Atentat u parlamentu Jermenije
Novinar sa automatom
Ubistvo dvojice najpopularnijih političara, premijera Vazgena Sarkisjana i harizmatičnog predsednika skupštine Karena Demirčjana, iz osnova je promenilo političku scenu i odnos snaga, i od svih pitanja koja još nemaju odgovore jedno se izdvaja kao kardinalno - kome ovaj stravičan zločin koristi
Specijalno za VREME iz Moskve
Jermenija je u šoku od srede 27.
oktobra, kada je mala grupa petorice naoružanih terorista upala u zdanje parlamenta i
otvorila paljbu na učesnike zasedanja. I deset dana posle zločina, mnoga pitanja još su
bez konačnih odgovora, a jedno koje se nameće kao ključno - kome ubistvo dvojice
najpopularnijih i najuticajnijih političara Jermenije koristi - rađa mnoštvo
nagađanja. Vojni vrh je uveren da je u pitanju zavera i javno insistira na toj verziji,
uz tvrdnju da su nedopustivo držanje i "kriminalni nemar" službe bezbednosti i
ministarstva unutrašnjih poslova "doprineli ostvarenju planova terorista".
Događaje te tragične večeri čine još čudnijim tri koincidencije. Prvo - upad
terorista u glavnu dvoranu parlamenta i ubistva predsednika vlade i skupštine Vazgena
Sarkisjana i Karena Demirčjana i još šestorice političara, kao i ranjavanje još sedam
osoba, podudarilo se sa odlaskom iz jermenske prestonice Jerevana pomoćnika američkog
državnog sekretara Strouba Talbota. On je sondirao raspoloženje Jermenije prema novom
planu SAD za rešenje problema Nagorno-Karabaha. Drugo - teroristički akt se dogodio u
trenutku kad je obznanjeno da je za novog poglavara Jermenske apostolske crkve izabran
vladika Garegin Nersesjan. I treće - pored lakoće s kojom su teroristi upali u zgradu
parlamenta, iznenađuje kako su njihovi rafali bili precizno usmereni (kao da su tačno
znali ko gde sedi).
TRI VERZIJE: Pošto se niko ne usuđuje da kategorički tvrdi ko stoji iza terorista, a oni sami su u neposrednom obraćanju javnosti različito objasnili svoje motive, lansiraju se različite verzije pozadine događaja, koje, međutim, nimalo ne doprinose boljem razumevanju uzroka tragedije i ciljeva terorističke grupe i njihovih (eventualnih) nalogodavaca. Niko direktno ne sumnjiči predsednika Roberta Kočarjana, koji jedini iz trojke prvih ličnosti Jermenije nije prisustvovao sudbonosnom zasedanju Nacionalne skupštine, ali se na osnovu činjenica sumnja sama rađa. Pogotovo što se "dokumentovano" tvrdi da su "zločinci imali vezu izvan parlamenta".
Prvu verziju nazivaju "ekonomskom", mada je suština argumenata na koje se ona poziva više političke prirode. Naime, posle prolećnih opštih izbora, lideri partija pobednica, Republikanske i Narodne, odnosno njihove izborne koalicije "Jedinstvo" - Sarkisjan i Demirčjan - osvojili su praktično svu vlast u zemlji: apsolutnu većinu u parlamentu i pravo da formiraju vladu. Predsednik Kočarjan, u obnovljenom dvorcu, morao je u toj podeli da se zadovolji "dekorativnim funkcijama".
U rukama vlade bilo je praktično sve, s obzirom na to da su sve važne privredne grane monopolske ili - kako ukazuju analitičari - "vlast" i "svojina" u Jermeniji su sinonimi. Tržišnih odnosa nema, reforme "nisu počele, ali se ne prekidaju" - ironiše jedan posmatrač.
Druga verzija je "karabaška", ali ona ima toliko tokova i toliko nedorečenih insinuacija da je apsolutno nemoguće razumeti šta njeni autori žele da kažu. Utoliko pre što se objašnjenja vezuju s boravkom u Jerevanu američkog izaslanika Talbota (koji je pre toga, u misiji sa istim ciljem, boravio u Bakuu, prestonici Azerbejdžana). Treća verzija jeste - zavera, kako tvrdi vojni vrh u zvaničnom saopštenju.
Generali, pogođeni pogibijom svog uzora i idola premijera Sarkisjana, koji je pre toga bio ministar odbrane i smatran "ocem nove armije", poručili su javnosti da "sve što se zbilo smatraju zaverom usmerenom protiv državnosti Jermenije i budućnosti jermenskog naroda".
