Post

"Korist od posta ne ograni�avaj samo na uzdr�avanje od jela, zato �to je istinski post udaljavanje od zlih dela", preporu�uje sveti Vasilije Veliki.

Post ima dva aspekta: duhovni i telesni. Telesni se svodi na uzdr�avanje od hrane �ivotinjskog porekla - mrsa - mada podrazumeva i uzdr�avanje od gre�nih misli, �elja i dela (seksa pre svega) i svega hedonisti�kog kao: duvana, alkohola, ama svega �to za smeran �ivot nije neophodno a �to svi u stvari volimo. Posno je opozit od masno. Masno zna�i mesno. Meso podsti�e putenost, agresivnost, navodi na greh. Telesni post je metod o�i��enja tela i podloga je za duhovni. Duhovni aspekt nije post u pravom smislu te re�i. Ne sastoji se od uzdr�avanja ve�, naprotiv, od umno�avanja molitvi (meditacija), dobro�instava, ljubavi prema bli�njem svom i svih ostalih evan�elskih vrlina. Molitva je metod kojim se proni�e u puteve Gospodnje, shvata smisao i nalazi uteha i spas. Blagost i ljubav su fundament svake molitve i bez njih je molitva licemerna, predstavlja samo izigravanje religioznosti �erez neke koristi, gluposti ili neznanja. Praktikuje se u skoro svim religijama i izvrsna je mentalna higijena. Strogi post je ili obaveza ili kazna. Obaveza u smislu sve�teni�kog ili mona�kog primera kako se bogougodno pona�a ili kao ispunjenje nekog zaveta odnosno o�i��enja nekog greha. �to se kazne (ili samokazne) ti�e poznato je da je za ve�u fleku potreban ja�i deterd�ent.

Postovi su redovni i vanredni. Pravoslavno hri��anstvo poznaje dve vrste redovnog posta: jednodnevne i vi�ednevne. Svaka sreda i petak su - osim trapavih sedmica - jednodnevni postovi i u su�tini su samo telesni. Imaju vaspitno-obrazovni karakter kao iskonska kultura ishrane koja se name�e kroz religiju. Jednostavno re�eno: nije, brate, zdravo jesti samo meso. Vi�ednevni postovi su pred �etiri od petnaest najve�ih hri��anskih praznika. Poti�u iz praskozorja hri��anstva i ozna�avaju prirodne prelome u godi�njem ciklusu. Dva su posve�ena Isusu Hristu (Ro�denije i Vaskrs), jedan utemeljitelju hri��anske crkve i jedan majci Bo�joj. U narodu se zovu Bo�i�ni, Veliki ili Vaskr�nji, Petrovski i Velikogospojinski. Ovi postovi se mogu slobodno nazvati i vi�enedeljnim. Du�ina posta je spram va�nosti praznika i najdu�i je Veliki (logi�no, zar ne?), a najkra�i Velikogospojinski. Tri su fiksirana po solarnom a jedan po lunarnom kalendaru. U njima su (ili bi trebalo da budu) izra�ena oba aspekta. Telesni aspekt odbija Ne�astivog a duhovni pribli�ava Stvoritelju. Traju od dve do sedam nedelja i zavr�avaju se pri�e��em i kra�im ili du�im "mesoje�em". Pri�est je sjedinjavanje sa Bogom kroz telo i krv Isusovu, a mesoje�e se�e do paganskog rituala �rtvovanja �ivotinje, svojevrsna je nagrada za izdr�ani post i ozna�ava prelazak sa duhovnog na ovozemaljsko. O�i��eno telo i du�a sada se mogu malkoc i uprljati. Kada se sve sabere, polovina godine pro�e u postu. Kako je sve podeljeno na dva dela, na svetlo i tamu ili dobro i zlo, tako i �ovek u sebi nosi dva "podstanara" - Boga i �avola. Oni su u stalnoj borbi za prevlast, a post je Bo�ja polovina.

Post nije namet ve� radost, ali nije va�niji od zdravlja, razvoja ili �ivota: posta mogu biti razre�ene trudnice, deca, bolesni i iznemogli. Nije preveliki greh zanemariti telesni aspekt ako tako okolnosti nala�u. Recimo retke i dugotrajne (dva puta godi�nje po �est meseci) nesta�ice zejtina ili zgodno radno mesto no�nog �uvara u mesnoj industriji koji mesecima ne vi�a platu. Ali, naravno, bez prekomernosti. Ako nije tragedija (a nije) kad se mrsi malo, ne zna�i da mo�e i mnogo. Svaka neumerenost predstavlja greh. Tako�e, smrtni je greh zanemariti duhovni aspekt. Ne postoje okolnosti koje taj greh mogu opravdati.

Vanredni post se progla�ava kad nastupe velike nevolje i celoj zajednici zapreti opasnost kao �to su ratovi, bolesti, poplave, zemljotresi, glad, nesloboda i sve drugo �to na� �ivot �ini o�ajnim i besperspektivnim. Post mo�e biti odbrana od Ne�astivog ali i pokora za po�injeni individualni ili kolektivni (?) greh. Telesno odricanje i molitva/meditacija usmerena ka istom cilju - kolektivnom Spaseniju po tehnologiji je sli�no, svidelo se to nekome ili ne, transcendentalnoj meditaciji, samo u pravoslavno-hri��anskom obliku. Nema dokaza da ne "radi". U ovoj nesretnoj zemlji i ovom nesretnom vremenu bilo je (i, sva je prilika, bi�e) sijaset povoda za progla�enje vanrednog posta. I to strogog, najstro�eg. Gubitak korena, istorije, teritorije, �asti, hiljade pobijenih i milioni raseljenih vi�e je nego dovoljan razlog za takav korak. Takav �in imao bi, pored duhovne, i politi�ku konotaciju i zasigurno bi uticao na tok stvari. Na�u tragediju uve�ava �injenica da, izgleda, ne postoji stvarna �elja ili mo�da hrabrost da se tako �to u�ini, a mogu�e je i da postoji bojazan da to nema ko da sprovede. Ina�e, bilo bi interesantno videti kako bi policija "rasturala" Bdenija (kolektivnu celodnevnu molitvu u hramovima) koja su deo i usmerenje vanrednog posta.

I, na kraju, post nije gladovanje. Ve�ta doma�ica napravi�e svako jelo za koje je meso, kao, obavezan sastojak - a da neupu�eni to i ne primete. Posna ishrana je sr� vegetarijanstva i �ovek se tako mo�e hraniti celoga �ivota. Zdravije je i lep�e, govori iskustvo. U �emu smo sve do sada bili i kako je o�igledno �ta se iza brda valja, �eka nas mnogo ozbiljnija glad od ove trenutne. Kad bi je u vanredni post preveli, mo�da bi bilo i nekog haira.