Protestne šetnje

Sezona lova na civile

Po svemu što se videlo, a bogami i osetilo po glavi i leđima, namera policije nije bila da rasturi demonstracije nego da bije poreske obveznike dok čuje dušu u njima i dok im zanavek ne izbaci iz glava iluzije o demokratiji, ljudskim pravima i slobodi kretanja

Svojom tradicionalnom surovošću, ovoga puta "obogaćenom" emocijama, policija je dala infuziju pomalo zamrlim protestima Saveza za promene u Beogradu. "Bolesnik" je malo živnuo, ali se, donekle i svojom krivicom, brzo vratio na staro stanje. Poslednjih nekoliko dana na Trgu republike okuplja se procentualno manje ljudi u odnosu na Niš ili Novi Sad, ali mitinzi polako prelaze u naviku, kao pauza za kafu, na primer. Od nedelje naovamo, organizatori na licu mesta odlučuju o trasi šetnje, šetajući time i policijske kordone. Ne zamaraju ih previše, pošto u centru grada ima toliko policajaca da kordon očas posla može da se postavi bilo gde. U stvari, i policajci su se malo opustili pa su gotovo prestali da se postrojavaju u vrstu - čim demonstranti vide više od deset oklopnika na jednom mestu, menjaju smer kretanja. Lideri SZP-a istovremeno tvrde da imaju pouzdane informacije iz JUL-a da su spremljena dva scenarija za razbijanje demonstracija. Prvi podrazumeva podsticanje razdora u Savezu; po drugom se, navodno, sprema naručeno ubistvo nekog policajca, kako bi se, po uzoru na paljevinu Rajhstaga, našao razlog za zabranu okupljanja i pojačavanje represije. Ovakve izjave mogle bi da se pokažu kontraproduktivnim jer je narod ionako dovoljno preplašen, a građanima ostaje nada da su "izvori" iz JUL-a nepouzdani i mogućnost da šetaju svako veče dok se ne desi nešto što bi na ulice izvelo i apatični komšiluk. Tome bi svakako pomoglo nekakvo osveženje sadržaja okupljanja i šetnji.

KURAŽNIJE BEOGRAĐANKE: Nešto više moglo je da se učini u četvrtak 30. septembra, kada se na Trgu republike okupilo više desetina hiljada građana gnevnih zbog batinanja koje su pretrpeli dan ranije, na uglu Nemanjine i Ulice Kneza Miloša. Tada je trostruki kordon policijskih specijalaca u punoj ratnoj opremi, podržan "vodenim topovima" i oklopnim transporterima, preprečio nekadašnji Topčiderski drum i osujetio planiranu šetnju do Dedinja. Kada su demonstranti predvođeni liderima Saveza za promene posedali, niz Nemanjinu ulicu stuštio se novi kordon besomučno udarajući po svemu što mrda a nije u uniformi, naročito po ženama bez obzira na godine starosti: verovatno je procenjeno da su Beograđanke znatno kuražnije od svojih, uslovno rečeno, muškaraca. Reakcija na vesti da ima više desetina povređenih među kojima desetak novinara i fotoreportera, dva profesora Beogradskog univerziteta, tri humanitarne radnice organizacije "Hoću kući" (uz još četvoricu policajaca koje je "Politika" slikala kako leže na VMA uz srceparateljno-huškački tekst), te da je ispred prostorija Socijaldemokratije posle mitinga policija uhapsila 10 članova te stranke na čelu sa potpredsednikom Slobodanom Orlićem i jednog člana Ilićeve Nove Srbije, videla se već sutradan - u četvrtak je na Trg republike došlo najviše građana od početka protestnih skupova. Tog popodneva demonstrante je ohrabrio dogovor praktično kompletne opozicije da će nastaviti da se dogovara. Još ih je dodatno razgnevila Šešeljeva izjava da Đorđe Lazarević (19), koji je u tom trenutku bio u komi zbog frakture lobanje i nagnječenja mozga, nije mogao da zadobije potres mozga jer "on nema mozga". (Ovaj momak, međutim, ima i mozga i hrabrosti i, uprkos nežnoj konstituciji, iznenađujuću fizičku kondiciju s obzirom na to da se već u utorak 5. oktobra pojavio na bini sa "šljivom" na oku i osmehom na licu. Za "Vreme" kaže da se seća samo da se našao u Ulici Kneza Miloša i da se osvestio u bolnici - biće da je prvi udarac dobio s leđa. Završio je Četvrtu beogradsku gimnaziju i upisao elektrotehniku. Suviše je lepo vaspitan da bi komentarisao vojvodine izjave.)

