�utica - epidemija ili panika
Virus siroma�tva
Pred�kolska i �kolska deca su u najve�oj meri ugro�ena virusom �utice, upozoravaju epidemiolozi ovih dana. Bolest se prenosi me�usobnim kontaktom, i �esto ima porodi�ni karakter
Me�usobno dodirivanje, a
naro�ito rukovanje, nikako ne praktikujte ovih dana - "bolest prljavih ruku"
ste�e obru� oko Beograda
Infektivno odeljenje Zdravstvenog centra "Sveti Luka" u Smederevu proglasilo je pro�le nedelje epidemiju �utice (hepatitis A) na podru�ju te op�tine i saop�tilo da je u poslednja dva meseca hospitalizovano oko 50 obolelih od akutnog virusa hepatitisa A. Zavod za za�titu zdravlja u Leskovcu tako�e je proglasio epidemiju �utice u op�tini Lebane, gde je do danas registrovano 69 osoba obolelih od te bolesti. Epidemija je uzela maha i u Vojvodini - samo tokom novembra na podru�ju pokrajine zabele�eno je 229 novih slu�ajeva zaraze, saop�tio je Sektor za epidemiologiju Instituta za za�titu zdravlja u Novom Sadu. Ima slu�ajeva zaraze i u Novom Sadu, gde se u novembru javilo osam pacijenata sa simptomima �utice.
Beogra�ani mogu da odahnu: prema podacima Gradskog zavoda za za�titu zdravlja, na teritoriji op�tine Beograd nije zabele�en porast broja obolelih od �utice.
ZARA�ENE PORODICE: Pojava epidemije �utice u op�tinama Srbije, na�alost, nikoga nije iznenadila. Nizak standard, lo�i �ivotni uslovi i prljav�tina kojom smo okru�eni idealna su podloga za pojavu kojekakvih virusa, a �utica je u medicini i narodu poznata kao bolest "prljavih ruku i siroma�tva". U medicinskim knjigama akutni virusni hepatitis A opisuje se kao "bolest karakteristi�na za nerazvijene, siroma�ne i prenaseljene krajeve sa lo�im higijenskim uslovima". Razlikuje se od hepatitisa tipa B po na�inu na koji dolazi do infekcije. Virusni hepatitis A je fekalno-oralna infekcija, koja se �iri bliskim me�uljudskim kontaktom, ali i preko vode i hrane, dok je hepatitis tipa B infekcija koja se naj�e��e prenosi uno�enjem inficirane krvi ili seruma u organizam osobe. Razlog za nastajanje hepatitisa B mogu biti medicinske intervencije, kao �to su transfuzija krvi, hirur�ke operacije ili kori��enje inficiranih igala u slu�aju narkomanije ili tetova�e. Hepatitis B se tako�e javlja i kod obolelih od side.
�utica je oboljenje sa karakteristi�nim o�te�enjem jetre, pra�eno �utilom, i broj obolelih se znatno pove�ava svake �este ili sedme godine. Period u kome se javlja pove�ani broj zara�enih u na�im krajevima je u novembru, a preko 50 odsto svih obolelih su deca od 7-14 godina. Na osnovu navedenog mo�e se zaklju�iti da �kolski uslovi igraju zna�ajnu ulogu u �irenju virusa i pojavi �utice. Serolo�ka ispitivanja o zara�enosti virusom hepatitisa A kod na�eg stanovni�tva pokazala su da je ve� u tridesetim godinama �ivota preko 80 odsto na�ih gra�ana bilo u kontaktu sa ovim oboljenjem. Najmasovnija infekcija koja se prenosi vodom zadesila je prigradsko naselje Resnik 1973/74. godine - od �utice se razbolelo 660 osoba.
Epidemiolozi insistiraju da je zaraza hepatitisom tipa A pod kontrolom i da epidemija ne�e uzeti maha u narednom periodu. Doktorka Jasna Avramovi�, na�elnica infektivnog odeljenja smederevskog Zdravstvenog centra, ka�e da se oboleli od �utice svakodnevno javljaju, i da je samo od 29. novembra do danas hospitalizovano 17 (od ukupno 50) novih obolelih. Na�elnica ka�e da epidemije nema u gradu Smederevu, ve� samo u selima Lunjevac i Radinci, odakle dolaze oboleli. Oboleli su u najve�em broju slu�ajeva srednjo�kolci i osnovci iz sela koja su zahva�ena epidemijom. "�itave porodice su u tim selima bile zara�ene ovim virusom", ka�e za "Vreme" na�elnica infektivnog odeljenja.
