Intervju: Vojislav Ko�tunica, predsednik Demokratske stranke Srbije
Dok su na vlasti, sa socijalistima nema saradnje
"Ideja prelazne vlade nije do kraja razra�ena, u njoj zapa�am tipi�ni levi�arski redukcionizam. To je ideja da jedna mala grupa ljudi mo�e da obavi posao na na�in spasonosan, dobar i povoljan za celu zajednicu. Kao �to se nekad govorilo o avangardi, koja je imala spasonosnu misiju, tako se sad govori o prelaznoj vladi, bez ra��i��avanja detalja"
Ishod razgovora koje je patrijarh
Pavle 9. avgusta u Patrijar�iji vodio sa liderima demokratske opozicije i autorima Pakta
za stabilnost Srbije mo�da bi najkra�e mogao da se defini�e izjavom koordinatora Grupe
17 ekonomista i jednim od autora Pakta Mla�ana Dinki�a koji je ocenio da je najve�i
zna�aj sastanka to �to se "ve�ina relevantnih politi�kih lidera opozicije na�la
zajedno". Razgovaralo se o pomenutom Paktu i o Politi�kom ugovoru o obrazovanju
prelazne republi�ke vlade, a svi su u principu prihvatili da se pojave na mitingu koji bi
trebalo da su u Beogradu odr�i 19. avgusta, na Preobra�enje. Izuzetak je predsednik
Demokratske stranke Srbije dr Vojislav Ko�tunica koji je istog dana na konferenciji za
�tampu ponu�ene dokumente odbacio, a odluku o u�e��u DSS-a na mitingu prepustio
organima stranke, rekav�i da je njemu li�no te�ko da zamisli svoje u�e��e na skupu
na kojem se tra�i ne�to u �ta mnogo ne veruje. Na po�etku razgovora za
"Vreme", lider DSS-a govori o tome kako je do�lo do razgovora u Patrijar�iji i
o �emu se pri�alo:
"Razgovoru su prethodili individualni razgovori crkve sa predstavnicima politi�kih stranaka i Grupe 17 koja je pripremila Pakt za stabilnost Srbije i Politi�ki ugovor o obrazovanju Vlade Republike Srbije. Nesumnjivo je da je u te�kom vremenu u kojem se, u skladu sa na�im obi�ajima i tradicijom, crkva pita, bilo potrebno da se obave razgovori sa predstavnicima politi�kih stranaka. Dodatni razlog za ovaj razgovor sadr�an je u tome �to su mnoge stranke na svojim ustima imale Srpsku pravoslavnu crkvu, �ak i veliki broj stranaka koje crkvu ranije nisu pominjale ili koje su o crkvi govorile na na�in koji se ne mo�e nazvati pristojnim. Crkva je u jednom trenutku zatrebala politi�kim strankama, i po�to ona ne mo�e zabraniti bilo kome da se na nju poziva, bilo je potrebno da se razjasni odnos izme�u crkve i politi�kih stranaka.
Istakao bih i to da je na� unutra�njepoliti�ki �ivot u velikoj meri internacionalizovan i da je uticaj me�unarodne zajednice, odnosno spoljnog faktora u na�em politi�kom �ivotu sve ve�i. Slobodan Milo�evi� uvla�io je strance u na� politi�ki �ivot vi�e nego �to je potrebno, a sli�nu tendenciju, �ini mi se, u poslednje vreme pokazuju i pojedine opozicione stranke. Razume se da zapadne zemlje, pre svega Sjedinjene Dr�ave, nisu ostale neme na te pozive - a mo�da su ih same podstakle - pa je u zapadnoj �tampi, posebno ameri�koj, po�ela da se otvara rasprava na temu da bi SPC mogla da ima vode�u ulogu u preko potrebnim demokratskim promenama i reformama u Srbiji. Konkretnije, u ameri�koj �tampi postavlja se pitanje mo�e li SPC u Srbiji da odigra onu ulogu koju je svojevremeno, 1989-90. godine, odigrala katoli�ka crkva u Poljskoj. Mislim da SPC, �ije je delovanje vezano za sudbinu naroda i dr�ave, ima druga�iji polo�aj i druga�iju misiju od katoli�ke crkve, ali je zanimljivo da su u tom pravcu po�eli da razmi�ljaju i Amerikanci i oni koje Amerikanci podr�avaju i prote�iraju u Srbiji. Mislim da je ovaj razgovor bio donekle potreban i samoj SPC da bi se stvari u tom pogledu razjasnile, da bi sve do�lo na svoje mesto i, naravno, da bi SPC �ula mi�ljenje predstavnika politi�kih stranaka o sudbonosnom trenutku u kojem se zemlja nalazi. O�ekujem da �e SPC razgovarati i sa predstavnicima vladaju�ih stranaka u Srbiji. Samo na taj na�in, po�to saslu�a obe strane, crkva bi na jedan indirektan, ali nenametljiv na�in i ne tako �to bi se potro�ila na jednom mitingu, mogla da odigra pozitivnu ulogu posredovanja izme�u vlasti i opozicije u postizanju politi�kog dogovora. Politi�ki dogovor bio bi jedini pravi temelj za budu�e promene u Srbiji. Bez toga je promene te�ko zamisliti, a stanje u Srbiji moglo bi da se razvija u nepredvi�enom i najmanje povoljnom pravcu."
