Evropsko kulturno leto (1)

Beograd-Hag (preko Peruđe)

North Sea Jazz Festival, 9-11. jula 1999, Hag, Holandija

"Oprosti što sam indiskretan, ali ta torba...", upirao je neznanac (na zadnjem sedištu u linijskom taksiju br. 25) prstom na natpis "North Sea Jazz Festival '99" na omiljenom suveniru sa najveće džez smotre na svetu. Pitanje "kako je bilo?" zapravo je odgovor na stalnu dilemu "ima li svrhe?", radosno saznanje da je urbani Beograd (ipak) živ i realna slika žudnje za (konačnim!) ostvarivanjem onog davnog "Beograd je svet".

Mesec dana ranije, preko tek otvorenih granica sa ove a ispred zatvorenih šaltera sa one strane, svi putevi u Evropu vodili su preko Ambasade Republike Italije, koja nije prekidala rad ni tokom bombardovanja. Po neprikladnoj žegi koja je obeležila poslednju nedelju juna trebalo je brzo prikupiti potrebne papire (kojih nije malo), među kojima i garantno pismo (poziv) iz ove zemlje. "Od koga?", pogled prema dragom licu sekretarice Tanje - pa Internet šifre (redom): "Italia - music - jazz - festivals ", dok se nije ukazala e-mail adresa "Umbria Jazz" festivala u Peruđi. Pa pismo, telefon, opet pismo, telefon, poziv, pa trk u Ambasadu gde (zbog cajtnota) još treba ubediti šarmantne službenice da (za-koji-dan) "skrate rok" za izdavanje vize.

Sa pasošem u džepu i šengenskom vizom u njemu bilo mi je jasno da u ovogodišnji program moram da uklopim i Peruđu. Kada ne lete avioni ka Holandiji, autobus ide samo subotom, a nemate vozačku dozvolu, voz je nužan, a ovog puta i izvanredno povoljan, pošto mesečna karta (Inter Rail +26) za neograničeno putovanje evropskim železnicama košta oko 650 DEM, što pomnoženo sa šest dinara (obračunava se po zvaničnom kursu) iznosi manje od 4000 dinara za trideset dana lutanja.

U sredu kreće trka sa vremenom: autobus preko Zrenjanina do Novog Sada, pa Budimpešta ("oteli su mi novčanik!", devojka iz susednog kupea), Beč (četiri radosna apsolventa veterine iz Beograda koji su krenuli na međunarodni kongres), Nirnberg (nemačke brze pruge, plaća se doplata), Keln - Utreht - Lajden, gde posle dan i po monotonog truckanja kao najlepši poklon čeka topla supa u kući starih prijatelja.

Jutarnja kafa ispijena je u žurbi: već u prvim minutima festivala na scenama Kongresnog centra u Hagu nastupaju saksofonista Džošua Redman, slavni pevač Al Žero i fjužn majstori Steps Ahead, u ekskluzivnom "unplugged" izdanju. Stara dilema "koga izabrati?", kada se u centru odvija 15 paralelnih programa, pa hitro na Redmanov nastup u podrumskom holu. Mladi as cedi saks, na uzdahe egzaltiranih devojčica u prvom redu: sa tehnikom Sonija Rolinsa i šmekom liverpulske družine, on je prototip džezera sledećeg veka. Znanje je u službi zabave, kao dokaz da se i "ozbiljan" džez može prilagoditi opštem dopadanju. U istoj sali do tri sata iza ponoći nastupaju i ostali njegovi najbitniji vršnjaci: saksofonista Branford Marsalis (izveo je program koji su prošle godine čuli Beograđani, u spomen preminulom pijanisti-saradniku Keniju Kirklendu), te trubači Roj Hargruv, Nikolas Pejton i talentovani domaćin Eric Flojmans.