"Nekoliko �lanova iz iste porodice javljalo nam se u odre�enom vremenskom razmaku, posle perioda inkubacije koji traje u proseku 15-30 dana." Na�elnica ka�e da je bolest pod kontrolom, kao i da su svi oboleli pod terapijom i da nakon zavr�enog le�enja ne�e imati trajna o�te�enja jetre. Lekari smederevske bolnice ove godine su prvi put imali priliku da se susretnu sa virusom hepatitisa tipa E, kada se jedna u�enica obratila njima za pomo�, po povratku sa Floride, gde je gostovala sa horom. "Pre nego �to se ona javila u bolnicu, imali smo tri slu�aja atipi�nog oblika �utice i nismo bili sigurni o �emu se radi. U sva �etiri slu�aja simptomi su bili identi�ni. Istovremeno kada smo po�eli da sumnjamo da su pacijentkinje obolele od virusa hepatitisa tipa E, stigla je i potvrda iz bostonske bolnice, gde je obolela horistkinja potra�ila pomo�. Bostonski lekari su utvrdili da je devoj�ica obolela od virusa hepatitisa tipa A i E." Virus hepatitisa E se, ka�e dr Avramovi�, javlja najvi�e kod rekonvalescenata, a izvor infekcije i simptomi su isti kao i kod tipa A, samo je period inkubacije ne�to du�i. U drugim krajevima gde se pojavila epidemija �utice nije bilo slu�ajeva zara�enih virusom hepatitisa tipa A u kombinaciji sa virusom tipa E. Epidemiolozi tvrde da je �utica cikli�na bolest koja se javlja svakih �est ili sedam godina, i da nema govora o epidemiji koja bi mogla da se pro�iri na ve�i deo teritorije Srbije, iako ne pori�u da je ukupan broj obolelih znatno ve�i u odnosu na pro�lu godinu. �kolska deca su na udaru ove bolesti zbog lo�ih higijenskih uslova u �kolama (koje su u dana�nje vreme postale leglo zaraze), ali i zbog ku�nih nehigijenskih uslova za �ivot.
POSLEDICA MIGRACIJA: Gra�ani Smedereva ka�u da se u selu Lunjevac u blizini �kole, iz koje dolaze zara�ena deca, izlila kanalizacija. Poplave koje su pogodile ovaj kraj pre nekoliko meseci tako�e mogu biti uzrok pojave ove zarazne infektivne bolesti. O tome se javno ne govori, a stanovnici Smedereva i okoline se nadaju da �e posle ove "javne tajne" vlasti malo vi�e povesti ra�una o tome da se kanalizacije ne izlivaju u �kolska dvori�ta. "�utica je jedna od bolesti koja se javila kao posledica rata, usled migracije stanovni�tva i vojske. U Srbiji ima cikli�ni karakter i dug epidemiolo�ki rep - traje nekoliko meseci", ka�e dr Radmila Savi�-Ili�, specijalista epidemiolog, �ef higijensko-epidemiolo�ke slu�be Doma zdravlja u op�tini Lebane. U njenoj op�tini �utica je ove godine do�la ne�to ranije, i prvi slu�ajevi su zabele�eni tokom leta, a sada ima ukupno 69 obolelih. Najvi�e su pogo�eni mladi ljudi, pred�kolska i �kolska deca. Prema Zavodu za za�titu zdravlja u Leskovcu, obolelih od infektivne �utice ima u svim op�tinama Jablani�kog okruga - u Bojniku 28, Medve�i 20 i nekoliko slu�ajeva u Leskovcu i okolini. Mada su, prema re�ima epidemiologa leskova�kog zavoda Zorane Kuli�, preduzete sve mere za suzbijanje bolesti, u poslednjih desetak dana ova pojava se naglo �iri.
O ozbiljnosti epidemije govore i podaci iz Instituta za zdravstvenu za�titu Srbije. U Srbiji je od januara do oktobra ove godine registrovano i laboratorijski potvr�eno 1776 slu�ajeva �utice, a u istom periodu pro�le godine bilo je 975 obolelih. U Vojvodini je ove godine registrovano 748 obolelih, �to je najve�i porast u odnosu na pro�lu godinu kada je obolelo 210 ljudi. U Srbiji je u oktobru ove godine bilo 232 slu�aja �utice, dok je pro�le godine bilo 98.
Na jugu Srbije ima dosta obolelih, a najvi�e u Jablani�kom i P�injskom okrugu, gde su sme�tene izbeglice sa Kosova. O najnovijim, novembarskim slu�ajevima zaraze �uticom Institut za zdravstvenu za�titu Srbije jo� nema odgovaraju�e podatke.
Nema razloga za paniku, epidemija je pod kontrolom, poru�uju epidemiolozi. Dovoljno je voditi ra�una o higijeni u svakodnevnom �ivotu, a naro�ito tokom predstoje�ih verskih i svetovnih praznika, kada se oko trpeze okuplja veliki broj ljudi. I kao �to su nas u�ile na�e mame - obavezno je pranje ruku pre i posle jela, a naro�ito posle upotrebe toaleta.
Biljana Vasi�
