Film: Ku�a droge

�tastopojo?

Acid house se mo�e, na filmofilskim koordinatama, locirati negde kao "kri�anac" Pink Flamingosa, Golog ru�ka, Muve i nekakve amaterske snuff svinjarije. Ako takvo ne�to mo�ete da zamislite

Novo �udeso iz �kotske filmske radionice, uvrnutu 112-minutnu eskapadu zvanu Acid House ("posrbljeno" kao Ku�a droge, �to nije ba� "neta�no", ali je nekako... gospo�i�ki), svi �e odmah povezati s britanskim umetni�ko-komercijalnim favoritom za devedesete zvanim Trainspotting. Ovo je, nema sumnje, logi�no: spiritus movens se u oba slu�aja zove Irvin Vel�, po �ijoj literaturi (i scenariju) su oba filma snimljena. Ipak, �ini se kao da je Acid House nekakav (samo)ironi�ni low-tech nusprodukt Trainspotting-manije. Radi se o omnibusu snimljenom po trima pri�ama iz istoimene Vel�ove pripoveda�ke zbirke. Nema mnogo smisla upu�tati se u prepri�avanje "radnje" ovog high-on-crack celuloidnog ludila, jer su sve tri pri�e toliko "pomerene", i toliko prenapu�ene razoru�avaju�e otka�enim detaljima da je "glavni tok" radnje zapravo sporedan; dovoljno je re�i tek da se radi o trima sli�icama sa "dna" Edinburga, o pri�ama u kojima se zabavno i sjajno me�a skaredno s degutantnim a ovo, pak, s niskim... Dakle, fudbal, seks, pivo, nasilje, techno, i mnogo, mnogo psihoaktivnih supstanci.

Debitantsko ostvarenje reditelja Paula Mc Guigana mo�e se, na filmofilskim koordinatama, locirati negde kao "kri�anac" Pink Flamingosa, Golog ru�ka, Muve i nekakve amaterske snuff svinjarije. Ako takvo ne�to mo�ete da zamislite. Ja nisam mogao, dok nisam video i uverio se. Me�aju�i "banalne" tinejd�erske frustracije ili bra�ne probleme s beskrajno ironi�nim naznakama "socijalne kritike", a ovo, pak, s koktelom acid-psihodelije i "fantastike" (Bog kao bezvoljni bradati pivopija u edinbur�kom pabu!), te onda utapaju�i sve prethodno smu�kano u pravo more naji��a�enijih "skatolo�kih" prizora koji nikako nisu za ljepoduhe - ali �ija je svrha, u skladu sa skepti�nim i recikliraju�im duhom devedesetih, tek besomu�na zabava, a ne kakva pretenciozna epater le burgeois provokacija, kako je to bilo u "revolucionarnim godinama", pre Pada Svih Tabua - Mc Guigan pravi neobi�ni �kotski lonac stalno na rubu raspada, negledljivosti, otklizavanja u totalnu nesuvislost u kojoj se mo�e, hm, sna�i samo gledalac koji je prethodno izgutao neku hemijsku gadost... Ali, film se uvek vra�a s tog ruba, uglavnom izbegavaju�i da uleti u privla�nu zamku samosvrhovite "otka�enosti". Literatura Irvina Vel�a - koja nikako nije �tivo za nepripremljenog, ni�ta-zlo-ne-slute�eg �itaoca - ovde je transponovana u filmski medij kao ubedljiv slikopis solipsisti�kog "kemp" buntovni�tva za kraj veka: umesto socijalnih utopija i(li) mladala�kog radical-chic pozerstva, tek orgija haoti�nog hedonizma, glavinjanje urbanih low-class marginalaca kroz �ivot & priklju�enija u jednom dru�tvu koje je dizajnirano kao dom samo za Uspe�ne.

A Edinburg je tako siv i tro�an, i sve je u ovom filmu tako prljavo, da vam preostaje samo da se smejete dok gledate kako, recimo, na�eg sirotog junaka u istom danu izbacuju iz fudbalskog kluba i s posla, stari roditelji ga izbacuju iz ku�e da bi nesmetano vodili ljubav (vide�ete kako!), voljena devojka ga ostavlja i na kraju biva uhap�en. I onda do�e Bog - u onom pabu - i, nezadovoljan njime, pretvori ga u muvu. Koja onda, pak, po�ne da se sveti svima koji su je izneverili... Ili, pak, mladi� uzme malo previ�e ekstazija i totalno odlepi, odnosno do�ivi mentalnu simbiozu s bebom koja se tog trenutka ra�a negde u blizini!

Acid House nije ni velik ni osobito inventivan film; recentna britanska kinematografija - svakako najbolja na svetu u ovoj deceniji - ima i mnogo zna�ajnijih dela (od kojih ve�ina nije do�la i nikada ne�e do�i u ovda�nje bioskope); ipak, ovaj ise�ak iz privatne ludnice Irvina Vel�a svakako treba pogledati. Gledalac �iji senzibilitet koliko-toliko korespondira s unekoliko post-montipajtonovskim svetom �kotskih acid-filmad�ija na�i �e dovoljno toga za vlastiti u�itak (tipujem na antologijsku tre�-scenu pevanja u kupatilu, v. sliku!), a onaj drugi, zalutali, mo�i �e samo zabrinuto da postavi pitanje reditelju, kao u onoj pesmi Kande, Kod�e & Neboj�e: �tastopojo?! A ovaj �e se, �arenih o�iju, samo zagonetno sme�kati...