Petnaest hiljada ljudi u (najvećem) Stejt holu po prvi put (zar još ima onih koji premijerno sviraju u Hagu?) je u 24-godišnjoj istoriji festivala pozdravilo klavijaturistu, kompozitora i producenta Džordža Djuka, u timu sa popularnom soul/jazz pevačicom Rejčel Ferel. Pre njih džez rok veterani Stenli Klark i Leni Vajt pokazuju da mogu da se nose sa ambicioznim sledbenicima (specijalna gošća na ovom koncertu bila je violinistkinja Redžina Karter), a pred ponoć se iznosi presto za Bi Bi Kinga. Kraj prve večeri pripao je (neka mi oproste fanovi grupe Incognito) Džoniju Lengu, novom heroju bluz gitare i pravom pretendentu za nastavljanje istorijskog niza Robert Džonson - Hendriks - Stivi Rej Von. Kakvu samo energiju iz sebe i kakav bes iz gitare cedi ovaj osamnaestogodišnjak! Dok skače sa jednog na drugi kraj scene dečaci u publici imitiraju njegovo sviranje, a devojčice vrište reagujući na bezobrazne osmehe. Skriveniju erotiku nudio je skriveni koncert plavuše Ingrid Džensen, u okviru programa "Talenti koji zaslužuju veću pažnju". Dolepotpisanom interesantna i zbog dugogodišnje saradnje sa kompozitorkom Marijom Šnajder (sa kojom se dopisivao tokom rata), kao i zbog učešća na novoj ploči Olivera Mandića, Džensen razmišlja o svakom zvuku koji treba da ispusti njena truba: nežno, redukovano, zasenjujući emocijom umesto egzibicijom. Bose noge otkrivale su čudnu igru nožnih prstiju oko modernih aranžmana. Čestitajući joj, shvatio sam da joj je prijateljica pričala o meni: "Hajde da se zagrlimo, pa ću se onda ja u Njujorku zagrliti sa Marijom i tako joj preneti tvoj zagrljaj...", predložila je na rastanku.

"Tražim kartu više", "potrebno prenoćište" i "Amsterdam (Roterdam, Utreht...) Please". Transparenti u rukama onih koji su zakasnili ili nisu upućeni, kojima se opraštam od petka i dočekujem subotu. Već godinama karte za prve dve večeri festivala planu mesec dana unapred (ne i za nedelju, iza koje vredne Holanđane, ipak, čeka radni ponedeljak). Najbolja ponuda je komplet za tri večeri u koji nije uključen program u PWA holu, namenjen gospođama sa skupim toaletama. Cena od 240 DEM još uvek pokriva ostalih četrnaest sala, a to je samo 50 DEM više nego kada bi se kupile pojedinačne ulaznice za dve večeri. Samo... treba i komplete rezervisati na vreme. Smeštaj u niskobudžetnim hotelima iznosi od 40 do 60 DEM po noći, što je neuporedivo pametnije nego potrošiti i po hiljadu maraka za hotele sa četiri ili pet zvezdica. Ali, broj pristupačnijih hotela nije veliki i sobu treba obezbediti najkasnije sredinom proleća. Za tinejdžere i stopere nudi se sportska sala u Ševeningenu, na čijem se (apotekarski čistom) podu može spustiti vreća za spavanje i fino doručkovati (švedski sto!) za 30 DEM. Prevoz posle koncerata je ranije bio problem. Sada vozovi u Holandiji rade celu noć i u svim pravcima, za šta treba pripremiti 15-30 DEM, u zavisnosti od dužine putovanja.

Utopljavanje PolyGrama u Universal Artists a, uprkos tome, očuvanje imena kojim se piše istorija "glavne struje" u posleratnom džezu (Ficdžerald - Piterson - Gec - Žobim), vodeća diskografska produkcija Verve proslavila je promocijom dve najveće nade - mladog latino/bop pijaniste Danila Pereza i šarmantne violinistkinje Redžine Karter - i superiornim muziciranjem gospodina Bobija Hačersona na paru vibrafona. Umesto Brajen Ferija, koji je u poslednji čas odustao od dokazivanja u vodama džeza, na festivalu se pojavio drugi slavni Ostrvljanin - Geri Mur. Na sreću, njegov nastup je dogovoren u poslednji čas, pa Mur nije nesuvislo eksperimentisao u vodama fjužna već izveo punokrvni bluz program.

Posle godinu dana pauze u Hagu je ponovo nastupao pijanista Dr. Džon, genije spajanja bluza, džeza i rokenrola (što je osnovni moto ovog festivala) i suvereni šampion dobrog raspoloženja. Drugačiji tretman klavira odvijao se u kamernoj atmosferi sale Karel Vilink (300 mesta): liričar Bred Meldou, trija Holanđanina Misjel Borstlapa i Amerikanke Džeri Alen, pa slavni avangardista Sesil Tejlor, ovogodišnji dobitnik prestižne nagrade "Bird" - za izuzetne zasluge u inoviranju džez izraza.

U (džez) podrumu slavili su ljubitelji bubnjeva. Elvin Džouns, Meks Rouč i Lui Belson - tri najuticajnija živa bubnjara - tri različita viđenja sinkopiranog ritma, pa zagrljaj u bekstejdžu. Potom prostor ključa, jer na istu scenu izlaze ovogodišnji kubanski aduti -Orquesta Aragon. Na žurku (do-ranog-jutra) stižu najuporniji iz ostalih sala u kojima se program ranije završava.

Vojislav Pantić