Kulturni centri

Kako vlast ka�e

Nezvani�no odobrenje vrha da se fasade poprave trebalo bi protuma�iti kao nagove�taj da �e kulturnim centrima, mogu�e �ak u dogledno vreme, biti dozvoljeno da obavljaju svoj posao. Ipak, to pre svega zavisi od ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa sa pojedinim zemljama

Ne zna se za�to je tek sada, devet meseci nakon �to su kulturni inostrani centri u Beogradu postali �rtve reakcije stanovni�tva na bombardovanje SRJ, dr�ava prestala da spre�ava popravku njihovih fasada. Istina, nije ni odobrila, ali je nagovestila da joj zastakljivanje do po�etka rata ugla�enih zgrada, a od rata glavnih kontejnera Knez Mihailove ulice, vi�e ne smeta. Zato su izlozi Britanskog kulturnog centra i nema�kog "Gete instituta" po�etkom meseca zastakljeni, ovih dana �e i Francuski kulturni centar dobiti izloge, a uskoro bi postavljanje gra�evinske ograde oko zgrade Ameri�kog kulturnog centra trebalo da nazna�i po�etak radova.

Milutin Ran�elovi�, potpredsednik gradske vlade, misli da je ova promena na bolje rezultat "pritisaka, dopisa kojima je Skup�tina ukazivala Ministarstvu unutra�njih poslova da treba popraviti te zgrade". "Od svih o�te�anja koja su se gradu dogodila, ta iziskuju najmanju investiciju. �eleli smo da se kulturni centri srede zbog Beogra�ana, pa ako jo� ne mogu da imaju pravu funkciju, da informi�u, obrazuju i poma�u, a ono barem da se njihove zgrade srede da ne ru�e Knez-Mihailovu i da ne budu �ubri�ta. Ukazivali smo da to treba uraditi da se ne bi dogodilo da neko, bez na�eg znanja, od tih prostora napravi prodavnicu, piceriju ili ne�to �to ne prili�i. Da ne govorim koliko bi to naru�ilo kulturnu saradnju sa njihovim zemljama."

GNEV: Gradska vlada je jo� u aprilu, dokazuju�i da je opozicija za dijalog sa svetom, najavljivala popravku zgrada koje su stradale zbog, po re�ima gospodina Ran�elovi�a, "gneva ljudi koji je mogu�e shvatiti, ali koji je, dugoro�no gledano, bio pogre�na reakcija". Dr�ava nije podr�ala te signale koje su gradski oci upu�ivali svetu, pa i zemljama koje su nas bombardovale. "Mogu�e zbog sakupljanja poena ovde u zemlji, mo�da zato �to su �eleli da unaka�ene zgrade tih kulturnih centara kod ljudi izazovu misao da su nam te zemlje neprijatelji", pretpostavlja Ran�elovi�. "Po�to se i sam bavim kulturom i sara�ujem sa zemljama koje su u�estvovale u agresiji, ako mogu tako da nazovem odgovor sveta na gre�ke rukovodilaca ove zemlje, smatram da narod Srbije nema neprijatelje u svetu, ve� da ih sam stvara. Zbog takvog stava nastojali smo da se uni�tene zgrade poprave, ali je, i kad smo poku�ali, policija udaljila na�e ljude govore�i da te zgrade nisu na�a nadle�nost. Naravno da je mogu�e i tako gledati na tu stvar, ali mislim da je to pogre�no. Nismo hteli da ulo�imo novac u inostrane kulturne centre zato �to ga imamo previ�e i ne treba nam, oni su bogatiji od nas i mogu to i sami, ali smo ose�ali moralnu obavezu da im ponudimo pomo�, pa ako treba i finansijsku, pogotovo u vreme kad u Beogradu nikog od njihovih ljudi nije bilo. Smatramo da su inostrani kulturni centri potrebni narodu, i da je to ono o �emu treba misliti. Smatramo da �e nam, kad sutra opet krene me�udr�avna razmena, ti centri pomo�i, da �e, kao �to su to radili i dosad, finansirati neke na�e manifestacije i da �e se preko njih u svetu �uti dobar glas o nama."

KRA�E: Francuski kulturni centar je "napadan" du�e od drugih � nekoliko no�i. Odneto je sve iz prizemlja i sa prvog sprata, sve � izuzev knjiga koje su blagovremeno sklonjene na Filolo�ki fakultet. Prema nezvani�nim informacijama blagonaklonih ljudi iz policije, oprema je izno�ena organizovano, formirane su grupe iz mesta oko Beograda. Ne�to od ukradenih stvari je prona�eno. Gospo�a Na�a Petrovski, ata�e za �tampu Francuskog kulturnog centra, ka�e � prenose�i zvani�ni stav � da su "francuske vlasti spremne da zastakle prostor zgrade i time ga za�tite od daljeg propadanja, ali da to ne implicira otvaranje Centra za publiku".

Isto raspolo�enje je i u Britanskom kulturnom centru. Gospo�a Nevenka Aleksi� ka�e da su popravili zgradu u nameri da se pripreme "za neko bolje vreme kada �e obe zemlje biti spremne da uspostave diplomatske odnose i saradnju, i kada �e obe zemlje pokazati �elju da se ova na�a institucija, koja nema veze sa politikom, koja ima veze samo sa obrazovanjem, otvori". Zgrada je popravljena, nagla�ava gospo�a Aleksi�, zahvaljuju�i pomo�i Diplomatskog stambenog preduze�a. I gospo�a Petrovski i gospo�a Aleksi�, govore�i u svoje ime, volele bi da njihovi centri �to pre po�nu sa radom.

PO�AR: "Po mom mi�ljenju, trebalo bi to u�initi odmah, jer su na�im ljudima potrebne informacije koje omogu�avaju inostrani kulturni centri. Ipak, sve zavisi od politike", ka�e gospodin Ran�elovi�. Posle �elje za funkcionisanjem, sledi moralna dilema "da li treba praviti privid da je u ovoj zemlji sve u redu ili treba javno re�i da ni�ta nije u redu. O tome treba svako za sebe da odlu�i. Da li se boriti za svoj posao, pa time pomagati li�ni opstanak i opstanak bli�njih, ali i onih koji su vas uvukli u nevolje? Ja bih se borio do neke faze, rade�i, a onda bih izabrao neki drugi na�in." Gospodin Ran�elovi� shvata da je umor u ljudima prouzrokovao bezvoljnost, ali se ne sla�e sa stavom "nikad nisam bio na Kosovu, �ta me briga za Kosovo". �ovek takvog stava bi, po tom rezonu, kada bi neko zauzimao Beograd, sigurno rekao da ga nije briga za ulicu kojom nije pro�etao. Nije me briga ni za ku�u moga kom�ije, nisam ga nikad posetio, va�na mi je samo moja ku�a. Zavidim narodima koji vole svoju zemlju, koji imaju ose�aj pripadnosti. I dr�avama �iji sistem ne zapoveda da samo vrh odlu�uje. Kod nas nikom ispod vrha nije dozvoljeno da ugasi po�ar kad vidi da ku�a gori. Tako je i sa otvaranjem inostranih kulturnih centara."

U tom slu�aju, nezvani�no odobrenje vrha da se fasade poprave trebalo bi protuma�iti kao nagove�taj da �e kulturnim centrima, mogu�e �ak u dogledno vreme, biti dozvoljeno da obavljaju svoj posao.