Generali posle bitke
Klark protiv Pavkovi�a, u ciframa
�ta o efikasnosti dejstva NATO avijacije po mobilnim ciljevima VJ na Kosovu ka�u komandanti obeju strana, gde se sla�u, a gde razilaze
"General Pavkovi� nam je
dao svoju procenu vazdu�ne mo�i NATO-a. On ka�e da je ta mo� bezna�ajna. Na�alost,
mnogi predstavnici medija odlu�ili su da gledaju dokaze na terenu, pored puta, i
o�igledno slu�aju �ta Pavkovi� govori, jer se ispostavilo da mnogo ljudi u osnovi
podr�ava srpske tvrdnje", rekao je ameri�ki general Vesli Klark, glavnokomanduju�i
snaga NATO-a za Evropu, u �etvrtak 16. septembra u Briselu, na konferenciji za �tampu
posve�enoj u�inku NATO avijacije na mobilne vojne ciljeve na Kosovu. Klarkovi podaci
ka�u da su uni�tena 93 jugoslovenska tenka, 153 oklopna transportera, 389 artiljerijskih
oru�a i 339 vojnih vozila. General Pavkovi�, komandant Tre�e armije, jo� 11. juna je
rekao da je Vojska Jugoslavije na Kosovu izgubila 13 tenkova, od kojih je samo sedam
uni�tio NATO (preostalih �est je, dakle, pogodio ilegalni U�K), �est oklopnih
transportera (30. juna Pavkovi� je rekao osam) i 27 artiljerijskih oru�a. General
Pavkovi� je na najnovije Klarkove podatke reagovao ve� u petak. "Neka Klark poka�e
ta 93 tenka koje je navodno uni�tio na Kosovu", zatra�io je on. Na istoj
konferenciji za novinare re�eno je da je NATO nad Kosovom obavio 3000 borbenih letova. U
1955 slu�ajeva piloti su tvrdili da su ne�to pogodili. NATO je prvobitno tvrdio da je
pogo�en 181 tenk, 317 oklopnih transportera, 857 topova i minobaca�a i 600 vojnih
vozila. Na samom kraju kampanje ove brojke su ispravljene na 110 tenkova, 210 oklopnih
transportera i 449 artiljerijskih oru�a.
LICE MESTA: Kada su me�utim snage KFOR-a i zapadni novinari polovinom juna u�li na Kosovo, nastao je skandal. Prvo, nigde nije bilo ostataka svih tih stotina pogo�enih tenkova, transportera i topova. Londonski "Tajms" je 24. juna, pozivaju�i se na izvore u KFOR-u, pisao da su na Kosovu prona�ene olupine samo tri tenka tipa T-55. General Kredok, komandant ameri�kog kontingenta KFOR-a, rekao je 30. juna da u njegovom sektoru jo� nisu prona�eni ostaci oklopnih vozila ili artiljerijskih oru�a.
Drugo, VJ je prilikom povla�enja sa Kosova izvukla, prema britanskim vojnim izvorima, 250 tenkova, 450 oklopnih vozila i 600 komada artiljerijskog naoru�anja. Procene NATO-a tokom rata govorile su da se na Kosovu nalazi najvi�e 300 tenkova. "Tajms" je 16. juna opisao iznena�enje koje su NATO komandanti ispoljili kad su, nadgledaju�i povla�enje jednog od najve�ih srpskih konvoja, videli veliki broj tenkova i oklopnih vozila za koje su verovali da su uni�teni u bombardovanju. "Gde li su ih samo krili?" pitao se jedan od njih u neverici. Francuske trupe su ve� 13. juna prona�le "prepreke, velike rovove u koje mo�e da stane i tenk, haubica ili minobaca�", iskopane svuda oko puta. Po�to su se grane koje su prikrivale rovove osu�ile, mnogi od njih su postali vidljivi.
Tre�e, KFOR je na Kosovu prona�ao veliki broj maketa tenkova ili artiljerijskog naoru�anja. Te makete su bile svuda razme�tene, ponekad blizu kartonskih mostova ili du� puteva napravljenih od crne plastike koji su predstavljali mete pilota NATO-a. Agencija Frans pres, u reporta�i iz Pri�tine objavljenoj 2. jula, opisuje jednu od tih maketa: "Izdaleka to izgleda kao tenk koji prelazi most u blizini Pri�tine. Ali izbliza, to je put prekriven crnom plastikom na kome je 'podignut' la�ni kartonski most. Tenk je od drveta, platna i plastike." "Oni su razmestili brojne varke", priznao je tada i Vesli Klark. Svi mostovi koji nisu bili meta savezni�kog bombardovanja bili su kamuflirani granjem, tvrdila je francuska agencija.
Britanska vlada odbacila je 7. jula zahtev opozicione Konzervativne partije da se izvr�i nezavisna istraga o dokazima da je vazdu�na kampanja NATO-a protiv Jugoslavije bila znatno manje efikasna nego �to je Alijansa tvrdila. Portparol premijera Tonija Blera izjavio je da ne postoji namera da se sprovede nezavisna istraga zbog toga �to je kampanja protiv Jugoslavije postigla svoje ciljeve.
Me�utim, 27. jula je generalu Klarku nare�eno da napusti svoju sada�nju du�nost u aprilu slede�e godine, tri meseca pre isteka mandata. Ovo nare�enje navodno nema veza sa vazdu�nom kampanjom protiv Jugoslavije. Klarkov odlazak je navodno potreban da njegov naslednik, general D�ozef Ralston, ne bi morao da ode u penziju. Ali, ovako �e Klark biti penzionisan.
