Parlamentarni izbori u Hrvatskoj

Silazak HDZ-a sa vlasti

Hrvatski parlamentarni izbori mogli bi da budu najzna�ajniji politi�ki doga�aj na Balkanu posle Dejtonskih sporazuma. Po prvi put je jedan populisti�ko-autokratski nacionalisti�ki re�im pora�en na demokratski na�in - izborima

Od specijalnog izve�ta�a iz Zagreba

"Ne, ne�e biti promjena. Ovo je to i tako �e ostati", rekao je va�em izve�ta�u Ivica Ra�an, lider Socijaldemokratske partije i budu�i mandatar nove hrvatske vlade, ve� oko tri ujutro, 4. januara, u sedi�tu stranke na Iblerovom trgu. Rezultat je tada bio 74 poslani�ka mesta za koaliciju SDP/HSLS, 22 mesta za koaliciju "�etiri plus ASH" (liberali, Hrvatska selja�ka stranka, Hrvatska narodna stranka i Istarski demokratski sabor, plus Akcija socijaldemokrata Hrvatske), 39 mesta za HDZ i pet za ekstremnu desnicu (Hrvatska stranka prava i Hrvatska demokr��anska unija). Novi saziv Zastupni�kog doma trebalo bi da ima od 140 do 150 mesta, zavisno od rezultata izbora u 11. izbornoj jedinici, onoj za Hrvate izvan Hrvatske. Do trenutka kada se ovi redovi pi�u (utorak, 4. januar popodne), stanje se nije mnogo izmenilo: "�etvorka" sada ima 24 mesta, "dvojka" 71, HDZ 45, ekstremna desnica 5, a jo� pet nacionalne manjine, koje su bli�e opoziciji nego HDZ-u.

GLAS PROTIV: Poraz HDZ-a na �etvrtim izborima za Zastupni�ki dom Sabora od nezavisnosti 1990. zapravo nije iznenadio nikoga. Vi�e iznena�uje uverljivost pobede dve opozicione koalicije, koje bi zajedno mogle sakupiti dvotre�insku ve�inu uz pomo� manjinskih zastupnika i ako "dokupe" kog hadezeovca... Na tako uverljivoj pobedi oporbe HDZ i pokojni Franjo Tu�man radili su godinama vredno i prilje�no; Hrvatska je opet glasala "protiv", kao i 1990, ali sada jo� vi�e "protiv": udru�ena opozicija pobedila je 2000. sa boljim rezultatom nego HDZ 1990. To mo�da nije veliki korak za �ove�anstvo, ali bogami za Balkan jeste: po prvi put je jedan nacionalisti�ki, populisti�ki i anahroni re�im sru�en s vlasti demokratskim izborima; smenjivost vlasti dokazana je u praksi. To nije mala stvar za na�e prilike u poslednjih deset godina. Lako bi se moglo desiti da ovi izbori u Hrvatskoj budu najzna�ajniji politi�ki doga�aj na Balkanu od 1990. do danas; Dejtonski sporazum ipak je akterima bio nametnut prakti�no silom oru�ja, dok su hrvatski izbori doga�aj autohton.

Cela pri�a odvijala se na na�in gr�evit i u permanentnom vanrednom stanju, mada su izbori padali redovno, po isteku �etvorogodi�njeg mandata Zastupni�kog doma Sabora. Prvo je jesenas HDZ - videv�i koliko lo�e stoji u svim procenama i anketama - na silu nametnuo novi izborni sistem i zakonodavstvo. Po njihovoj proceni, D'Hontov sistem, kombinovan sa izbornom geometrijom nalik na onu srbijansku, trebalo je da pomogne i pru�i �ansu za ostanak na vlasti. Tako je Hrvatska bila podeljena u deset izbornih jedinica sa po oko 350.000 bira�a u svakoj, a Zagreb, najja�e upori�te oporbe, podeljen je izme�u �etiri okolne izborne jedinice, pa se tako desilo da su gra�ani iz zapadnog Zagreba, sa Jaruna, glasali u istoj izbornoj jedinici sa Rijekom.

Opozicija je na to odgovorila grupisanjem u koalicije. Prvobitna "�estoglava a�daja" raspala se iz unutarstrana�kih razloga na dve koalicije. SDP Ivice Ra�ana i HSLS Dra�ena Budi�e, kao najja�e stranke, dogovorili su se oko aspiracija na najvi�a mesta: Budi�a za predsedni�kog kandidata, jer je Franjo Tu�man ve� le�ao bolestan na smrt; Ivica Ra�an za premijera. �etiri preostale zna�ajne stranke - Hrvatska selja�ka Zlatka Tom�i�a, Liberalna Vlade Gotovca, Istrijani Ivana Jakov�i�a i Hrvatska narodna stranka Radimira �a�i�a i Stipe Mesi�a - udru�ile su se u "�etvorku" kojoj se priklju�ila i Akcija socijaldemokrata Hrvatske Silvija Degena. Kada su svi bili spremni, dr Franjo Tu�man, predsednik Republike, pao je u komu iz koje se nije probudio �etrdeset dana i onda je umro.