IGRA OKO KARABAHA: Da li je "vladajući tandem" Sarkisjan-Demirčjan bio žrtva nove američke inicijative za rešenje problema Nagorno-Karabaha, koje se već pet godina, od potpisivanja sporazuma o prekidu vatre posle trogodišnjeg rata, uzaludno traži? Tzv. Minska grupa (SAD, Rusija i Francuska) nije uspela da približi pozicije Bakua i Jerevana. Talbotova misija predstavlja najnoviji pokušaj Vašingtona (koja je pored azerbejdžanske i jermenske prestonice uključila Moskvu i Pariz) da donese preokret, jer sadrži "novi princip" s kojim su se - kako se tvrdi - predsednici Gajdar Alijev i Robert Kočarjan saglasili, tako da bi dokument o Karabahu mogao biti potpisan na samitu OEBS-a, 18-19. novembra u Istanbulu, kao što žele Amerikanci. Šta predstavlja "novi princip", jer sve je i inače "strogo poverljivo", zato što je prethodni "tajni plan" bio provaljen pred samo potpisivanje i - propao. Javno se ništa nije promenilo, jer Azerbejdžan i dalje insistira na povlačenju jermenskih snaga iz Nagorno-Karabaha, oblasti okupiranih 1994, pre nego što uopšte počnu pregovori o budućem statusu jermenske enklave unutar azerbejdžanske teritorije. Jerevan je to, naravno, odbijao, a navodno i dalje odbija i nudi da se o oba pitanja pregovara u paketu.
Pretpostavlja se da Talbotova ponuda predstavlja "kompromisnu varijantu" obeju pozicija. To jest, startovalo bi se, prema jermenskom stavu, "u paketu", kad je reč o pregovorima, koji bi istovremeno obuhvatili i povlačenje trupa i status, ali bi tokom realizacije bila primenjena azerbejdžanska varijanta - jermenske snage bi napustile okupiranu oblast pre konačnog rešenja statusa Nagorno-Karabaha!
"ULOGA IZDAJNIKA": Kako se u taj plan uklapa atentat u Jerevanu, malo je kome jasno.
Vođa terorista je, tokom noći
posle masakra u parlamentu, dobio priliku da se obrati jermenskoj javnosti preko TV
kompanije "A1-plus" i izjavio da su "ubistva svojevrstan neophodan potres,
koji će omogućiti da se naš narod (jermenski) prene i ne ispusti drugu šansu u ovom
stoleću da izgradi normalnu, nezavisnu jermensku državu", što će reći -
uključujući Nagorno-Karabah i deo (zauzete) azerbejdžanske teritorije koji enklavu
povezuje s Jermenijom. Kasnije, samo pola sata pre nego što će se teroristička grupa
predati vlastima - pošto im je predsednik Kočarjan obećao "pravedno
suđenje" - njen vođa Nairi Unanijan je tvrdio da je njihov cilj bio likvidacija
premijera Sarkisjana, dok su sve ostale žrtve "slučajne". Ubice su, navodno,
pucale u vazduh, ali su bili prinuđeni da otvore vatru na prisutne u dvorani, kao odgovor
na rafale kojima su ih zasuli pripadnici službe bezbednosti. Pažljivo proučavanje
kadrova TV kadra ih, međutim, demantuje: jasno se vidi da šef grupe - posle rafala iz
automata po ljudima koji su sedeli u predsedništvu i onima u prvim klupama - ispaljuje
"kontrolne" hice u glavu premijera , predsednika parlamenta i njegovog zamenika
Jurija Bahšjana. Iz toga se izvlači zaključak da su teroristi izvršavali nalog koji je
sadržavao imena žrtava i obavezu da smrt bude sigurna. Ali, to još ne daje odgovor na
pitanje kakva je veza između ovog monstruoznog masovnog ubistva i (američkog) plana za
Karabah! Da li su Sarkisjan i Demirčjan morali biti uklonjeni zato što bi bili za plan
(!) ili protiv njega? Sarkisjan, intelektualac koji se latio oružja, stvorio armiju
Karabaha i bio pobednik u ratu za nezavisnost, džin sa nadimkom "King-Kong",
sigurno nije mogao biti za rešenje problema koje bi podrazumevalo da se Jermenija odrekne
nezavisnosti Nagorno-Karabaha. Onda preostaje, kao što kažu glasine (koje prenosi
moskovski "Komersant"), da se iza atentata krije sam predsednik Kočarjan.
Tome u prilog navodi se ne samo to da su ga Sarkisjan i Demirčjan - koji su ga, iako su ga faktički "postavili" za predsednika - praktično ostavili bez vlasti, nego i to što su njegovi tajni pregovori sa Alijevom rodili sumnju da je već prihvatio rešenje za Karabah, zbog kojeg bi ga dvojica ubijenih lišili i te simbolične vlasti.
OTVORENA POZORNICA: Sam jermenski predsednik sve vreme ćuti. Lično je vodio pregovore sa vođom terorista, na zahtev vojnog vrha, da kao odgovorni za "nemar" budu smenjeni ministri unutrašnjih poslova i nacionalne bezbednosti i vrhovni tuzilac.
Gotovo je jednodušan zaključak analitičara da je politička scena Jermenije sada otvorena i za nepredvidiv razvoj situacije, odnosno borbu za vlast i uspostavljanje novog odnosa snaga.
Branko Stošić
