štalu.

U Kikindu se stiže nešto komfornije, naročito od Zrenjanina, i na toj trasi puta su u nedelju na prste jedne ruke mogla da se izbroje vozila u oba pravca, uključujući i policijska na "ček piontu" pri ulasku u Kikindu. "Komfor" naravno treba uzeti uslovno i neobavezujuće jer ne treba zaboraviti stanje puta do Zrenjanina na kome zbog nepažnje vozača automobil može ostaviti točkove na nekoj od brojnih udarnih rupa. "Oni, bre 'oće da obnavljaju zemlju, a ne mogu da oprave ove rupčage", bio je ljutiti komentar "majstora" koji je novinare dovezao do Kikinde.

Ova varoš na severu Banata je, inače, imala čast da prva ugosti takozvanu veliku koaliciju - zajednički miting Saveza za promene i Saveza demokratskih partija. Istina, pred miting su se ispotiha nešto koškali suorganizatori Liga socijaldemokrata Vojvodine i Reformsko demokratska stranka Vojvodine s jedne i Građanski savez Srbije s druge strane oko primata u organizaciji, ali se na bini ništa od toga nije videlo. Čak su "autonomaši" javno i glasno izjavili kako im je "drago" što mogu da ugoste prijatelje iz Srbije, a Srbijanci iz Saveza za promene su tek u povratku kući škrgutali zubima prisećajući se izjava "autonomaša" sa mitinga kako je došlo vreme da "Vojvodina malo više odlučuje o sebi", "kako je više niko neće pljačkati" i "niti svoju sudbinu predati u tuđe ruke". Bio je to povod da jedan od srbijanskih opozicionih lidera negde pred Zrenjaninom a prema Beogradu procedi kroz zube: "Nije vreme da se o tome priča, sada treba da se okupimo oko zajedničkog cilja da Onog oteramo sa vlasti".

Dok opozicioni Savez za promene šparta Srbijom, a njihove pristalice zaposedaju gradske trgove, provincijski socijalisti deluju grogirano, pokušavaju da se "prestroje u hodu" i individualnim otporom suprotstave agresivnoj opoziciji. Stiče se utisak obezglavljenosti, kao da su pokidane veze sa beogradskom centralom. Tek poneki "ilegalac" dobro sakriven na krovu ili terasi pokušava da poremeti ritam mitinga Saveza za promene. U Kikindi je oko bine pao poneki paradajz, a u Jagodini dva-tri sveža jajeta. Uz to i poneko "skojevsko" probijanje u masu praćeno zviždanjem i uzvikom "J... vas strani mentori". Sve u svemu, malo za partiju (SPS) koja je koliko juče pretendovala da sve drži pod kontrolom i upravlja na daljinski, čak i kad u Jagodini uspe na jedan dan da isključi mobilnu telefoniju.

Posle pet održanih mitinga na kojima su stalno postavljani zahtevi (ostavka - zna se čija, prevremeni izbori i privremena ekspertska vlada), protesti opozicionog Saveza za promene ulaze u fazu radikalnijih prohteva. Spominje se generalni štrajk u Srbiji, a od Jagodine u opticaj ulazi i parola "za Beograd, za Beograd" (molim, "bez firme Krstić"). Provincija s velikim odobravanjem podržava "invaziju" na prestonicu, doživljavajući je kao centar zla ("Probudite se, Beograđani") i nesrećnog Dedinja.