"VREME": �ta konkretno zamerate ponu�enim dokumentima?
KO�TUNICA: Sadr�ina Pakta za stabilnost tuma�i se na razli�ite na�ine. Nesumnjivo je da svi u�esnici razgovora, pa i demokratska javnost Srbije, ose�aju potrebu za promenama i to je jedino u �emu se svi sla�u. Nema, me�utim, saglasnosti oko toga kojim sredstvom i kojim putem do njih treba da do�e. U javnosti je lansiran pojam prelazne vlade, ali u�esnici razgovora u Patrijar�iji pod prelaznom vladom podrazumevaju potpuno razli�ite stvari. Treba uo�iti da i sami tvorci te ideje na jedan na�in tuma�e pojam prelazne vlade u Paktu za stabilnost Srbije, a na drugi na�in u predlogu Politi�kog ugovora o obrazovanju prelazne vlade. U Paktu za stabilnost pominje se samo prelazna vlada, bez ikakvih naznaka kako bi bila obrazovana i ko bi je kontrolisao. Skup�tina se ne pominje. U Politi�kom ugovoru govori se kako bi vlada bila obrazovana dogovorom raznih politi�kih �inilaca, pri �emu bi glavnu ulogu odigrala sada�nja skup�tina. Vlada ne mo�e biti obrazovana na na�in zami�ljen u Politi�kom ugovoru. Njegovi tvorci repriziraju politi�ku situaciju iz 1992. godine, da ne pominjem neke druge slu�ajeve. Tada je socijalisti�ko-radikalska savezna skup�tina omogu�ila obrazovanje jedne vlade stru�njaka, reformsko-demokratske vlade Milana Pani�a, ali je za nekoliko meseci ta vlada bila oborena u istoj toj skup�tini. Postojala je, dakle, podr�ka u predstavni�kom telu, ali nije bila pouzdana. Mislim da tvorci pakta za stabilnost Srbije idu istim putem, i to je ono �to njihove ideje �ini neostvarivim.
Drugi u�esnici skupa o prelaznoj vladi govore kao o spasonosnom re�enju ne defini�u�i pravo zna�enje te ideje. Zna�i, s jedne strane imamo G-17 koja o prelaznoj vladi govori ne�to konkretnije, ali je ta ideja neostvariva, a s druge imamo one koji o prelaznoj vladi govore na jedan povr�an, dnevnopoliti�ki, jeftin marketin�ki na�in, ne ulaze�i u pojedinosti. Onda i jedne i druge priterate uz zid pitaju�i kako �e to da ostvare a da vlada ne zavr�i neslavno kao Pani�eva, kako �e da dobiju ve�inu u skup�tini koju sada nemaju i kako �e se jedan deo socijalisti�kih ili radikalskih poslanika okrenuti na drugu stranu. Oni onda odgovore da �e apel na preobra�enjskom mitingu biti upu�en svim strankama kojima �e biti dat rok negde do slede�eg verskog praznika u septembru, pa da �e onda mo�da do�i do preko potrebne promene kada skup�tina po�ne druga�ije da gleda na to pitanje. �ak i ako do�e do toga da jedan broj socijalista i radikala glasa druga�ije i podr�i obrazovanje jedne ovakve vlade, �ta nama garantuje da oni sutra ne�e promeniti svoje mi�ljenje?
