Tragedija na stadionu

Fudbalski građanski rat

Uloga jednog ekonoma i jednog generala u događajima na "večitom derbiju"

Eskalacija svih vrsta nasilja u poslednje vreme navela je neke domaće analitičare-amatere da stanje u kojem se zemlja nalazi krste "postcivilizacijskim sindromom". Drugi, opet, upozoravaju da bi cela država mogla da postane poligon za snimanje najnovijeg nastavka filma "Pobesneli Maks", samo što bi ovde krv bila prava. Događaji kao da im daju za pravo - u subotu 30. oktobra, tokom utakmice Partizan-Crvena zvezda, život je izgubilo jedno dete. Kako kažu svi koji su ga poznavali - dobro dete.

Sedamnaestogodišnji Aleksandar Radović iz Opova poginuo je na severnoj tribini Partizanovog stadiona. Kada je Partizan u 15. minutu utakmice poveo sa 1:0, na "jugu" je počela bakljada. Nekim umobolnicima je palo na pamet da suparničkim "ciganima", uz standardne uvrede i psovke, pošalju i pokoji projektil. Preletevši ceo stadion, jedna signalna raketa pogodila je pod pravim uglom Aleksandra Radovića u grudi i nastavila da gori. Brza reakcija nekolicine najbližih navijača koji su jaknama pokušali da ugase plamen nije pomogla. Uzaludni su bili i napori lekara hitne pomoći: momku nije bilo spasa.

HVALISANJE: Videvši gužvu oko Akleksandra Radovića, policajci su pomislili da je u pitanju jedna od uobičajenih tuča među Zvezdinim navijačima, pa su po "severu" krenuli da biju sve redom. Razgnevljene "delije" počele su da razbijaju stolice. Doduše, razbijanje je počelo ranije, kao osveta "grobarima" koji su to isto učinili na finalu Kupa ovoga juna na "Marakani". Posle tragedije i "intervencije" policije, strasti su se još više razbuktale, pa je na severnoj tribini polomljeno oko 4000 stolica. U Partizanu je naknadno saopšteno da je šteta između 120.000 i 150.000 maraka, "što je cena koja se svakako ne može meriti s gubitkom jednog mladog ljudskog života". Ne može da se meri, ali tih 150.000 maraka moralo je da se pomene. Direktor stadiona Aleksandar Stepanović još je izjavio da je klub "preduzeo sve potrebne mere bezbednosti uobičajene za utakmice tzv. visokog rizika", da su prethodno sastančili komesari za bezbednost "večitih rivala", te odgovorni iz Službe državne bezbednosti (zašto oni?), vatrogasne službe, hitne pomoći... Stepanović je potvrdio da je policijska antidiverziona ekipa detaljno pregledala stadion četiri sata pre meča i zaključio: "Nemoguće je da su upotrebljena pirotehnika i rakete uneti pre utakmice, a na policiji je da utvrdi kako je, uprkos svemu, došlo do tragedije." Partizan se na kraju pohvalio da je umesto uobičajenog broja od 220 redara angažovano čak 340 ljudi da pazi na red i mir, ali, eto...

HAPŠENJE: Policija je posle utakmice uhapsila više od 150 navijača, pošto je na izlazu detaljno pretresala sve koji su bili na južnoj tribini. Zadržano je deset punoletnih lica koja su osumnjičena za ubistvo mladog "zvezdaša": Tuljak, Čaja, Džoni, Lepi Gaga, Prcko i ini, na čelu sa Zoranom Živanovićem Čegijem, vođom Partizanove navijačke frakcije zvane "agenti" (po Agenciji "Grobari", koju finansira i politički disciplinuje klub). Što je najvažnije, među osumnjičenima se našao i Partizanov ekonom Branko Vučićević Gavran! Policija je saopštila da je Čegi kupio 60 baklji i 10 signalnih raketa od N.N. lica i predao ih Čaji. Ovaj ih je, uz pomoć ekonoma Gavrana, ubacio u torbu s opremom i, zajedno sa Majkom Halkijevićem, uneo u svlačionicu koju koriste Partizanovi kadeti. "Pirotehnika" je kroz prozor svlačionice prosleđena Lepom Gagi i Tuljku. Dok je Džoni privlačio pažnju redara i policije, rekviziti su se našli na "jugu", gde ih je Čegi razdelio. Utvrđeno je da su Halkijević, Nenad Kecojević Kec, Aleksandar Aleksić Sale i Zoran Jovanović Prcko tokom utakmice ispalili bar po jednu raketu. Za krivična dela protiv opšte sigurnosti sleduje im između tri i petnaest godina zatvora, naravno, ako im se dokaže. Toliko o "preduzimanju svih potrebnih mera bezbednosti".

