Parlamentarni izbori u Hrvatskoj

Silazak HDZ-a sa vlasti

Hrvatski parlamentarni izbori mogli bi da budu najznačajniji politički događaj na Balkanu posle Dejtonskih sporazuma. Po prvi put je jedan populističko-autokratski nacionalistički režim poražen na demokratski način - izborima

Od specijalnog izveštača iz Zagreba

"Ne, neće biti promjena. Ovo je to i tako će ostati", rekao je vašem izveštaču Ivica Račan, lider Socijaldemokratske partije i budući mandatar nove hrvatske vlade, već oko tri ujutro, 4. januara, u sedištu stranke na Iblerovom trgu. Rezultat je tada bio 74 poslanička mesta za koaliciju SDP/HSLS, 22 mesta za koaliciju "četiri plus ASH" (liberali, Hrvatska seljačka stranka, Hrvatska narodna stranka i Istarski demokratski sabor, plus Akcija socijaldemokrata Hrvatske), 39 mesta za HDZ i pet za ekstremnu desnicu (Hrvatska stranka prava i Hrvatska demokršćanska unija). Novi saziv Zastupničkog doma trebalo bi da ima od 140 do 150 mesta, zavisno od rezultata izbora u 11. izbornoj jedinici, onoj za Hrvate izvan Hrvatske. Do trenutka kada se ovi redovi pišu (utorak, 4. januar popodne), stanje se nije mnogo izmenilo: "četvorka" sada ima 24 mesta, "dvojka" 71, HDZ 45, ekstremna desnica 5, a još pet nacionalne manjine, koje su bliže opoziciji nego HDZ-u.

GLAS PROTIV: Poraz HDZ-a na četvrtim izborima za Zastupnički dom Sabora od nezavisnosti 1990. zapravo nije iznenadio nikoga. Više iznenađuje uverljivost pobede dve opozicione koalicije, koje bi zajedno mogle sakupiti dvotrećinsku većinu uz pomoć manjinskih zastupnika i ako "dokupe" kog hadezeovca... Na tako uverljivoj pobedi oporbe HDZ i pokojni Franjo Tuđman radili su godinama vredno i prilježno; Hrvatska je opet glasala "protiv", kao i 1990, ali sada još više "protiv": udružena opozicija pobedila je 2000. sa boljim rezultatom nego HDZ 1990. To možda nije veliki korak za čovečanstvo, ali bogami za Balkan jeste: po prvi put je jedan nacionalistički, populistički i anahroni režim srušen s vlasti demokratskim izborima; smenjivost vlasti dokazana je u praksi. To nije mala stvar za naše prilike u poslednjih deset godina. Lako bi se moglo desiti da ovi izbori u Hrvatskoj budu najznačajniji politički događaj na Balkanu od 1990. do danas; Dejtonski sporazum ipak je akterima bio nametnut praktično silom oružja, dok su hrvatski izbori događaj autohton.

Cela priča odvijala se na način grčevit i u permanentnom vanrednom stanju, mada su izbori padali redovno, po isteku četvorogodišnjeg mandata Zastupničkog doma Sabora. Prvo je jesenas HDZ - videvši koliko loše stoji u svim procenama i anketama - na silu nametnuo novi izborni sistem i zakonodavstvo. Po njihovoj proceni, D'Hontov sistem, kombinovan sa izbornom geometrijom nalik na onu srbijansku, trebalo je da pomogne i pruži šansu za ostanak na vlasti. Tako je Hrvatska bila podeljena u deset izbornih jedinica sa po oko 350.000 birača u svakoj, a Zagreb, najjače uporište oporbe, podeljen je između četiri okolne izborne jedinice, pa se tako desilo da su građani iz zapadnog Zagreba, sa Jaruna, glasali u istoj izbornoj jedinici sa Rijekom.