Postoje i druge razlike me�u onima koji se zala�u za prelaznu vladu. Imamo Ve�e za demokratske promene, organizaciju �iji je predsednik u dijaspori Majkl �or�evi�, a u Srbiji Du�an Batakovi�. U svojoj prepisci sa predstavnicima Bele ku�e, ta organizacija pominje da bi mandat prelazne vlade trebalo da traje od tri do pet godina. I tu postoji nesaglasnost sa onima koji misle da bi rok trebalo da traje kra�e, od godinu dana do tri godine. Dodao bih da pored toga �to ideja prelazne vlade nije do kraja razra�ena, u njoj zapa�am tipi�ni levi�arski redukcionizam. To je ideja da jedna mala grupa ljudi mo�e da obavi posao na na�in spasonosan, dobar i povoljan za celu zajednicu. Kao �to se nekad govorilo o avangardi, koja je imala spasonosnu misiju, tako se sad govori o prelaznoj vladi, bez ra��i��avanja detalja.
Zna�i li to da DSS odbija svaku pomisao o prelaznoj vladi?
Ideja prelazne vlade nije lo�a, �ak bih rekao da je to neophodno sredstvo u tranziciji od nedemokratskog ka demokratskom re�imu. U jednom kratkom vremenskom periodu nama su neophodne institucije privremenog karaktera koje bi trebalo da budu obrazovane na osnovu politi�kog dogovora i koje treba da utru put ka prvim valjanim, slobodnim i ravnopravnim izborima. Prelazna vlada je nezaobilazna, ali ako je druga�ije koncipirana. Pomenu�u primere nastanka prve i druge Jugoslavije. U oba slu�aja, re�enju se pribeglo na osnovu odre�enih politi�kih dogovora: obrazovana je prvo privremena vlada, a zatim privremena skup�tina. One su pripremile izbore za Ustavotvornu skup�tinu koji su 1945. odr�ani relativno brzo, za nekoliko meseci, a u slu�aju prvih izbora u Kraljevini SHS za dve godine, po�to je dr�ava bila u nastajanju.
Davno je to bilo, �ta da se radi sada?
Ostavljam mogu�nost za razli�ite vrste dogovora i ono �to �u re�i ne mora da bude jedini na�in na koji bi ta ideja mogla da bude instrumentalizovana. Potreban je politi�ki dogovor izme�u vlasti i opozicije. Po�to se radi o sudbini Srbije i sudbini zajedni�ke dr�ave za koju nije sigurno da �e pre�iveti, u razgovore bi trebalo da budu uklju�ene politi�ke stranke koje imaju svoje predstavnike u narodnoj skup�tini Srbije ili u saveznoj skup�tini. One bi trebalo da se dogovore kako da obrazuju privremenu skup�tinu i vladu koja bi u datom trenutku reprezentovala razli�ite struje politi�kog mi�ljenja i koja bi za kratko vreme, recimo za �est meseci, pripremila izbore posle kojih bi Srbija dobila novi ustav. Sada�nji Ustav iz 1990. godine je anahron, jer je to Ustav Srbije koja je bila �lanica biv�e Jugoslavije. U dono�enju novog ustava u�estvovale bi sve politi�ke stranke zastupljene u parlamentu, a ne samo jedna, kao �to je slu�aj sa aktuelnim ustavom koji je usvojila jednostrana�ka skup�tina. Ideja nije neostvariva pod uslovom da se postigne politi�ki dogovor, bez koga ni�ta ne mo�e da se uradi. U razgovore bi trebalo uklju�iti i neke stranke koje su van parlamenta, trebalo bi na�i na�in da i one budu reprezentovane. Nemogu�e je izbe�i neke elemente arbitrarnosti. To je bio slu�aj i 1918. i 1945. godine. Godine 1945, privremena narodna skup�tina sastavljena je tako �to je komunisti�ka skup�tina, odnosno AVNOJ, pro�irena poslanicima koji su birani na poslednjim parlamentarnim izborima 1938. godine i tome je dodat jo� jedan broj javnih i politi�kih li�nosti koje uop�te nisu bile poslanici. Godine 1919. privremena skup�tina sastavljena je tako �to su prakti�no bili okupljeni predstavnici svih pokrajina koje su u�le u sastav nove dr�ave. Na samom po�etku uvek ima ne�eg arbitrarnog, ali re� je o nu�nom ustupku kako bi se za kratko vreme stvorili uslovi za prave izbore. Pored vlade, imali bismo skup�tinu koja bi donela zakone o izborima, medijima, finansiranju stranaka i istovremeno bi kontrolisala vladu.
�ta ako vladaju�a koalicija ne pristane na politi�ki dogovor? Kako je naterati da po�tuje izborni fer-plej, na koji se nikada nije obazirala?