"Misterija" oko unošenja po život opasnih navijačkih rekvizita na tribine konačno je rešena, mada je godinama "javna tajna" da klubovi snabdevaju navijače "pirotehnikom" i da im pomažu da je unesu na tribine. Zna se da su baklje i rakete unosili neki fudbaleri, a sudeći po činjenici da se oko igrališta mota dosta sveta, rekvizite navijačima može da doturi bilo ko. Svojevremeno je zabeležen bizaran slučaj. Uobičajeno je da invalidi u kolicima i njihovi pratioci mogu besplatno da gledaju utakmice pored atletske staze. Posle jednog meča pronađeno je nekoliko praznih invalidskih kolica!

"Navijačima se nudi loš fudbal za skupe pare, zato klubovi moraju da im ponude nekakvu zabavu na tribinama da ne bi lomili, prozivali Slobu ili tražili ostavke klupskih čelnika", kaže jedan malo stariji "delija" koji ide samo na važnije utakmice. "Rekviziti možda i mogu da se unesu direktno na tribine, ali su u moje vreme uglavnom stizali s atletske staze, pošto su prethodno bili negde sakriveni. To podjednako važi i za Zvezdu i za Partizan."

GENERAL: Ovaj sagovornik "Vremena" kaže da su se signalne rakete, kada ih je poslednji put držao u ruci, lansirale pomoću fitilja. Sada se govori o mornaričkim signalnim raketama japanske proizvodnje koje imaju neku vrstu udarne igle, s dometom od 200 metara do, kako reče penzionisani general Jovo Popović, koji ko zna otkad zauzima funkciju komesara za bezbednost Fudbalskog saveza Jugoslavije - 2000 metara. Jednu je i pokazao novinarima. Projektil je mogao da bude ispaljen i iz signalnog pištolja. Jedna od ovih raketa je pre dve godine, na košarkaškoj utakmici između istih rivala, polomila obe podlaktične kosti 31-godišnjem Goranu Obradoviću. Druga je, na istom meču, progorela rolku potpredsedniku Skupštine Beograda Milanu Božiću, što je on kvalifikovao kao "tešku telesnu povredu". Ovoga puta posledice su bile tragične. Život je izgubio vrlodobar đak Prve beogradske gimnazije, talentovan fudbaler lokalnog "Omladinca", momak koji nikome nije rekao "grku reč".

Njegova smrt i neredi koji su usledili nisu bili dovoljno dobar razlog da se utakmica prekine jer, kako u ponedeljak reče komesar Jovo Popović, on "nije preminuo na stadionu, već je tu povređen". General se obrušio na klubove koji "u pripremama za utakmice i u saradnji s navijačima nisu bezgrešni": "Baklje i rakete koje koštaju od 16 do 60 i više maraka sigurno ne kupuju oni koji ih ispaljuju. Ko to kupuje navijačima moraju da objasne drugi, a mi u fudbalskom savezu to ne znamo." A šta znaju? "Znam ko je kriv, ali to ne mogu da kažem pre policijskog izveštaja", potvrdio je general Popović, dodavši da je dobro obavio svoj posao. "Za ovo što se desilo odgovorna je država, a ne ja", reče general i ode. Te noći je verovatno mirno spavao. Ostavku nije ponudio, a i zašto bi? Moralnu odgovornost ne oseća, a i gre`ota bi bila da ode sad kada je u punoj snazi - nema još ni osamdeset.