Organizatori su, dakle, u četvrtak mogli da dobro izabranom trasom nove šetnje iskoriste svoju, kako rekoše, prvu pobedu i da preko vikenda možda i udvostruče broj demonstranata. Umesto toga, poveli su narod na možda nakritičniju tačku svih beogradskih demonstracija, na most u Brankovoj ulici, poprište ranijih okršaja u kojima su opozicionari i studenti vazda izvlačili deblji kraj. Planirano je bilo da kolona dođe do zgrade savezne vlade, "probudi najveću spavaonicu na Balkanu" i da se vrati na Trg republike. Novi Beograd nije probuđen, a demonstranti su upali u već viđenu klopku i "izjeli" batine kakve će dugo pamtiti.

Po svemu što se videlo, a bogami i osetilo po glavi i leđima, namera policije nije bila da rasturi demonstracije nego da bije poreske obveznike dok čuje dušu u njima i dok im zanavek ne izbaci iz glava iluzije o demokratiji, ljudskim pravima i slobodi kretanja. Da su organizatori formirali još jednu kolonu koja bi došla s novobeogradske strane, policija bi verovatno bila primorana da spreči demonstrante da uopšte stupe na most i da svoja dva kordona praktično ostavi u privremenom okruženju. Kada demonstranti opkole policiju, tu već ima prostora za kompromis, u suprotnom - radi metarski pendrek sa drškom. Igranje "šuge" s policijom po polumračnim beogradskim ulicama nije isto što i izbor između razjarenih batinaša i hladne Save, uz opasnost da one slabije i sporije prepadnuti istomišljenici pregaze u bezglavoj jurnjavi.

DOŠAO DA BIJE: Videvši u šta su se uvalili, predvodnici su se odvojili od mase i pokušali da pregovaraju sa policajcima. Razgovor se sveo na Đinđićev zahtev da policija pusti demonstrante da prođu. Dobio je odgovor "odstupi" i pendrek po glavi. Batine su istovremeno dobili i Vladan Batić, Dragan Milovanović, Vuk Obradović, Milan St. Protić, uopšte kompletan pregovarački tim. Onda je policija jurnula na od straha izbezumljene građane koji nisu mogli da se povlače dovoljno brzo jer je začelje kolone još pristizalo od Terazija. Na svu sreću, oni sa začelja nisu stigli do Zelenog vencu gde je policija blokirala Prizrensku, Sremsku i Ulicu Narodnog fronta. Najgore su prošli nesrećnici koji su se, bežeći od kordona s mosta, sapleli i pali - "overavao" ih je svaki policajac koji bi prošao kraj njih. Na policijsko insistiranje "brže, brže!", profesor Ljubomir Madžar, koji je sa sve aktn-tašnom krenuo kući, objasnio je da on ne može brže. Policajci se nisu obazirali na njegove sede vlasi - od prvog udarca se srušio, a onda ga je druga linija kordona tako krvnički premlatila da je na kraju završio u bolnici. Slično su prošli i mnogi drugi stariji ljudi, žene, tinejdžeri...

Ni mnogi od onih koji su uspeli da šmugnu ka Karađorđevoj, Pop-Lukinoj, Carice Milice ili ka Kosančićevom vencu nisu se izvukli. Gonjeni nekim neshvatljivim besom, "čuvari reda" izvlačili su demonstrante iz avlija na Kosančićevom vencu i iz kafića u Pop-Lukinoj i Carice Milice, psovali im mater izdajničku i sa slašću ih tukli. Gadno su stradali i gosti kafane "Znak pitanja" i obližnjeg kafića "Triangl", po sistemu: demonstrir`o, ne demonstrir`o, sleduje ti gumeni naslednik Miloševog štapa i Aleksandrovog kundaka. Tragovi demoliranja ovih kafana brzo su iščezli, a zaposleni i stalni gosti pokopali su ružne uspomene u ponore podsvesti, bar kada je reč o razgovoru s novinarima.