Ni situacija nikada nije bila ovakva. Zemlja nikada nije bila u ovakvom polo�aju. Zato treba ra�unati s mogu�no��u da �e do�i do ustupaka. Ta vlast je i ranije bila spremna na odre�ene ustupke, ali pod velikim unutra�njim pritiskom i samo onda kada druga�ije nije moglo. Socijalisti su, recimo, 1992. godine pristali na "okrugli sto", na dogovor sa opozicijom. Tada je usvojen izborni zakon koji, pogotovo kada se posmatra iz dana�nje prespektive, nije bio toliko lo�, pa i prilike u medijima su bile mnogo povoljnije nego sada. Postojao je, dakle, pritisak i sada se mora poku�ati na isti na�in. Prilike u zemlji sada su jo� te�e. Mora se ra�unati i na proces postepene diferencijacije (da se poslu�im komunisti�kim re�nikom) unutar vladaju�e koalicije. Deo ljudi koji pripadaju samom vrhu ne�e biti spreman da svoju sudbinu ve�e za jednu propalu stvar. Neki ljudi iz samog vrha vlasti po�inju da govore na druga�iji na�in.
Mislite na Ratka Markovi�a i Zorana Lili�a?
Recimo. Slu�aj Ratka Markovi�a je, dodu�e, ne�to druga�iji. Njegova analiza na Internetu ima karakter stru�nog mi�ljenja. Ali i u izjavama koje je kasnije davao kao javna li�nost i potpredsednik vlade stao je iza �isto pravni�ke analize. Za mene je to zna�ajan momenat, kao �to je indikativan na�in na koji se u vladaju�im krugovima reagovalo na neke druge izjave. Oni su, naravno, govorili indirektno, po starom obrascu tipa: "neki drugovi", "neke pojave na koje se treba osvrnuti" i sl., ali vidimo da ima replika na ono �to je rekao Lili� u svom velikom intervjuu objavljenom u "Ve�ernjim novostima". To osipanje do kojeg �e do�i utica�e na zna�ajan deo SPS-a, izuzimaju�i, naravno, one koji ne razmi�ljaju ni o �emu jer im to nije posao. Onaj drugi deo, me�utim, bi�e pokoleban. Pored ove dve li�nosti koje smo pomenuli zaobi�li smo tre�u kojoj nije stalo samo da se politi�ki spase ve� i da sa�uva svoj imetak. To je Bogoljub Kari�. Svako od nas koji �ivi obi�nim, normalnim, sirotinjskim �ivotom i u mnogo te�im prilikama od sada�njih mo�e malo da izgubi jer malo ima. A ljudi koji mnogo imaju, mnogo gube iz dana u dan. Nisam u toj situaciji, pa mogu samo da pretpostavim kako razmi�lja �ovek kome se �itavo bogatstvo topi kao grudva snega na suncu.
Kada pominjete pritiske na re�im, da li podrzumevate i mitinge, pa i skup na Preobra�enje na kojem ne vidite sebe kao u�esnika?
Ne samo mitinge, ali i njih. Mislim da je okupljanje na Preobra�enje zakazano prerano. Uop�te, ta vrsta pritiska po�ela je previ�e rano, a nije prethodno osmi�ljena. Veliki deo naroda je oja�en dosada�njim �ivotom, bombama koje su pale na Srbiju, posledicama tog bombardovanja, onim �to ga �eka ove jeseni i zime... Mnogi ljudi nisu dovoljno politi�ki motivisani. Zato mora da se �tedi ta energija koja svakako postoji. Nezadovoljstva ima, ali ono nije artikulisano i ne vredi ga na silu artikulisati. Na opozicionoj sceni Srbije bilo je mnogo manifestacija, velikih skupova, najavljivanja bez prethodnih dogovora i osmi�ljavanja politi�kih akcija da bi sve to kasnije bilo pro�erdano i ono ne�to malo energije i nade u narodu polako usahlo.
Vi ste i ranije bili rezervisani prema masovnim okupljanjima, a va�u stranku bije glas da je nesklona koalicijama...