Kako general zaista obavlja svoj posao? Septembra 1998. godine od posledica tuče između navijača Zvezde i Rada preminuo je jedan navijač. Ova sezona otpočela je makljažom u Čačku, gde su neke "delije" izgleda htele da prekinu utakmicu i naprave antirežimski miting, ali su ih domaći navijači pogrešno shvatili. Nedavno se meč Srpske lige Sinđelić-Mladi Obilić završio na neobičan način. Na poluvremenu je bilo 1:0 za Sinđelić, što je u tom trenutku nagoveštavalo iznenađenje. U pauzi su u svlačionicu Sinđelića ušli neki "kockasti" tipovi, a kažu da je s njima bio čovek koji jel'da, više nema nikakve veze s Obilićem - Željko Ražnatović Arkan. Šta se tamo desilo ne znamo, tek "Sinđini" igrači nisu izašli na teren da dovrše meč. Utakmica je registrovana rezultatom 3:0 za Mladi Obilić, a službenim licima ništa nije bilo sumnjivo.

Stanje u domaćem fudbalu možda najbolje ilustruju primeri iz kragujevačke gradske lige. Pretprošlog vikenda, na utakmici Košutnjak-Sloboda iz Kolonije (deo Kragujevca) funkcioner domaćih skočio je s klupe i udario jednog gostujućeg navijača. "Kolonisti" su utrčali na teren da ga biju, a navijači Košutnjaka da biju njih. Tuča je trajala dobrih deset minuta. Opšte "peglanje" zabeleženo je i u Šljivovcu gde su se navijači domaće Šumadije obračunavali sa gostima iz narečene Slobode. Na terenu je nađeno oko 100 pivskih flaša, a policija je uspela da zavede red tek kada joj je stiglo pojačanje. U Ilićevu je sudija tako premlaćen da je morao da provede nedelju dana u bolnici... Treba naglasiti da Kragujevčani nisu gori od drugih - tako je svuda.

POLITIKA: O tome koliko je prvenstvo regularno možda govori podatak da igrači Vojvodine štrajkuju, pošto se u klubu izgleda lomi između dve frakcije JUL-a (ili JUL-a i SPS-a, svejedno), ali FSJ džentlmenski dopušta klubu da svoje utakmice odloži. Od Albanije do Amerike, u slučaju štrajka klub ima da izvede drugu postavu ili utakmice gubi "par-forfe". Trećeg nema. Ovde je važno samo da se ne talasa. A posle kažu da predsednik Udruženja za zaštitu i prosperitet jugoslovenskog fudbala Velibor Vasović preteruje kada prognozira da se ovo prvenstvo neće ni završiti.

Za pukovnika policije Slobodana Živanovića nema dilema o krivcima za sve: "Često se sa `severa` i `juga`... vređaju ljudi iz političkog vrha Srbije i skrnave nacionalni simboli. Ti navijači su viđeni i na protestnim šetnjama koje ovih dana organizuje Savez za promene... Zato se oni i okupljaju na stadionima. Ne zbog fudbala, već da bi skandirali parole uvredljive sadržine."

Svi koji bi mogli da budu prozvani zbog smrti 17-godišnjeg dečaka složili su se da bi trebalo promeniti savezni krivični zakon i pooštriti kazne za huligane. General Jovo obavestio je javnost da je FSJ od savezne vlade tražio da savezna skupština pokrene inicijativu u tom smislu. Svi se pozivaju na Englesku gde su merama pooštrenim posle tragedije na briselskom "Hejselu" 1985. godine navijači dovedeni u red. "Tamo svako ko preskoči ogradu ili samo upali novine na tribinama ide u zatvor od tri meseca do dve godine", grme dušebrižnici čija se savest naglo probudila. Kod nas, nažalost, ni propisivanje drakonskih zatvorskih kazni za fudbalske huligane ne bi ništa pomoglo. Jer, u toj Engleskoj ubice i lopovi idu u zatvor, a vlastodršci koji makar pokušaju da upropaste državu idu s funkcije. U pravu je general Jovo: za ovo što se desilo najodgovornija je država. I ne samo za ovo.