Uopšte, u delu grada oko mosta u Brankovoj ulici privremeno je otvorena sezona lova na civile. Po saopštenju policije, "zbog učinjenih prekršaja i krivičnih dela uhapšeno je 21 lice", sve sami "huligani" koji su "mučki napali policajce u zoni Brankovog mosta koji su bili na redovnoj dužnosti". Saopštenje se baš i ne podudara sa onim što je u svoj voki-toki dreknuo jedan oklopnik kome se u Brankovoj ulici na putu isprečio zalutali automobil: "Usmeravaj u tunel! Nisam došao ovde da regulišem saobraćaj, nego da bijem!" Ako to spada u njegove "redovne dužnosti", onda u redu. Ruku na srce, neki momci gađali su policiju kamenjem, ciglama i flašama, a neki su otvorili ventile na bocama za autogeno zavarivanje koje su se, usled renoviranja jedne trake, zatekli na mostu. Ali, čak i kada se na sve to doda još nekoliko razbijenih izloga, koje Savez za promene stavlja na dušu provokatorima - navodno je identifikovano njih 16 - primena sila bila je najblaže rečeno preterana.

ILEGALA ZA ČEDU: "Crni četvrtak" ipak je okončan mitingom na Trgu republike. Posle svega, ispred prostorija SZP-a u Siminoj ulici kod Skadarlijske česme, desetak, neki kažu i dvadesetak policajaca u civilu ustremilo se na bivšeg studentskog vođu i sadašnjeg funkcionera Demokratske stranke Čedu Jovanovića koji je krenuo kući. Jovanović se, po sopstvenom priznanju, okrenuo i "startovao k`o Frencen" nazad u kuću. Usledili su dugotrajni pregovori preko posrednika - Jovanović nije smeo lično da odbije poziv na informativni razgovor, jer bi se izložio optužbi za prekršaj "neodazivanja na poziv organa uprave". Policajci nisu hteli da ga na silu izvuku, štaviše, obećavali da će ga odvesti na lekarski pregled pre i posle razgovora, da nema čega da se plaši, neki su čak izrazili želju da se učlane u DS!? Džaba, Čeda nikako nije bio raspoložen da se spuštava na njihovo uže. Digla se dževa, a Beogradom su se pronele glasine da ga ceo dan na smenu vrebaju ispred zgrade. U Siminoj je proveo skoro 24 sata, da bi ga masa sutradan naveče trijumfalno oslobodila spustivši se sa trga i odvela pravo na binu gde je održao govor. Posle mitinga, telohranitelji su ga ubacili u Đinđićev "terenac" i od tada je "u ilegali". Uniformisani policajci bili su manje suptilni, pa su posle mitinga, na Terazijama, batine dobila dvojica mlađih ljudi: jedan zato što je zviždao, a drugi zbog zastavice Građanskog saveza.

Čedino oslobađanje, koje je ženski deo publike naročito toplo pozdravio, malo je razmrdalo tunjavu atmosferu u petak 1. oktobra. Organizatori su, po nekakvoj inerciji, povukli novi pogrešan potez najavivši vožnju automobilima po Dedinju, ali - em je nestašica goriva, em je građanstvo razmišljalo otprilike u stilu: "Kad su sinoć onoliko lemali i razbijali kafiće, kako li će tek moj čemerni `jugić` da prođe." Automobili su, doduše, kružili oko Dedinja, ali se na brdo nije moglo pošto je, po rečima govornika, oko "četiri hiljade policajaca" opkolilo čitav kvart, uključujući i pešačke stazice po "Hajd-parku". Zato je upropašćen miting na Trgu republike i to u petak, kada se u principu okuplja više ljudi nego radnim danima.