Tih �est nedelja kome upropastilo je i ono malo �ansi koje je HDZ imao za pobedu na izborima. Umesto da se bave popravljanjem onoga �to se u njihovom programu popraviti moglo, hadezeovci su se bacili u ogor�ene i podmukle unutra�nje intrige i frakcijske borbe, gube�i tako sve vi�e simpatija glasa�a.

DVE KAMPANJE: Izbori se gube na programima, ali i na rezultatima vladanja. HDZ je svoju predizbornu kampanju gradio na o�igledno pogre�nim premisama. Obe�avali su brda i planine, otvarali ve� otvorene puteve i mostove (odnekud nam je to poznato), ali i telefonske govornice i liftove; istovremeno su najavljivali ulazak u Evropu i obe�avali da ne�e Hrvatsku �rtvovati novom svetskom poretku; mahali su opasno��u od nepostoje�ih i nezamislivih "balkanskih integracija" i "novih Jugoslavija", ali su se i hvalili ulaskom u Pakt o stabilnosti sa tim istim omrznutim Balkanom; sve su svoje pretvorbene i privatizacijske plja�ke pravdali sa "pedeset godina komunisti�kog mraka", a u tom "mraku" je nastala cela hrvatska industrija; "duhovna obnova Hrvatske" kojom su se toliko di�ili svela se na dosadni klerikalizam, reviziju Drugog svetskog rata i otvoreno koketiranje sa fa�izmom. U predizbornu kampanju uvalili su �ak i jedan na brzaka smandrljan i neopevano slabouman ?lm netalentovanog dr�avnog reditelja Jakova Sedlara o Blajburgu ("�etvorored"); ispada da je tamo izginula cela Hrvatska (izlicitirano je 300.000 �rtava), a u Jasenovcu nekih dve tri hiljade "dr�avnih neprijatelja". I tako dalje.

Sve se to narodu ogadilo do te mere da je �ak i jedan �upnik (don Matija Stepinac!) odbio da u misi zadu�nici za Antu Paveli�a pomene njegovo ime, a prisutne neousta�ke ekstremiste je najurio iz crkve, uskrativ�i im pri�est. Ni smrt Franje Tu�mana nije pomogla HDZ-u: preduga agonija bila je tako bestidno eksploatisana u predizbornoj kampanji da se svima smu�ilo. Pokojnikov lik sa detetom u naru�ju ostao je na predizbornim plakatima da svedo�i kako ni transcendentalni nositelj liste nije spasao HDZ. Deset godina korupcije, nepotizma, klijentelizma, "rodija�kih" poslovnih imperija, arogancije i obi�nog veoma balkanskog bezobrazluka stiglo je na naplatu.

Opozicija je, me�utim, svoj posao shvatila mnogo ozbiljnije: svi njeni prvaci proputovali su Hrvatsku uzdu� i popreko; za javne nastupe zadu�ili su najsimpati�nije i naj�armantnije li�nosti; imali su kreativnu i duhovitu kampanju, vizuelno odli�no osmi�ljenu, modernu i e?kasnu. Nizak rast i difuzni nastup Ivice Ra�ana i u�togljenost Dra�ena Budi�e (on je najvi�e nalik na na�eg Voju Ko�tunicu) uveliko su kompenzovani �armom i inteligencijom �eljke Antunovi� (SDP), Vesne Pusi� i Stipe Mesi�a (HNS), Vlade Gotovca, Silvija Degena i drugih. Kao sjajni politi�ari od prakse pokazali su se otvoreni i odlu�ni Radimir �a�i� (HNS), �armantni i pametni Ivan Jakov�i� (IDS), odmereni, ali direktni Zlatko Tom�i� (HSS). Ve� na prvi pogled bilo je jasno da se hrvatska politi�ka scena prirodno svodi na tri glavna aktera: HDZ i satelite (HSP/HKDU) na desnici, SDP/HSLS na levom centru i "�etvorku" u centru. Svi ostali su marginalizirani.

Srbi u Hrvatskoj - kao i ostale manjine - mogli su da biraju ho�e li glasati za op�tu listu ili za manjinsku. Velikom ve�inom glasali su za opoziciju na op�toj listi, izbegavaju�i zamku politi�kog geta u koji su poku�ali da ih smeste HDZ i neki njihovi lokalni politi�ari. Milorad Pupovac tu je najvi�e izgubio: i ina�e marginalni Milan �uki� ga je pobedio na srpskoj manjinskoj listi, �to je dokaz da politika "arhimandrita iz Pla�kog", kako je to Krle�a zvao, vi�e ne prolazi. Srbima u Hrvatskoj ne treba novi Pribi�evi�; opekli su se dovoljno.

