Povrede ugleda SRJ

Disciplinovanje �ar�ije

Psovanje predsednika po provinciji uzelo maha, a lokalni sudovi po�inioce verbalnih delikta ekspresno �alju u zatvor da se pojava ne ra�iri

Jedan od osu�enika za krivi�no delo povrede ugleda SRJ, �lan 157, koji je u aprilu ove godine "prestravljen zbog bombardovanja" psovao jednog jutra na poslu predsednika svoje dr�ave Slobodana Milo�evi�a odbio je da nam govori o svom slu�aju. "Ve� sam dobio po nju�ci", rekao je skru�eno i posti�eno, ne mo�e vi�e, svi su ga kaznili, dobio otkaz, decu �e mu ubiti. Prepla�eni �ovek je nekoliko puta upitao s kim razgovara, njegova �ena se �ula u basu kako uzvikuje da �e, ako on momentalno ne prekine vezu, ona razbiti telefon - "dosta ti je i ovo do sada". Odle�ao je svoje i moli nas da ne pominjemo koliko, niti mesto iz koga je, "svi �e znati".

U jednoj drugoj presudi koja nam je bila dostupna pi�e da je doneta u smislu generalne prevencije i uticaja na druga lica da ne �ine to krivi�no delo, �to je od posebnog zna�aja u vreme trajanja ratnog stanja u SRJ. Po malim mestima je takva prevencija imala uspeha i ta "vaspitna mera", evo, uliva stah i sada kad je rat zavr�en i kada bi se moglo sa prijateljima u kafani ili sa kolegama na poslu raspravljati ko je za taj rat kriv.

Kada nam je za pro�li broj "Vremena" govorila o svom slu�aju hrabra �ena Biserka Api�, rekla je da nije mogla znati da �e njena kancelarija, u kojoj je sa kolegama godinama pri�ala o svemu, na sudu biti tretirana kao "javno mesto", da zapravo uop�te nije imala potrebe da se u svom �ivotu upoznaje sa na�im krivi�nim zakonom, te da stoga nije ni mogla znati da bi njena kritika predsednika SRJ mogla biti tretirana kao krivi�no delo.

ZAKON ZA NAUK: Koliko je gra�ana SRJ pou�eno o svojim pravima? Ovakve "prevencije" su, �ini se, "najbolji" nauk, a nekoliko sagovornika "Vremena" sa bogatom advokatskom praksom prise�a se da ih je, u naletima i u velikom broju, uvek bilo u doba velikih kriza re�ima. Veliki broj takvih postupaka pokrenuto je 1993. godine protiv �lanova DS-a i SPO-a pred Prvim op�tinskim sudom u Beogradu. Za cepanje zastave ispred savezne skup�tine u junu te godine sudilo se Adamu Rokvi�u, ali ga je sudija Okru�nog suda Slobodan Ra�i� oslobodio izjaviv�i pri tome da "odbija da postupa po nalogu vlasti". Sudija je rekao i da u svojim rukama dr�i knjigu koja ima korice krivi�nog zakona SRJ, a da je unutra tekst nerevidiran i odnosi se na zemlju koja vi�e ne postoji, SFRJ, te da stoga krivi�nog dela ni nema, a on "odbija da zakon zloupotrebi". Vrhovni sud je ukinuo presudu i vratio postupak na ponovno su�enje, �ime je prekr�en Ustav ali i "dokazan" kontinuitet Jugoslavije.

U Jugoslovenskom komitetu pravnika za ljudska prava napominju da se po �lanu 157. KZ SRJ ne razlikujemo od bilo koje demokratske dr�ave na svetu, da je on �ak liberalan i jasno definisan. Zakon sankcioni�e izvrgavanje poruzi na primer predsednika SRJ, ali samo ako je to u�injeno u vezi sa vr�enjem njegove funkcije. Poslu�imo se primerom Biserke Api� - po�to je rekla da "Slobodan Milo�evi� vodi zemlju kao magarac", pravda je zadovoljena, a da je izjavila kako je "Slobodan Milo�evi� ru�an i da ima u�i kao magarac", morala bi po ovom �lanu biti oslobo�ena, i Milo�evi� bi protiv nje jedino mogao da pokrene privatnu tu�bu za uvredu. Kada bi sada neko od dr�avnih �inovnika po�eleo da podigne tu�bu zbog prethodnih navoda u tekstu, novinar bi po zakonu bio oslobo�en, jer izlaganje poruzi nije ka�njivo ni ako je izneseno "u vr�enju novinarskog poziva" (vidi okvir). Nije protiv zakona ni kada se jedan umetnik o predsedniku uvredljivo izrazi u svom umetni�kom delu. Miroslav Nune Popovi�, koji je predsednika video kao mu�ki polni organ, bio je uhap�en ali ne i osu�en, mada je Bogoljub Arsenijevi� Maki zbog svog spomenika predsedniku falusoidnog oblika odle�ao u zatvoru.

