Skandali

Ko je "zapalio" karte

Nailazi gomila Brčaka s ogromnim transparentom, skandiraju: "Brčko je srpsko!" Do početka utakmice, nije bilo vesti o nekolicini vođa "delija" bez obrazloženja pohapšenih dan ranije. Preventive radi, da neko ne zapeva: "I da bude 10:0, k... bi se pesma čula, Jugoslavijooo..."

Zamerke upućivane Fudbalskom savezu Jugoslavije (FSJ) do sada su uglavnom bile u vezi sa strukom, ali se ova organizacija sada uplela u krupan politički skandal koji preti da ugrozi i ono malo ugleda kojeg jugoslovenski fudbal još uživa. Reč je, naravno, o podeli karata za utakmicu Jugoslavija-Hrvatska za koju, razume se, vlada ogromno interesovanje. Pre nedelju dana, dnevna štampa nezvanično je saznala da je Savezno ministarstvo za sport naručilo više od 20.000 karata za utakmicu, što je nešto manje od 40 odsto kapaciteta Zvezdinog stadiona koji posle renoviranja može da primi oko 55.000 ljudi. U svojoj izjavi dnevniku "Danas" savezni ministar za sport Velizar Đerić priznao je da je njegovo ministarstvo trebovalo "neki broj" ulaznica, pošto su mu se obraćali razni sportski savezi sa zahtevom da u njihovo ime podigne karte. Đerić je još rekao da ne zna koliko je karata naručio, da je raspodela karata u nadležnosti FSJ-a i da će se ministarstvo "u tom delu uključiti koliko je god moguće, kako se ne bi desilo nešto neprimereno, nešto što bi štetilo ugledu zemlje." Posle te izjave Đerić je nestao, da bi dan pred utakmicu demantovao vest o tolikom trebovanju.

"Šteta po ugled zemlje" u prevodu bi trebalo da znači zviždanje himni, horsko traženje ostavke Onog Koji Nam Je Sačuvao Kosovo, pominjanje njegovog nadimka uz epitet koji se rimuje sa: "Krajinu (sada Kosovo) si izd'o" i slične neprijatnosti koje tehničare državne televizije već godinama primoravaju da povremeno isključuju ton. Kao za pakost, utakmica je zakazana dan pre Preobraženja i velikog, dugo najavljivanog mitinga opozicije. Reklo bi se da je režim odlučio da ništa ne prepusti stihiji i da se na vreme obezbedi da preobraženski miting ne dobije uvertiru na tribinama. Logika je prosta: treba podeliti ulaznice "proverenom kadru", da bi se nakupljeno nezadovoljstvo na tribinama svelo na "mater ustašku", nikako ka unutra. Tako se pročulo da je NIS-Naftagas trebovao čak 12.800 ulaznica. Vest nije proverena, ali je zapaženo da se u NIS-u, kao i u CIP-u ili u PTT-u karte dele za "dž". Običnim smrtnicima ostalo je da čekaju "deo kontingenta" koji bi trebalo da se pojavi na blagajnama, ali, uprkos svakodnevnim obećanjima generalnog sekretara FSJ Branka Bulatovića da će se od sutra znati koliko će se ulaznica naći u slobodnoj prodaji i kada će prodaja da počne, karata na blagajnama nije bilo.

To "sutra" produžilo se na nekoliko dana, a u utorak, 16. avgusta, u novinama je objavljena dilema Branka Bulatovića: "Pitanje je ima li svrhe pustiti dve hiljade karata, pa da se na blagajni pojavi 50.000 ljudi i stvori gužvu." Bulatović još reče: "Karte smo delili svim organizacijama u koje imamo poverenja, nismo pravili razliku između režimskih i opozicionih firmi, medija... Insinuacije o himni su smešne, ta priča se ponavlja iz godine u godinu. Zviždanje traje pola minuta. Poenta organizovane prodaje karata je u tome da ne dođemo u situaciju da se na tribinama nađe neki huligan i, recimo, pogodi nekog hrvatskog igrača upaljačem, pa da onda UEFA dobije argument da Jugoslaviju izbaci iz kvalifikacija..."

Bulatović, inače, danima demantuje vest da je Savezno ministarstvo za sport naručilo tolike karte i naglašava da su privilegovani bili oni (njih 12.000) koji su deponovali novac u FSJ još u martu i nisu ga povukli kada je utakmica zbog (poprilično) više sile odložena. Po njegovim rečima, dodatnih 13-14.000 karata otišlo je "martovskim" naručiocima koji su pare povukli, a ostalo je otišlo na nove narudžbine. Čovek odgovorno tvrdi da niko nije trebovao više od hiljadu karata, da je Republičko ministarstvo za omladinu i sport uzelo 200, savezno možda 300, te da su ostala ministarstva takođe naručila karte, ali ne više od nekoliko stotina. (Koliko ministarstava imamo - malo li je?) Bulatović, inače, tvrdi da ne zna koliko je ko naručio i dobio, te obećava medijima da će tačne podatke dobiti "kad sve bude završeno".

