Suđenja: 29 puta po četrnaestorici

Klinton u Požarevcu

Optužen zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, predsednik SAD pozvan da dođe kod istražnog sudije Okružnog suda u Valjevu u 10 sati, soba br. 14

Jedanaest crnih nedelja crni su NATO agresori arlili po zemlji Srbiji. Uništili su infrastrukturu, ali nisu nomenklaturu. I sad ima da plate, i to pojedinačno, i to četrnaest puta.

U 29 okružnih sudova u Srbiji, k'o na jedan, pokrenut je sudski proces protiv 14 čelnika NATO alijanse. Optuženi su svuda ista lica, kao što je isto i krivično delo. Sve ide redno, po protokolu i zakonu. Okružna javna tužilaštva su, k'o na jedan, podnela zahtev za sprovođenje istrage protiv 14 državnika, k'o na dva su im poslati pozivi, kako se nisu odazvali doneta su rešenja o sprovođenju istrage (koja je u toku), sledi objedinjavanje istražnog postupka u jednom sudu, nakon čega će, k'o na tri, doći do podizanja optužnice i suđenja pred nadležnim sudom. Javnog, dabome, jer se i sad o svakoj radnji u ovom procesu javnost revnosno obaveštava.

SUVI CITAT: Jedan od sudova pred kojim se vodi postupak jeste i onaj u Valjevu. Sud, kao što priliči, u samom centru grada - građen u klasicističkom stilu početkom veka, na vr'u mu boginja pravde u dva primerka. Spolja širok, unutra prostran. U prizemlju, na kraju levog hodnika, istražni sudija Dragan Obradović. Na raspolaganju, četrdesetogodišnjak, visoko čelo, ciklama košulja, kravata sa šarama, sako. Pred njim predmeti, desno zapisničarka. Daje nam ono, kao što kaže, što može. Uzimamo što se može - "Okružni sud u Valjevu, istražni sudija Dragan Obradović sa zapisničarem Milenom Filipović, u krivičnom predmetu okr. Viljema Klintona i dr., zbog kriv. dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 st. 1 i 2, u vezi sa čl. 22 KZ SRJ, rešavajući po zahtevu za sprovođenje istrage OJT Valjevo Kt. br. 55/99 od 18. 08. 1999. godine, doneo je dana 20. 09. 1999. godine REŠENJE protiv okrivljenih: 1. VILJEMA KLINTONA, predsednika SAD, 2. MADLEN OLBRAJT, državnog sekretara SAD, 3. VILJEMA KOENA, sekretara za odbranu SAD, 4. TONIJA BLERA, premijera Velike Britanije, 5. ROBINA KUKA, ministra inostranih poslova Velike Britanije, 6. DŽORDŽA ROBERTSONA, ministra odbrane VB, 7. ŽAKA ŠIRAKA, predsednika Francuske, 8. IBERA VEDRINA, ministra inostranih poslova Francuske, 9. ALENA RIŠARA, ministra odbrane Francuske, 10. GERHARDA ŠREDERA, kancelara Nemačke, 11. JOZEFA FIŠERA, ministra inostranih poslova Nemačke, 12. RUDOLFA ŠARPINGA, ministra odbrane Nemačke, 13. HAVIJERA SOLANE, generalnog sekretara Severnoatlantskog pakta i 14. VESLIJA KLARKA, komandanta oružanih snaga Severnoatlantskog pakta za Evropu, određuje se SPROVOĐENJE ISTRAGE, ZBOG OSNOVANE SUMNJE DA SU: Kršeći pravila međunarodnog prava - Ženevske konvencije o zaštiti građanskih lica za vreme rata i zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba, kao i običaja rata, za vreme agresivnog rata, koji su vodile države NATO pakta protiv SRJ od 24. marta do 8. juna, naredili da se u Valjevu, Jasenici, Pričeviću, Donjoj Grabovici, Osečenici i Krčmaru izvrši: napad na civilno stanovništvo i naselja koji je imao za posledicu smrt i tešku telesnu povredu ljudi: napad bez izbora cilja kojim se pogađa civilno stanovništvo: protivzakonito i samovoljno uništavanje u velikim razmerama imovine koje nije opravdano vojnim potrebama: te da se bez izbora cilja pogađaju civilni objekti koji su pod posebnom zaštitom međunarodnog prava, što predstavlja teške povrede Ženevske konvencije i dopunskog protokola, na taj način što su Viljem Klinton, predsednik SAD (pa se nabraja do broja 12)... zajednički odlučili i isplanirali da njihove države kao članice NATO izvrše agresiju na SRJ, pri čemu su predvideli način, sredstva, faze i ciljeve napada, a zatim ovlastili predstavnike svojih država i, koristeći moć i vodeću ulogu tih članica, izvršili uticaj na predstavnike ostalih država u NATO savezu da donesu zvaničnu odluku da se izvrši agresija, što je Savet dana 30. januara 1999. godine jednoglasno učinio i ovlastio Havijera Solanu, generalnog sekretara NATO-a, da donese odluku o otpočinjanju agresije, a on dana 23. marta preneo to ovlašćenje na Veslija Klarka, koji je odmah potom izdao naređenje da se izvrše vazdušni napadi krstarećim raketama i avijacijom na navedene ciljeve, pa je tako:" (završen suvi citat). Slede - što nije moglo da nam se da - satnice napada, štete i žrtve. Na kraju rešenja, pravna pouka: "Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba vanraspravnom veću Okružnog suda u Valjevu, u roku od tri dana od dana prijema rešenja, s tim da žalba ne zadržava rešenje od izvršenja."