Osim �to je bitno da se poruga odnosi na vr�enje funkcije za�ti�enih subjekata, bitno je i da je izre�ena javno i u Jugoslovenskom komitetu pravnika napominju da je veliko pitanje koliko je "javan" razgovor u kancelariji sa kolegom. Podse�aju stoga na �lan 8, stav 2 KZ SRJ, koji govori da "neznatna dru�tvena opasnost ne mo�e biti krivi�no delo". Sudija Svetlana �uri�i�, koja je osudila Biserku Api� na �etiri meseca zatvora, mogla bi onda da otera u aps i 50.000 navija�a koji su nedavno izvi�dali jugoslovensku himnu, ili da onog �to je na demonstracijama na trgu nosio transparent "Slobo, pizdo, Kosovo si izd'o" osudi na maksimalnu kaznu od tri godine. Sudija �uri�i� je u Sremskoj Mitrovici zbog �lana 157 osudila i Zvonimira �ivanovi�a (38) na pet meseci zatvora, ali mu je Vrhovni sud tu kaznu, nakon �to je odle�ao mesec i po dana, preina�io u godinu dana uslovne kazne. Kako su objavile "Ve�ernje novosti" od 22. aprila, on je psovao predsednika Milo�evi�a na svom radnom mestu u fabrici "Mitros". Budu�i da je osu�en, �ivanovi� je po proceni sudije izazvao odre�enu dru�tvenu opasnost, mada bi se moglo re�i da je njegovo krivi�no gonjenje pre imalo zna�aj u "vaspitavanju" sredine u kojoj �ivi. Posle slu�aja Api�eve i �ivanovi�a u Sremskoj Mitrovici narod vi�e ne�e da "talasa", rekao nam je jedan njihov sugra�anin.

A UGLED CRNE GORE?: "Iako postoji skoro u svim dr�avama Evrope, kod nas ovaj zakon ima isklju�ivo politi�ki karakter i re�im ga koristi za progon neistomi�ljenika", govori za "Vreme" Borivoje Borovi�. Kao primer za to on navodi podizanje optu�nice protiv Vojislava �e�elja 1994. godine, koji se tada na su�enju zbog �upanja kablova u saveznoj skup�tini branio re�ima da je "Slobodan Milo�evi� najve�i kriminalac u Srbiji". Taj je slu�aj Vrhovni sud "oduzeo" Okru�nom sudu i od tada mu se gubi svaki trag �to, smatra Borovi�, govori o karakteru tog su�enja.

"Ovakvi se postupci sprovode i obustavljaju po potrebi. Tako je i gomila optu�bi protiv �lanova opozicionih partija 1993. godine ostala samo u fazi pretkrivi�nog postupka", ka�e Borovi�.

Tako je zata�kana i optu�nica protiv Miodraga Mikija Vujovi�a, koji je izvrgao poruzi Slobodana Milo�evi�a, Mirka Marjanovi�a i Dragana Tomi�a. Na su�enju sa Aleksandrom Tijani�em, Vujovi� je u svom svedo�enju izjavio da da bi neko postao ministar mora da izvr�i, parafraziramo, seksualnu radnju nad pomenutim ili pomenutima. Me�utim, kako je Miodrag Vujovi� bio partijski sekretar, �lan Glavnog odbora Saveza komunista Beograda i donator SPS-a novcem "Jugoskandika" (kao Jezdin kum) u vreme Neboj�e �ovi�a, njegov je slu�aj zata�kan i presuda nikada nije donesena.

U Krivi�nom zakonu SRJ �lan koji sledi povrede lika i dela saveznih institucija �titi na isti na�in i ka�njava u istom trajanju onoga ko "izlo�i poruzi stranu dr�avu, njenu zastavu, grb ili himnu". Se�ate se "Tonija Blera hermafrodita" sa naslovne strane "Politike"? Krivi�ni zakon Srbije u �lanu 98 �titi ugled "Srbije i druge republike u SRJ". Koliko bi tu�bi mogao da podnese Milo �ukanovi� za sve �to je o njemu izre�eno u srbijanskom parlamentu?