Demokratska stranka optužila je SPS i JUL da su otkupili većinu karata. Odmah joj je uzvraćeno: u komentaru Tanjuga, Savez za promene optužen je da je hteo da "u sklopu pritisaka na aktuelni režim zloupotrebi utakmicu Jugoslavija-Hrvatska" i da "scenario ide dalje od pukog pevanja 'Bože pravde' i zviždanja". A kada je o kartama reč "to samo znači da su u redovima vladajuće koalicije pravi navijači koji su se na vreme pobrinuli da predstojeći sportski događaj proprate na licu mesta". Ko priznaje...

Oko podneva, na dan utakmice, na Terazijama ispred FSJ-a tapkaroši su za karte tražili 20 maraka za sedenje i 50 za stajanje. (Zvanične cene za "zapad" su 300 i 350 dinara, za "istok" 300, i za stajanje 80.) Dan ranije, ispred stadiona, "sever" je mogao da se nađe za 200 dinara. Predsednik Udruženja za zaštitu i prosperitet jugoslovenskog fudbala Velibor Vasović, u izjavi za "Vreme", kaže da su se tapkaroši namnožili upravo zbog načina na koji su karte deljene: "I ranije je bila praksa da se za velike utakmice reprezentacije većina karata raspoređuje preko firmi ili sportskih saveza, ali je uvek ostajalo oko 20 odsto u slobodnoj prodaji. Za sve što se dešava apsolutno je odgovoran FSJ. Nigde u svetu politika se ne meša u prodaju karata. Možda ponekad interveniše finansijska policija ukoliko dođe do zloupotreba, ali nigde vlast ne određuje da li će karte dati Partizanu, a ne Zvezdi, kao što sam čuo da se desilo. Ako treba da se diriguje prodaja karata, onda i hleb i mleko mogu da se prodaju dirigovano. Pamtim to vreme, tada se to zvalo snabdevanjem na 'tačkice'. Inače mislim da je vest da je ministarstvo trebovalo toliko karata novinarima 'provalio' Bata Bulatović ili neko iz FSJ-a. Oni imaju tačnu evidenciju, a njihovo pravdanje da još ne znaju koliko su kome dali neubedljivo je. Naravno, moguće je i da se ministar negde istrčao, ali sumnjam. Pre će biti da je to uradio FSJ, svi oni pokušavaju da sede na dve stolice."

Zvezdine "delije", poslednjih godina tradicionalno antirežimski raspoložene, kažu da ne idu organizovano na utakmicu. Ne mogu i da hoće: nezvanično se saznaje da Zvezda nije dobila uobičajeni kontingent karata ni za klub, kamoli za navijače. Poznato je da "delije" ne priznaju "treću" Jugoslaviju, dakle ni njene državne simbole, pa ni reprezentaciju. Njihov portparol Jovan Šurbatović u izjavi za "Glas javnosti" kaže da je FSJ još pre njihove odluke da ne idu na meč učinio sve da se "delije" ne pojave na stadionu, strahujući od antirežimskih i antidržavnih parola i zviždanja himni. Još je dodao da su "delije" prevazišle nacionalističku euforiju i da veruje da će 99 odsto njih doći na preobraženski miting.

"Razumem njihov strah od našeg skandiranja, ali za to nisu imali razloga pošto mi svakako ne bismo došli", kaže za "Vreme" Šurbatović. "FSJ je generator zla u našem fudbalu, a ni sportisti nisu bolji. Oni su za vreme rata igrali za klubove država koje su nas bombardovale, da bi istovremeno nešto protestovali i glumili patriote dokazujući da su najbolji ambasadori ne našeg naroda već režima. Inače, kada je reč o parolama, na finalu Kupa protiv 'grobara' nas četvorica smo bili na mikrofonima i nismo dirigovali političke parole. Iz srca 'severa', međutim, navijači su spontano, jedno četiri-pet minuta vikali: 'Slobo odlazi.' Nismo ih podsticali, ali ih nismo ni sprečavali. Zvezda mora da bude iznad svake politike, ali ovo više nije politika, u pitanju je goli opstanak nacije. Zato verujem da će ogromna većina 'delija' doći na miting. Neće doći organizovano, u grupi, doći će svako sa svojim društvom da na miran način, kao građani, iskažu svoj protest i da zahtevaju ostavku onih koji su nas dovde doveli."