Klark je insistirao da studija o u�inku prema jugoslovenskim pokretnim vojnim ciljevima bude predstavljena �to pre, iako su politi�ki krugovi u NATO-u tra�ili da se prezentacija odlo�i do sastanka ministara odbrane zemalja NATO-a, odr�anog 21. i 22. septembra u Kanadi. Dan pre konferencije za novinare, Klark je stalnim ambasadorima zemalja �lanica NATO-a prikazao pro�irenu verziju prezentacije.
POKLAPANJA I METODOLOGIJA: Klark je na konferenciji za novinare svoje tvrdnje potkrepio brojnim video zapisima i �ivim svedo�enjima pilota i njihovih komandanata. Odmah na po�etku je objasnio da su Srbi imali mnogo vremena da se spreme, i da je NATO morao da vodi ra�una o civilima (kako tek izgleda kad ne pazi na civile), te da je iz same �injenice da je sukob zavr�en pod uslovima NATO-a jasno da je VJ naneto dovoljno �tete. Potom je general D�on Korli, �ef tima za procenu, objasnio na koji je na�in ra�ena studija. Po�etkom jula je na Kosovo stigalo 35 stru�njaka NATO-a, koji su obi�li 429 mesta na kojima su piloti navodno pogodili svoje ciljeve. �lanovi tima su razgovarali sa pilotima koji su u�estvovali u napadima. Pregledane su fotografije koje su pre i posle napada snimili izvi�a�ki avioni i bespilotne letilice, kao i video snimci na�injeni iz pilotskih kabina. Razgovarano je i sa pripadnicima KFOR-a.
Terenska ekipa na�la je ostatke samo 26 "tenkova ili samohodnih artiljerijskih oru�a". Koliko su na�li oklopnih transportera, vu�ene artiljerije i vojnih vozila nije saop�teno, ali se sa grafikona vidi da je prona�eno vi�e od sto pogo�enih vojnih automobila, autobusa i kamiona. Tako�e se vidi da je prona�eno znatno manje oklopnih trasportera i topova nego tenkova. Topova svakako manje od deset. Po�to je general Pavkovi� i samohodna artiljerijska oru�a pribrajao artiljeriji, a ne tenkovima, izlazi da se ono �to je NATO na�ao na Kosovu skoro u potpunosti poklapa sa brojevima i koli�inama koje je izneo komandant Tre�e armije. On sigurno ta�no zna �ta je tamo ostavio.
NATO razliku izme�u onog �to su na�li i onoga �to tvrde obja�njava naporima VJ da prikrije gubitke. Navodno su Srbi uklanjali rasturene tenkove. "�esto su nam posade, koje su svakodnevno operisale u istim sektorima javljale da se sutradan mete koje su pogodili prethodnog dana nisu mogle videti. Ponekad bi se bojno polje promenilo od prepodneva do popodneva", ka�e general Korli. �udno, s obzirom na to da je po�etkom jula jedan "visoki vojni zvani�nik iz Pariza" rekao Frans presu : "Oni (jugoslovenske snage) nisu imali ni vremena ni na�ina da evakui�u pogo�ene tenkove", a jedan je "vojni ekspert" obja�njavao da je transport o�te�enog oklopnog vozila "logisti�ki ko�mar, manevar snaga koji zahteva vreme i velika sredstva". Ili, kako re�e jedan novinar na Klarkovoj konferenciji za novinare: "Tokom kampanje nam je stalno predstavljana slika srpskih oru�anih snaga koje su prikovane za tlo, koje vrlo te�ko operi�u. Danas imamo sliku snaga koje imaju mnogo slobode da o�iste bojno polje, pomeraju tenkove i te�ku artiljeriju kako im padne na pamet, a da se nisu izlo�ile opasnosti da pri tom budu napadnute. Kako?" Klark je objasnio da su se vojna vozila �esto kretala u civilnim konvojima i da je NATO, posle incidenta sa izbegli�kim konvojem, bio vrlo oprezan pri napadima na vozila na putu. Jedan od prisutnih oficira dodao je da su "Srbi imali za�titu vremena", to jest da su atmosferske prilike u polovini kampanje bile takve da Srbe nije bilo mogu�e napasti bez rizika od kolateralne �tete. To valjda zna�i da VJ nije bila onako prikovana za zemlju kako su nas isti ti ljudi ube�ivali proletos.
Uz to, dokazi koje je Klark ponudio za tvrdnju da je VJ uklonila ostatke pogo�enih tenkova deluju mr�avo. Oni uklju�uju snimak kolone koja transportuje tri oklopna transportera, pri �emu su dva o�evidno zdrava, a dokaz da je tre�e o�te�eno jeste �injenica da je preko njega preba�ena cerada. Drugi dokaz je da su na pozicijama navodnih pogodaka na�eni "tragovi izvla�enja o�te�ene opreme". Pod time se, sude�i po fotografijama, podrazumevaju brazde na tlu. Zbog svega ovoga, kao dokaz za ostale pogotke progla�eno je poklapanje potvrde iz najmanje dva od preostalih izvora, to jest video snimaka, fotografija i izjava. Ali sve to poti�e isklju�ivo iz NATO izvora, a njima je mnogo stalo da svoj rad predstave kao uspe�an. Iako je sasvim verovatno da dobar deo pogo�enih vozila nije pretrpeo veliku �tetu, pa je lako mogao da napusti boji�te, "dokazi" NATO-a to ne dokazuju. Oni imaju isto toliko prava da tvrde to �to tvrde koliko i general Dragoljub Ojdani� ima prava da tvrdi da je VJ oborila �ak 61 avion i sedam helikoptera NATO-a. On je do sada pokazao samo ostatke jednog lovca F-16 i mitski F-117A.
Zoran B. Nikoli�
