"Bure baruta"

Ameri�ki Nacionalni odbor za kinematografiju je me�u pet najboljih ovogodi�njih inostranih filmskih ostvarenja svrstao "Bure baruta" Gorana Paskaljevi�a. Ostala �etiri filma su "Sve o mojoj majci" Pedra Almodovara, "Tr�i Lolo tr�i" Toma Tikvera, "Istok-Zapad" Re�isa Vernijea i "Imperator i ubica" �en Kajgea.

Posledice bombardovanja

Kao posledica ekolo�kog zaga�enja broj obolelih od raka u Srbiji u narednih 20 godina utrostru�i�e se i dosti�i �e pola miliona, procena je Miodraga �or�evi�a, upravnika Centra za nau�no-istra�iva�ki rad Klini�ko-bolni�kog centra "Be�anijska kosa". Prema njegovim re�ima, pove�anom zaga�enju je najvi�e izlo�eno 2,5 miliona stanovnika u 25 gradova koje su NATO avioni najvi�e ga�ali. Procenjuje se da u Srbiji bez Kosova sada ima 150.000 obolelih od raka.

Licitacija imovine �au�eskua

Specijalni autobus koji je pripadao bra�nom paru �au�esku, Nikolaju i Eleni, prodat je na licitaciji rumunskoj filmskoj kompanije Kastel-film. Autobus sa nekoliko spava�ih separea, kupatilom, toaletom i prostorom za sednice prodat je za oko milijardu leja ili oko 109.000 maraka.

Taj autobus je prodat ovog vikenda na tre�oj licitaciji imovine rumunskog komunisti�kog vo�e. Na toj licitaciji su prodati i drugi predmeti koji su pripadali familiji �au�esku. Pored satova i drugih ku�nih predmeta, prodavane su kape, �arape i drugi odevni predmeti, po ceni od 5 do 50 maraka po komadu. Sva sredstva dobijena prodajom predmeta koji su bili u vlasni�tvu �au�eskuovih idu u bud�et Rumunije.

Program za hranu

Naredne godine pomo� Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija prima�e oko 895.000 ljudi u Srbiji (bez Kosova i Metohije), odnosno 10 odsto stanovnika, izjavio je Robert Hauser, �ef beogradske kancelarije. "Sli�na situacija je samo u Severnoj Koreji", kazao je Hauser.

Prema planu Svetskog programa za hranu, za Srbiju je potrebno 114.421 metri�kih tona (mt) bra�na, 30.649 mt mahunarki, 15.325 mt ulja i �e�era u vrednosti od 92,3 miliona dolara.

Podatke o kategoriji socijalno ugro�enih kancelarija dobija od jugoslovenskog Ministarstva za rad i socijalna pitanja, a glavni partner u distribuciji pomo�i je Crveni krst Jugoslavije. "Broj korisnika pomo�i iz kategorije socijalno ugro�enih bi�e pove�an na 540.000 ljudi u Srbiji", dodao je Hauser.

Mini intervju: Gordana Su�a, predsednik NUNS-a

Bi�e vi�e solidarnosti

Zapam�ena je kao izve�ta� iz one savezne skup�tine, bar koliko je i nezaboravan "ZIP" onog RTS-a koji je ure�ivala, Gordana Su�a je jo� neprikosnovena kada je televizija u pitanju. Sada ure�uje "VIN", nezavisnu TV produkciju, i ono �to je jo� va�nije - upravo je izabrana za predsednika Nezavisnog udru�enja novinara Srbije, �to (kona�no) obe�ava pravu akciju.

"U planu je ja�anje udru�enja, organizaciono i sadr�inski, i stvaranje jakog celovitog bloka koji �e biti u stanju da �titi svoje �lanove pru�aju�i im profesionalnu, pravnu i materijalnu pomo�, re�ju - ja�anje me�usobne solidarnosti koja nam je i te kako potrebna. Imaju�i u vidu rad u duplim sankcijama, spolja�njim i unutra�njim, represivni inkvizitorski Zakon o informisanju - ohrabruje pozitivna energija ve�ine �lanova, koji su iskazali potrebu za udru�enjem i volju da se inovira njegov zna�aj, uloga i ugled. Planovi su i uspostavljanje saradnje sa drugim srodnim asocijacijama, uklju�ivanje ve�eg broja �lanova u njegov rad, odr�avanje sednica svuda po Srbiji i ustanovljavanje godi�nje novinarske nagrade."

GORDANA SU�A: Ne delim mi�ljenje da je novinarski svet toliko razjedinjen. Ljudi koji su bili nezainteresovani ili koji su iz ne znam kojih razloga �eleli da se ne odr�i ova sednica udru�enja, toliko su u manjini da u ovom sli�aju to ne zaslu�uje bilo koji komentar. �to se ti�e mog li�nog kredibiliteta, zahvaljujem se na takvoj konstataciji, ali misim da rad jedne ovakve asocijacije ne mo�e da zavisi samo od jednog �oveka. Predsednik mo�e da bude najfenomenalniji i da udru�enje propadne. �itav rad o�ivljavanja ovog na�eg udru�enja zasniva se na anga�ovanju �to �ireg broja ljudi i, ukoliko sva radna tela ne budu radila ono �to im je posao, onda je jasno da ne�emo imati uspeh kome se nadamo. Sasvim sam sigurna da je ljudima stalo do ovog udru�enja i da nam ono fali.

Anketa "Vremena"

Kada ste poslednji put kupili neki vredniji ku�ni aparat?

Milivoje Terzi�: "Mnogo me pitate. Koliko se se�am '92. godine kupili smo ve� ma�inu Candy i posle toga k�erka je insistirala da u svojoj sobi ima televizor, pa smo preko oglasa u novinama kupili jedan manji televizor Philips."

Gordana Stani�: "Kvarili su nam se televizor i ve� ma�ina i jedva smo sakupili novac da platimo popravke. Ne razmi�ljamo o novim aparatima jer su oni u�asno skupi, a koliko sam videla i ne postoji neki veliki izbor."

Milena Jovanovi�: "Sa mojom platom od 1500 dinara, mu� prima 800 dinara, ne mo�emo sebi da priu�timo ni�ta od bele tehnike i elektronike. Televizor nam ne radi, ali i ne patimo mnogo zbog toga. Imamo radio, i to nam je dovoljno da se informi�emo o dnevnim doga�ajima."

Pavle Mati�: "Pre tri godine imali smo u ku�i veliku diskusiju. �ena je bila zainteresovana za ma�inu za sudove, a sin za muzi�ki stub. Ni dan danas nije oprostio majci �to je ubedila 'ku�ni savet' da kupimo ma�inu za sudove, a on muziku slu�a na obi�nom tranzistoru."

Ivana Baki�: "Poslednji ku�ni ure�aj koji smo u porodici kupili bio je kompjuter. Bilo je to pre dve godine i sada svi uku�ani ose�aju da nam treba 'ja�a ma�ina', ali ne mo�emo da sakupimo novac da ga poja�amo."