"Bure baruta"

Američki Nacionalni odbor za kinematografiju je među pet najboljih ovogodišnjih inostranih filmskih ostvarenja svrstao "Bure baruta" Gorana Paskaljevića. Ostala četiri filma su "Sve o mojoj majci" Pedra Almodovara, "Trči Lolo trči" Toma Tikvera, "Istok-Zapad" Režisa Vernijea i "Imperator i ubica" Čen Kajgea.

Posledice bombardovanja

Kao posledica ekološkog zagađenja broj obolelih od raka u Srbiji u narednih 20 godina utrostručiće se i dostići će pola miliona, procena je Miodraga Đorđevića, upravnika Centra za naučno-istraživački rad Kliničko-bolničkog centra "Bežanijska kosa". Prema njegovim rečima, povećanom zagađenju je najviše izloženo 2,5 miliona stanovnika u 25 gradova koje su NATO avioni najviše gađali. Procenjuje se da u Srbiji bez Kosova sada ima 150.000 obolelih od raka.

Licitacija imovine Čaušeskua

Specijalni autobus koji je pripadao bračnom paru Čaušesku, Nikolaju i Eleni, prodat je na licitaciji rumunskoj filmskoj kompanije Kastel-film. Autobus sa nekoliko spavaćih separea, kupatilom, toaletom i prostorom za sednice prodat je za oko milijardu leja ili oko 109.000 maraka.

Taj autobus je prodat ovog vikenda na trećoj licitaciji imovine rumunskog komunističkog vođe. Na toj licitaciji su prodati i drugi predmeti koji su pripadali familiji Čaušesku. Pored satova i drugih kućnih predmeta, prodavane su kape, čarape i drugi odevni predmeti, po ceni od 5 do 50 maraka po komadu. Sva sredstva dobijena prodajom predmeta koji su bili u vlasništvu Čaušeskuovih idu u budžet Rumunije.

Program za hranu

Naredne godine pomoć Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija primaće oko 895.000 ljudi u Srbiji (bez Kosova i Metohije), odnosno 10 odsto stanovnika, izjavio je Robert Hauser, šef beogradske kancelarije. "Slična situacija je samo u Severnoj Koreji", kazao je Hauser.

Prema planu Svetskog programa za hranu, za Srbiju je potrebno 114.421 metričkih tona (mt) brašna, 30.649 mt mahunarki, 15.325 mt ulja i šećera u vrednosti od 92,3 miliona dolara.

Podatke o kategoriji socijalno ugroženih kancelarija dobija od jugoslovenskog Ministarstva za rad i socijalna pitanja, a glavni partner u distribuciji pomoći je Crveni krst Jugoslavije. "Broj korisnika pomoći iz kategorije socijalno ugroženih biće povećan na 540.000 ljudi u Srbiji", dodao je Hauser.

Mini intervju: Gordana Suša, predsednik NUNS-a

Biće više solidarnosti

Zapamćena je kao izveštač iz one savezne skupštine, bar koliko je i nezaboravan "ZIP" onog RTS-a koji je uređivala, Gordana Suša je još neprikosnovena kada je televizija u pitanju. Sada uređuje "VIN", nezavisnu TV produkciju, i ono što je još važnije - upravo je izabrana za predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije, što (konačno) obećava pravu akciju.

"U planu je jačanje udruženja, organizaciono i sadržinski, i stvaranje jakog celovitog bloka koji će biti u stanju da štiti svoje članove pružajući im profesionalnu, pravnu i materijalnu pomoć, rečju - jačanje međusobne solidarnosti koja nam je i te kako potrebna. Imajući u vidu rad u duplim sankcijama, spoljašnjim i unutrašnjim, represivni inkvizitorski Zakon o informisanju - ohrabruje pozitivna energija većine članova, koji su iskazali potrebu za udruženjem i volju da se inovira njegov značaj, uloga i ugled. Planovi su i uspostavljanje saradnje sa drugim srodnim asocijacijama, uključivanje većeg broja članova u njegov rad, održavanje sednica svuda po Srbiji i ustanovljavanje godišnje novinarske nagrade."

GORDANA SUŠA: Ne delim mišljenje da je novinarski svet toliko razjedinjen. Ljudi koji su bili nezainteresovani ili koji su iz ne znam kojih razloga želeli da se ne održi ova sednica udruženja, toliko su u manjini da u ovom sličaju to ne zaslužuje bilo koji komentar. Što se tiče mog ličnog kredibiliteta, zahvaljujem se na takvoj konstataciji, ali misim da rad jedne ovakve asocijacije ne može da zavisi samo od jednog čoveka. Predsednik može da bude najfenomenalniji i da udruženje propadne. Čitav rad oživljavanja ovog našeg udruženja zasniva se na angažovanju što šireg broja ljudi i, ukoliko sva radna tela ne budu radila ono što im je posao, onda je jasno da nećemo imati uspeh kome se nadamo. Sasvim sam sigurna da je ljudima stalo do ovog udruženja i da nam ono fali.

Anketa "Vremena"

Kada ste poslednji put kupili neki vredniji kućni aparat?

Milivoje Terzić: "Mnogo me pitate. Koliko se sećam '92. godine kupili smo veš mašinu Candy i posle toga kćerka je insistirala da u svojoj sobi ima televizor, pa smo preko oglasa u novinama kupili jedan manji televizor Philips."

Gordana Stanić: "Kvarili su nam se televizor i veš mašina i jedva smo sakupili novac da platimo popravke. Ne razmišljamo o novim aparatima jer su oni užasno skupi, a koliko sam videla i ne postoji neki veliki izbor."

Milena Jovanović: "Sa mojom platom od 1500 dinara, muž prima 800 dinara, ne možemo sebi da priuštimo ništa od bele tehnike i elektronike. Televizor nam ne radi, ali i ne patimo mnogo zbog toga. Imamo radio, i to nam je dovoljno da se informišemo o dnevnim događajima."

Pavle Matić: "Pre tri godine imali smo u kući veliku diskusiju. Žena je bila zainteresovana za mašinu za sudove, a sin za muzički stub. Ni dan danas nije oprostio majci što je ubedila 'kućni savet' da kupimo mašinu za sudove, a on muziku sluša na običnom tranzistoru."

Ivana Bakić: "Poslednji kućni uređaj koji smo u porodici kupili bio je kompjuter. Bilo je to pre dve godine i sada svi ukućani osećaju da nam treba 'jača mašina', ali ne možemo da sakupimo novac da ga pojačamo."