U subotu je napravljen korak napred pokušajem da se dođe do Kliničkog centra i izrazi solidarnost sa desetinama premlaćenih. Kod Pravnog fakulteta demonstrante su dočekali kordoni u Bulevaru revolucije i u Beogradskoj. Čim su policajci krenuli, i to ne baš brzo, mitingaši su demonstrirali svoje zavidne atletske sposobnosti u stilu "bež`te noge... unerediću vas". Kelnerica u poslastičarnici "Marija" na uglu Bulevara i Ulice Svetozara Markovića "brzinom svetlosti" je skupila stolice iz bašte, a ljudi iz obezbeđenja protesta sprečili su neke militantnije klince da upotrebe pripremljene motke i cigle. Veče je ocenjeno uspešnim, a činjenica da niko nije fasovao batine na bini je protumačena kao pobeda, tačnije: "1:0 za nas." Prisutni su, inače, cele večeri pokušavali da nađu racionalan razlog onolike policijske brutalnosti, pa su se čule pretpostavke da je reč o posledicama opšte i interne propagande, pominjane su moguće postkosovske frustracije, a jedan šetač je zapazio: "Poznajem petoricu policajaca. Svi imaju neki mali privatni biznis. Oni imaju šta da brane." Zoran Đinđić je izjavio da su Beograđane tukli pripadnici 22. i 72. odreda policije, a naknadno je precizirano da su dovedeni iz Subotice, Vršca i Zrenjanina, odnosno "s koca i konopca", kako u nedelju reče gradonačelnik Niša Zoran Živković, koji je, uz obećanje da će masa njegovih sugrađana doći u Beograd ako zatreba, ocenio da tamo nema batinanja jer su policajci mahom Nišlije. Ako je neko baš zapeo da sazna odakle su batinaši pristigli, od pomoći bi mu mogla biti činjenica da su policajci isterivali goste iz "Znaka pitanja" uz klasično prekodrinsko: "Van, van". Zoran Đinđić je održao obećanje da će se SZP postarati da identifikuje one koji su mlatili - u sredu ujutro osvanuli su plakati na kojima se dobro vide lica nekolicine policajaca. Uzgred, u svetu je uobičajeno da se jedan policajac suočava sa 50 demonstranata, ali je ovde, zbog dokazane "srčanosti" beogradskih mitingaša, izgleda dovoljno da odnos bude 1:100. Poznavaoci još tvrde da je pancir težak 14, a štit 12 kilograma, te da u ovakvim situacijama policija organizuje tri smene po mitingu. Mora da se naglasi da je u utorak pročitano saopštenje Nezavisnog sindikata policije. NSP je podržao demonstracije završavajući poetskim: "Zato kolege policajci, NSP vas poziva da zajedno u ime nadahnute mladosti i bezbrižne dečje radosti nepokolebljivo zakoračimo u istoriju sa našim viteškim narodom sunčanom stranom ulice!!!" Pa šta, i žandari imaju dušu.

Otpor

Kreće studentski protest

U zavisnosti od odziva studenata i reakcije režima, mogla bi se naslutiti dva moguća scenarija: repriza Protesta '96/97, ili po ugledu na borbu studenata u Koreji

U oktobru je godišnjica Otpora i njeni aktivisti će je proslaviti pod istim okolnostima u kojima je ta organizacija i nastala - u utorak 12. oktobra, u 13 časova na Platou počinje novi studentski protest, štrajk studenata na svim univerzitetima Srbije. Prošle nedelje sve nerežimske studentske organizacije potpisale su Deklaraciju za budućnost Srbije kojom se traži da predsednik SRJ Slobodan Milošević ode sa vlasti i da se u Srbiji organizuju slobodni izbori pod nadzorom OEBS-a.