POBEDNI�KA FE�TA: U ponedeljak uve�e stranke i koalicije okupile su se u izbornim �tabovima oko deset uve�e. Kod seljaka (HSS), gde je sedela �etvorka, raspolo�enje je bilo pobedni�ko i pre prvih nezvani�nih rezultata: jelo se i pilo kako "selakima" i prili�i. Va� izve�ta� posetio je izborni �tab HDZ-a oko pono�i, kada su prvi neslu�beni rezultati bili ve� poznati. Atmosfera je bila otprilike kao i kada je saop�teno da je Tu�man umro. Svi su se dr�ali tu�no i dostojanstveno; jedino je Ljerka Mintas-Hodak (ne�to najvi�e nalik na na�u Goricu Gajevi�) u prolazu dobacila pred svima Zlatku Canjugi da mu sve mo�e oprostiti osim poku�aja da vrati ime "Dinamo" istoimenom klubu... Na ulici su neki novinari dobacivali hadezeovcima kako se u sedi�tu stranke nekada jelo i pilo onoliko za d�abe, a sada ni pi�e da ponude �tampi. U sedi�tu SDP-a na Iblerovom trgu nije moglo da se u�e negde iza pono�i: svi su do�li, viski, pivo i gemi�ti tekli su potocima.

Posebna pri�a su re�imski i parare�imski televizijski i drugi novinari koje je zapalo da izve�tavaju s lica mesta. Neki su bili tu�niji od hadezeovaca, jer im je bilo jasno da su karijere TV-zvezda koje sebi mogu da dopuste da ne umeju da slo�e rod, broj i pade� u jednoj re�enici - zavr�ene. Drugi su se - iako im to nije bio posao - pojavili u sedi�tu SDP-a da budu vi�eni i zapam�eni za ubudu�e. Tre�i - i najpametniji - po�eli su da preplivavaju na pobedni�ku stranu pre izbora. U izbornom �tabu pobednika, tokom terevenke do pet ujutro, bilo je dobacivanja i sprdnje sa takvima; pominjao se revan�izam, podse�alo se na udvori�ke rekorde, padale su opklade na budu�e urednike glavnih medija.

Op�ta atmosfera u utorak ujutro u Zagrebu bila je u znaku olak�anja. "Ko ugasi svjetlo?" pisalo je na jednom zidu veoma sve�om farbom.

Hronologija hrvatskih izbora

Izbore je 27. novembra raspisao predsednik hrvatskog Sabora Vlatko Pavleti�, koji je posle smrti predsednika Franje Tu�mana preuzeo du�nost �efa dr�ave. To su prvi parlamentarni izbori u Hrvatskoj nakon smrti (10. decembra 1999) Franje Tu�mana, koji je bio predsednik Hrvatske od 1990. godine i predsednik najja�e politi�ke stranke Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) od njenog osnivanja, krajem 1989. godine.

1990.

22. april - Odr�ani prvi vi�estrana�ki republi�ki i lokalni izbori u Socijalisti�koj Republici Hrvatskoj.

6. maj - U drugom izbornom krugu HDZ je osvojila 41,5 odsto glasova, zahvaljuju�i ve�inskom sistemu, dobila je dve tre�ine poslani�kih mesta u sva tri ve�a Sabora. Za predsednika Predsedni�tva Hrvatske izabran Franjo Tu�man.

1992.

2. avgusta - Odr�ani predsedni�ki i parlamentarni izbori. Za predsednika Republike izabran je Franjo Tu�man sa 56,52 odsto glasova.

Za Zastupni�ki dom Sabora Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) osvojila je 42,6 odsto glasova, Hrvatska socijalno-liberalna stranka (HSLS) 17,7, Hrvatska narodna stranka (HNS) 6,9, Hrvatska stranka prava (HSP) 6,4, a Stranka demokratskih promena (SDP) biv�ih komunista 5,8 odsto.

1995.

29. oktobar - Odr�ani vanredni izbori za Zastupni�ki dom hrvatskog Sabora. HDZ je osvojio 44 odsto glasova, oko dva vi�e nego na prethodnim, odnosno 75 od 138 zastupni�kih mesta u Saboru. HSLS je u�ao u Sabor sa 16 mesta, HND 10, SDPH 6, po 4 zastupnika imali su HNS, HSP i ASH (Akcija socijaldemokrata Hrvatske), po dva HSS i IDS, SNS (Srpska narodna stranka) je imao tri, DA (Dalmatinska akcija) jednog zastupnika. Zastupni�ki dom imao je i jedanaest nezavisnih zastupnika.