Za razliku od Zvezdinih, Partizanovi navijači oštre se za utakmicu. "Šta, kao grobari neće da zvižde himni? 'De neće, čućeš večeras, ima sve da zvoni", kaže jedan ranije važan "grobar", koji neće da ide na utakmicu jer mora da radi. Ne žali mnogo zbog toga, povukao se, glupo mu je da u tridesetoj godini živi po kazamatima.

"Još nismo dobili karte, izgleda da smo izvisili, ali se nadamo da će klub preko svojih veza probati da nam obezbedi nešto ulaznica", kaže za "Vreme" jedan od oficijelnih vođa "grobara" Zoran Ćurčić zvani Ćume. "O odnosu prema himni još nismo zauzeli stav, dogovaramo se, problem je što vođe nisu u gradu. Mogu da kažem samo da himnu sigurno nećemo pevati. Hrvate ima da pljujemo, tu nema boga, ovo je važna utakmica. Mislim da ne bi trebalo da dozvolimo da Hrvati likuju zbog našeg međusobnog prepucavanja, ali mi nismo ni JUL-ov klub, ni stranački klub, naša stranka je - Partizan."

Jedan od viđenijih "delija" insistira da se predstavi: "Piši da ja, Dušan Aksentijević, evo ti i broj lične karte, tvrdim da je Čegiju (jednom od vođa Partizanovih navijača, prim. aut.) JUL dao 600 karata."

Na dan utakmice, oko četiri popodne, retki kupci do blagajne Zvezdinog stadiona prolaze kroz kordon tapkaroša ubilačkih pogleda - FSJ je ipak pustio karte, ali gužve nema. "Dobili smo 2300 karata, i od dva sata do sada prodali oko 100", kaže ljubazna gospođica na kasi. "Mira vratila trebovanje, puna blagajna karata, majke joj ga...", besni jedan drčniji tapkaroš. Poprilično udaljeno od ostalih tapkaroša, nekakvo momče od svojih 17 godina tiho, molećivo i bez nade u pogledu pita: "Treba l' karta?" Bosanski naglasak, dao bi "sever" za 130 dinara. Čist je, ali se vidi da je sirotinja. Čoveku dođe da mu da tih 130 dinara i da ne uzme kartu.

Tri sata pred utakmicu oko blagajne na kojoj još ima karata čuje se: "'Istok' ispod cene." Nailazi gomila Brčaka s ogromnim transparentom, skandiraju: "Brčko je srpsko!" Do početka utakmice, nije bilo vesti o nekolicini vođa "delija" bez obrazloženja pohapšenih dan ranije. Preventive radi, da neko ne zapeva: "I da bude 10:0, k... bi se pesma čula, Jugoslavijooo..."

Jugoslavija - Hrvatska 0:0, prekid zbog mraka

U četvrtom minutu drugog poluvremena fudbalske utakmice između reprezentacija Jugoslavije i Hrvatske zbio se najzanimljiviji monmenat na ovoj prosečnoj fudbalskoj predstavi: ugasili su se reflektori na stadionu Marakana u Beogradu.

Iz publike se čulo "Slobo odlazi, Slobo odlazi..." a igrači predvođeni danskim sudijom napustili su teren. Plakalo se u novinarskoj loži zbog suzavca koji je neko u tom mraku bacio na tribine.

Domaćini i organizatori hvalili su se kako su prenos utakmice prodali u 42 zemlje širom sveta. Ovo im je, kako sada stvari stoje, poslednji put. Prekid igre je trajao oko 20 minuta. Naš izveštač sa stadiona javlja a radio stanice potvrđuju da u okolini stadiona ima struje. Neposredno po nestanku svetla na stadionu su se upalile pomoćne svetiljke. Jedino su reflektori bili u mraku, pa je laička pretpostavka da je nešto "crklo" na trafou koji snadeva strujom četiri reflektorska stuba na "Marakani".

Do nestanka struje, dakle do 49. minuta igre rezultat je bio 0:0. Izabranici Ćire Blaževića vodili su sa 2:1 u stativama. Utakmica je i završena tim rezultatom, a i rezultat meren stativama ostao je nepromenjen. Teško je reći na koju ekipu je više uticao nestanak struje. Stiče se utisak da su oba tima igrala s jednim ciljem - da ne izgube. Pre utakmice hrvatskoj himni zviždalo se zdušno, jugoslovenskoj nešto manje nego što se očekivalo, ali se na melodiju "Hej Sloveni" pevalo "Od Topole pa do Ravne Gore". Preovlađivali su transparenti iz Republike Srpske i srbijanskih provincija. Dok je sve bilo regularno samo su sporadično izvikivane parole protiv Slobodana Miloševića.

A onda se dogodio skandal kakav se odavno nije događao na ovako važnim utakmicama. Ponašanje igrača oba tima bilo je fer.