To su dve stvari. Mitinzi su sastavni deo strana�kog delovanja, ali vi ne mo�ete to delovanje svesti isklju�ivo na mitinge. Kada je re� o odnosu DSS-a prema koalicijama, mi smo procenili da suvi�e �arolike i heterogene koalicije na neki na�in okamenjuju opoziciono bira�ko telo, ograni�avaju ga i spre�avaju da se �iri. One spre�avaju pridobijanje glasova onih koji nisu bili naklonjeni opoziciji, ali bi sutra mogli da glasaju protiv vlasti. Uvek su to iste li�nosti, �uju se katkad grube re�i, javlja se isklju�ivost, revan�izam, netakti�nost... Kad ulazite u koaliciju vi na neki na�in preuzimate politi�ku hipoteku onih s kojima sara�ujete. To vas mo�e ko�tati, jer ako su va�i partneri ne�to u�inili, ne zna�i da ste i vi to u�inili niti da se s tim sla�ete. Druga�ije je tamo gde se politika normalizovala i gde postoje demokratski sistemi decenijama i vekovima. Tu su mogu�i neverovatni brakovi, ne iz ljubavi ve� iz interesa, poput koalicije socijaldemokrata i zelenih ili, �ak, socijaldemokrata i demohri��ana u Nema�koj. Ovde bira�ko telo na to ne reaguje uvek na najbolji na�in. Najja�i empirijski dokaz za to bili su rezultati na saveznim izborima 1996. godine na kojima je DSS iza�la u koaliciji sa Demokratskom strankom i Srpskim pokretom obnove. Svi zajedno osvojili smo nekih 960.000 glasova. Na republi�kim izborima 1993. godine, kada su ove tri stranke iza�le odvojeno, osvojile su, kada se sabere, oko 1.400.000 glasova.
Broj glasa�a ne garantuje proporcionalni broj poslani�kih mandata. Dolazilo je do rasipanja glasova...
Svakako, ali ovo govorim pod pretpostavkom da broj izbornih jedinica bude daleko manji nego �to je sad. Postoje samo dva podru�ja u kojima je saradnja opozicionih stranaka neophodna. Da je opozicija sara�ivala u ta dva pravca, uveren sam da bi socijalisti odavno izgubili vlast, bez mitinga i nekih drugih kombinacija i "spasonosnih re�enja". Prvo, trebalo bi da opozicione stranke rigidno, gotovo fundamentalisti�ki insistiraju na ravnopravnim izbornim uslovima. Godine 1997. uprkos velikom zalaganju i javnoj podr�ci zahtevima da izbori budu ravnopravni ili da se bojkotuju, SPO je ipak iza�ao na te izbore i prakti�no produ�io agoniju Srbije i trajanje Milo�evi�evog re�ima. Godinu dana ranije, SPO i DS iza�li su na izbore bez obzira na pogor�anje izbornih uslova. Drugo, neophodan je tako�e isklju�iv stav da se posle izbora ne mo�e ulaziti u koalicije sa socijalistima. Tu je sve padalo i sve propadalo. Velike pri�e o koalicijama ne zna�e apsolutno ni�ta, dovoljne su ove dve "male velike stvari". Od 1992. godine socijalisti nemaju apsolutnu ve�inu u Skup�tini Srbije. Sa njima se mo�e sara�ivati tek kada prvi put izgube na izborima. Kada odu u opoziciju, promeni�e svoju prirodu, kao i sve postkomunisti�ke partije koje su od '89. godine pora�ene na izborima.
Sude�i po javnim istupima ljudi iz DSS-a, �ini se da je u poslednje vreme naru�ena ravnote�a izme�u nacionalnog i demokratskog pitanja na kojoj je stranka ranije insistirala i da se sve vi�e okre�ete ka nacionalnom pitanju.
Razlog je jednostavan: dr�ava i nacija su ugro�ene. Na jednom delu teritorije veoma va�nom za Srbiju i Srbe ne ostvaruje se na� nacionalni suverenitet. Prirodno je da se o tome mora govoriti sa stanovi�ta o�uvanja dr�ave i spasa naroda. Ne mo�ete �utati o ovome �to se sada de�ava na Kosovu, o �injenici da je opstanak Kosova u sastavu Srbije u ovom trenutku na niti vezanoj za odnose na severu Kosova. Sve se lomi na jednoj reci, ta�nije na mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici. Do�e li tu do promene, nisam siguran da �e mo�i da bude sa�uvan severni deo Kosova u kojem je najve�a koncentracija srpskog �ivlja. Ne mogu da zamislim ni da opravdam �utanje o toj temi, a vidim da postoje politi�ke stranke i li�nosti koje to pitanje ne pominju. Ne mislim da je skretanje pa�nje na nacionalni problem u ovom trenutku prenagla�eno. Takve su prilike. Ne vidim na�in na koji bi se sada moglo govoriti o politici, a da se ne govori o Kosovu. Mora da se govori o teritorijalnoj celovitosti Srbije i o tom narodu koji pati i strada na Kosovu.
Uro� Komlenovi�
