Žutica - epidemija ili panika
Virus siromaštva
Predškolska i školska deca su u najvećoj meri ugrožena virusom žutice, upozoravaju epidemiolozi ovih dana. Bolest se prenosi međusobnim kontaktom, i često ima porodični karakter
Međusobno dodirivanje, a
naročito rukovanje, nikako ne praktikujte ovih dana - "bolest prljavih ruku"
steže obruč oko Beograda
Infektivno odeljenje Zdravstvenog centra "Sveti Luka" u Smederevu proglasilo je prošle nedelje epidemiju žutice (hepatitis A) na području te opštine i saopštilo da je u poslednja dva meseca hospitalizovano oko 50 obolelih od akutnog virusa hepatitisa A. Zavod za zaštitu zdravlja u Leskovcu takođe je proglasio epidemiju žutice u opštini Lebane, gde je do danas registrovano 69 osoba obolelih od te bolesti. Epidemija je uzela maha i u Vojvodini - samo tokom novembra na području pokrajine zabeleženo je 229 novih slučajeva zaraze, saopštio je Sektor za epidemiologiju Instituta za zaštitu zdravlja u Novom Sadu. Ima slučajeva zaraze i u Novom Sadu, gde se u novembru javilo osam pacijenata sa simptomima žutice.
Beograđani mogu da odahnu: prema podacima Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, na teritoriji opštine Beograd nije zabeležen porast broja obolelih od žutice.
ZARAŽENE PORODICE: Pojava epidemije žutice u opštinama Srbije, nažalost, nikoga nije iznenadila. Nizak standard, loši životni uslovi i prljavština kojom smo okruženi idealna su podloga za pojavu kojekakvih virusa, a žutica je u medicini i narodu poznata kao bolest "prljavih ruku i siromaštva". U medicinskim knjigama akutni virusni hepatitis A opisuje se kao "bolest karakteristična za nerazvijene, siromašne i prenaseljene krajeve sa lošim higijenskim uslovima". Razlikuje se od hepatitisa tipa B po načinu na koji dolazi do infekcije. Virusni hepatitis A je fekalno-oralna infekcija, koja se širi bliskim međuljudskim kontaktom, ali i preko vode i hrane, dok je hepatitis tipa B infekcija koja se najčešće prenosi unošenjem inficirane krvi ili seruma u organizam osobe. Razlog za nastajanje hepatitisa B mogu biti medicinske intervencije, kao što su transfuzija krvi, hirurške operacije ili korišćenje inficiranih igala u slučaju narkomanije ili tetovaže. Hepatitis B se takođe javlja i kod obolelih od side.
Žutica je oboljenje sa karakterističnim oštećenjem jetre, praćeno žutilom, i broj obolelih se znatno povećava svake šeste ili sedme godine. Period u kome se javlja povećani broj zaraženih u našim krajevima je u novembru, a preko 50 odsto svih obolelih su deca od 7-14 godina. Na osnovu navedenog može se zaključiti da školski uslovi igraju značajnu ulogu u širenju virusa i pojavi žutice. Serološka ispitivanja o zaraženosti virusom hepatitisa A kod našeg stanovništva pokazala su da je već u tridesetim godinama života preko 80 odsto naših građana bilo u kontaktu sa ovim oboljenjem. Najmasovnija infekcija koja se prenosi vodom zadesila je prigradsko naselje Resnik 1973/74. godine - od žutice se razbolelo 660 osoba.
Epidemiolozi insistiraju da je zaraza hepatitisom tipa A pod kontrolom i da epidemija neće uzeti maha u narednom periodu. Doktorka Jasna Avramović, načelnica infektivnog odeljenja smederevskog Zdravstvenog centra, kaže da se oboleli od žutice svakodnevno javljaju, i da je samo od 29. novembra do danas hospitalizovano 17 (od ukupno 50) novih obolelih. Načelnica kaže da epidemije nema u gradu Smederevu, već samo u selima Lunjevac i Radinci, odakle dolaze oboleli. Oboleli su u najvećem broju slučajeva srednjoškolci i osnovci iz sela koja su zahvaćena epidemijom. "Čitave porodice su u tim selima bile zaražene ovim virusom", kaže za "Vreme" načelnica infektivnog odeljenja.
"Nekoliko članova iz iste porodice javljalo nam se u određenom vremenskom razmaku, posle perioda inkubacije koji traje u proseku 15-30 dana." Načelnica kaže da je bolest pod kontrolom, kao i da su svi oboleli pod terapijom i da nakon završenog lečenja neće imati trajna oštećenja jetre. Lekari smederevske bolnice ove godine su prvi put imali priliku da se susretnu sa virusom hepatitisa tipa E, kada se jedna učenica obratila njima za pomoć, po povratku sa Floride, gde je gostovala sa horom. "Pre nego što se ona javila u bolnicu, imali smo tri slučaja atipičnog oblika žutice i nismo bili sigurni o čemu se radi. U sva četiri slučaja simptomi su bili identični. Istovremeno kada smo počeli da sumnjamo da su pacijentkinje obolele od virusa hepatitisa tipa E, stigla je i potvrda iz bostonske bolnice, gde je obolela horistkinja potražila pomoć. Bostonski lekari su utvrdili da je devojčica obolela od virusa hepatitisa tipa A i E." Virus hepatitisa E se, kaže dr Avramović, javlja najviše kod rekonvalescenata, a izvor infekcije i simptomi su isti kao i kod tipa A, samo je period inkubacije nešto duži. U drugim krajevima gde se pojavila epidemija žutice nije bilo slučajeva zaraženih virusom hepatitisa tipa A u kombinaciji sa virusom tipa E. Epidemiolozi tvrde da je žutica ciklična bolest koja se javlja svakih šest ili sedam godina, i da nema govora o epidemiji koja bi mogla da se proširi na veći deo teritorije Srbije, iako ne poriču da je ukupan broj obolelih znatno veći u odnosu na prošlu godinu. Školska deca su na udaru ove bolesti zbog loših higijenskih uslova u školama (koje su u današnje vreme postale leglo zaraze), ali i zbog kućnih nehigijenskih uslova za život.
POSLEDICA MIGRACIJA: Građani Smedereva kažu da se u selu Lunjevac u blizini škole, iz koje dolaze zaražena deca, izlila kanalizacija. Poplave koje su pogodile ovaj kraj pre nekoliko meseci takođe mogu biti uzrok pojave ove zarazne infektivne bolesti. O tome se javno ne govori, a stanovnici Smedereva i okoline se nadaju da će posle ove "javne tajne" vlasti malo više povesti računa o tome da se kanalizacije ne izlivaju u školska dvorišta. "Žutica je jedna od bolesti koja se javila kao posledica rata, usled migracije stanovništva i vojske. U Srbiji ima ciklični karakter i dug epidemiološki rep - traje nekoliko meseci", kaže dr Radmila Savić-Ilić, specijalista epidemiolog, šef higijensko-epidemiološke službe Doma zdravlja u opštini Lebane. U njenoj opštini žutica je ove godine došla nešto ranije, i prvi slučajevi su zabeleženi tokom leta, a sada ima ukupno 69 obolelih. Najviše su pogođeni mladi ljudi, predškolska i školska deca. Prema Zavodu za zaštitu zdravlja u Leskovcu, obolelih od infektivne žutice ima u svim opštinama Jablaničkog okruga - u Bojniku 28, Medveđi 20 i nekoliko slučajeva u Leskovcu i okolini. Mada su, prema rečima epidemiologa leskovačkog zavoda Zorane Kulić, preduzete sve mere za suzbijanje bolesti, u poslednjih desetak dana ova pojava se naglo širi.
O ozbiljnosti epidemije govore i podaci iz Instituta za zdravstvenu zaštitu Srbije. U Srbiji je od januara do oktobra ove godine registrovano i laboratorijski potvrđeno 1776 slučajeva žutice, a u istom periodu prošle godine bilo je 975 obolelih. U Vojvodini je ove godine registrovano 748 obolelih, što je najveći porast u odnosu na prošlu godinu kada je obolelo 210 ljudi. U Srbiji je u oktobru ove godine bilo 232 slučaja žutice, dok je prošle godine bilo 98.
Na jugu Srbije ima dosta obolelih, a najviše u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, gde su smeštene izbeglice sa Kosova. O najnovijim, novembarskim slučajevima zaraze žuticom Institut za zdravstvenu zaštitu Srbije još nema odgovarajuće podatke.
Nema razloga za paniku, epidemija je pod kontrolom, poručuju epidemiolozi. Dovoljno je voditi računa o higijeni u svakodnevnom životu, a naročito tokom predstojećih verskih i svetovnih praznika, kada se oko trpeze okuplja veliki broj ljudi. I kao što su nas učile naše mame - obavezno je pranje ruku pre i posle jela, a naročito posle upotrebe toaleta.
Biljana Vasić