"Omladina Srbije ujedinjena oko ideja pokreta Otpora upozorava da je ozbiljno ugrožen opstanak naše države, svih građana Srbije, a iznad svega naša budućnost, stoga zahtevamo da se sve institucije, organizacije kao i političke stranke koje su spremne da pruže istinski otpor ovom režimu ujedine oko naših zahteva", kaže se u Deklaraciji. Protest na Univerzitetu će predstavljati "praktični" deo tog dogovora. Otpor je dobro pripremljen, taktika je razrađena i predviđenih deset scenarija primenjivanih, u zavisnosti od odziva studenata i reakcije režima, mogli bi se rezimirati u dva: repriza Protesta '96/97 - lepo, veselo, duhovito, maštovito, ili po ugledu na borbu studenata u Koreji - zatvaranje na univerzitete i njihova odbrana svim sredstvima.

Otpor je osmišljen da bude brz, kao što to ova teška vremena i zahtevaju. Svakoj akciji trebalo je po više od mesec dana da "prođe" kroz sisteme studentskih organizacija (Unije, federacija i asocijacije) i u Otporu se video izlaz za efikasno delovanje na Univerzitetu.

"Proces realizacije neke naše ideje dugačak je onoliko koliko nam je vremena potrebno da nabavimo sredstva", kaže za "Vreme" Vukašin Petrović, zadužen za medije u Otporu. I, da bismo to odmah raščistili, rečeno nam je da "sredstva" za svoje akcije "otporaši" prikupljaju akcijom "Dinar za smenu". Kad je ta akcija u avgustu krenula, samo za pola sata šetnje kroz Knez Mihailovu aktivisti Otpora prikupili su 1500 dinara, i čak je i ženica koja je prosila izvadila dinar iz svoje kutije i ubacila u onu drugu sa Slobinom slikom. "Kraj jula" krajem jula bila je akcija uništavanja plakata JUL-a, "Vazdušna opasnost nad Beogradom" bilo je bacanje sto hiljada letaka na glavni grad, akcija "Nije smak sveta, to režim pada" organizovana je na dan pomračenja Sunca, a proslavljen je i rođendan Slobodana Miloševića tortom na kojoj je stara Jugoslavija bila podeljena na odgovarajuće parčiće, sa Dedinjem u sredini. Akcije su očito vrlo efikasne i nerviraju režim, jer se dešava da za četiri dana bude uhapšeno i po 16 aktivista Otpora. Tri dana pre nego što će ga ubiti, Slavko Ćuruvija je savetovao "otporaše" da prekinu sa svim akcijama dok traje rat i da se sklone, ako mogu i iz Beograda. Poslušali su ga da bi spasili organizaciju od potpunog razbijanja, na čemu policija i dalje svakodnevno radi.

Osim što je apsolutno in među studentskom populacijom, oko Otpora su se za poslednjih godinu dana otimale sve opozicione stranke. U samom pokretu insistira se na političkoj nezavisnosti, koja je zapravo i neophodna jer se u Otporu nalaze omladinci iz DS-a, GSS-a, SPO-a, ND-a, SD-a, SLS-a, DSS-a i PDS-a. Mali skandal koji je izbio objavljivanjem imena iz vrha Pokreta za demokratsku Srbiju Momčila Perišića, gde su se našli Miša Gavrilović i Boris Karaičić iz Otpora, nazvali bismo pre nesporazumom koji je civilizovano razrešen. Ta dvojica su individualno pristupili Perišićevom Pokretu, a ne Otporu. Miša Gavrilović objasnio je svoje razloge za "Vreme" - identični ciljevi obe organizacije i potreba da se za smenu Slobodana Miloševića i za uspostavljanje demokratije u Srbiji bori svim sredstvima, a više mogućnosti za tu borbu pruža mu se, rekao je, u samom Pokretu.

Otpor je uhvatio zalet demonstracijama koje su u toku i sada pojačava promovisanje svog znaka u medijima. Taj znak - pesnica i ruža, koji je svima u Srbiji koji pružaju otpor režimu postao sinonim za ono kroz šta prolaze i za ono šta žele, napravili su studenti Akademije za primenjenu umetnost Dušan Petrović i Ana Đorđević.

Samo za poslednja dva dana regrutni list Otpora popunilo je 527 mladih ljudi.