Sudija govori da predstoji saslušanje svedoka oštećenih lica, veštačenje o vrsti i težini povreda, nanetim štetama... Predmet će se, mada zahteva dosta vremena, raditi maksimalno brzo. Ima li pozive optuženim, koji su prethodili citiranom rešenju? Ima, 14 komada, isti tekst, samo druga imena. Imaju i prevodi na engleski, nemački, francuski, španski, sve otišlo diplomatskim putem. Preveli ovlašćeni sudski tumači, sve odavde, samo za španski angažovan prevodilac iz Beograda. Da vidimo poziv za prvooptuženog - u vrhu depeše, ko šalje, pa sledi - "Poziv za okrivljenog: Poziva se Viljem Klinton, Predsednik Sjedinjenih Američkih Država kao okrivljeni zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 stav 1 i 2 u vezi člana 22 KZ SRJ, da dana 20. 09. '99. u 10.00 dođe u Okružni sud u Valjevu soba broj 14.

Upozorava se okrivljeni da će se, ukoliko se ne odazove pozivu, istraga sprovesti i bez njegovog ispitivanja, a ima pravo da angažuje branioca - advokata koji bi prisustvovao istražnim radnjama (čl. 159 stav 1 i 2 Zakona o krivičnom postupku SRJ)", završen suvi citat, u potpisu sudija Obradović.

Okrivljeni nije doš'o, ni branioca da pošalje. Pitamo, ima li poziv na engleskom. Ima. Prebira po predmetu, nema, ima za Solanu. Od ovog suda nema nijedan poziv na engleskom, ima od prištinskog, poslužio kao obrazac za sudske tumače. Da se kopira poziv, ne može, što može, može, to ne može.

Pa kako mu se zalomi Viljem? Po godišnjem rasporedu poslova, jedini je stalni istražni sudija, odgovara Obradović. Pa, kako je to primio lično, ne sudi se Viljemu svaki dan. Jeste neuobičajeno, ali preživeo je rat, bombardovanje, uviđaje u tim uslovima... Ovo je predmet kao i svaki drugi, radi ga profesionalno i tako će ga raditi do kraja. Ipak, Viljem je to? Sudija i na ovo odgovara 'ladno, nije politički opterećen predmetom, kao što nije ni sa jednim drugim, samo profesionalno, pomaže mu što je u kontaktu sa drugim sudovima, rade na isti način.

A zapisničarka, ne kuca se Klintonu poziv svaki dan, Viljem je to. Kad kuca, svejedno joj, može biti bilo čije ime, tako joj radno mesto.

Pa šta sudija očekuje od ovog procesa jer, ako bi se tako moglo reći, poraženi nikad nije valj'o kod pobednika. Zapisničarka zacakli očima, sudija će, do kraja odgovorno, istražni postupak će biti maksimalno obrađen, a ostali neka urade svoj deo posla.

Sudija ima zakazano saslušanje, treba da završimo razgovor. Pitamo zapisničarku za ime, pita zašto, ne sarađuje. Sudija saopštava - Milena Filipović, naradila se tokom agresije, toliko uviđaja. Sugeriše da zabeležimo da su na istom poslu svoj doprinos dali Miodrag Vićentijević i Lepa Lalović, kao istražne sudije, te sudski pripravnici Jasmina Štulić i Ivan Janjušević. Da zabeležimo i da je valjevski Okružni sud pohvaljen kao jedan od najboljih. Gde? Kod predsednika Vrhovnog suda Balše Govedarice, na sastanku sa predsednicima okružnih sudova kad su sumirani rezultati sa uviđaja izvršenih za vreme agresije. Valjevski sud imao najkompletniju dokumentaciju, rad pod nazivom "Posledice dejstva NATO agresije na Kolubarski okrug", u septembru prezentiran na međunarodnom skupu na Pravnom fakultetu.

Izlazimo napolje, poznanik pita, zar smo stigli do Okružnog suda. Upoznat sa temom, kaže, završiće Klinton u Požarevcu.