Opozicija je na to odgovorila grupisanjem u koalicije. Prvobitna "šestoglava aždaja" raspala se iz unutarstranačkih razloga na dve koalicije. SDP Ivice Račana i HSLS Dražena Budiše, kao najjače stranke, dogovorili su se oko aspiracija na najviša mesta: Budiša za predsedničkog kandidata, jer je Franjo Tuđman već ležao bolestan na smrt; Ivica Račan za premijera. Četiri preostale značajne stranke - Hrvatska seljačka Zlatka Tomčića, Liberalna Vlade Gotovca, Istrijani Ivana Jakovčića i Hrvatska narodna stranka Radimira Čačića i Stipe Mesića - udružile su se u "četvorku" kojoj se priključila i Akcija socijaldemokrata Hrvatske Silvija Degena. Kada su svi bili spremni, dr Franjo Tuđman, predsednik Republike, pao je u komu iz koje se nije probudio četrdeset dana i onda je umro.

Tih šest nedelja kome upropastilo je i ono malo šansi koje je HDZ imao za pobedu na izborima. Umesto da se bave popravljanjem onoga što se u njihovom programu popraviti moglo, hadezeovci su se bacili u ogorčene i podmukle unutrašnje intrige i frakcijske borbe, gubeći tako sve više simpatija glasača.

DVE KAMPANJE: Izbori se gube na programima, ali i na rezultatima vladanja. HDZ je svoju predizbornu kampanju gradio na očigledno pogrešnim premisama. Obećavali su brda i planine, otvarali već otvorene puteve i mostove (odnekud nam je to poznato), ali i telefonske govornice i liftove; istovremeno su najavljivali ulazak u Evropu i obećavali da neće Hrvatsku žrtvovati novom svetskom poretku; mahali su opasnošću od nepostojećih i nezamislivih "balkanskih integracija" i "novih Jugoslavija", ali su se i hvalili ulaskom u Pakt o stabilnosti sa tim istim omrznutim Balkanom; sve su svoje pretvorbene i privatizacijske pljačke pravdali sa "pedeset godina komunističkog mraka", a u tom "mraku" je nastala cela hrvatska industrija; "duhovna obnova Hrvatske" kojom su se toliko dičili svela se na dosadni klerikalizam, reviziju Drugog svetskog rata i otvoreno koketiranje sa fašizmom. U predizbornu kampanju uvalili su čak i jedan na brzaka smandrljan i neopevano slabouman ?lm netalentovanog državnog reditelja Jakova Sedlara o Blajburgu ("Četvorored"); ispada da je tamo izginula cela Hrvatska (izlicitirano je 300.000 žrtava), a u Jasenovcu nekih dve tri hiljade "državnih neprijatelja". I tako dalje.

Sve se to narodu ogadilo do te mere da je čak i jedan župnik (don Matija Stepinac!) odbio da u misi zadušnici za Antu Pavelića pomene njegovo ime, a prisutne neoustaške ekstremiste je najurio iz crkve, uskrativši im pričest. Ni smrt Franje Tuđmana nije pomogla HDZ-u: preduga agonija bila je tako bestidno eksploatisana u predizbornoj kampanji da se svima smučilo. Pokojnikov lik sa detetom u naručju ostao je na predizbornim plakatima da svedoči kako ni transcendentalni nositelj liste nije spasao HDZ. Deset godina korupcije, nepotizma, klijentelizma, "rodijačkih" poslovnih imperija, arogancije i običnog veoma balkanskog bezobrazluka stiglo je na naplatu.

Opozicija je, međutim, svoj posao shvatila mnogo ozbiljnije: svi njeni prvaci proputovali su Hrvatsku uzduž i popreko; za javne nastupe zadužili su najsimpatičnije i najšarmantnije ličnosti; imali su kreativnu i duhovitu kampanju, vizuelno odlično osmišljenu, modernu i e?kasnu. Nizak rast i difuzni nastup Ivice Račana i uštogljenost Dražena Budiše (on je najviše nalik na našeg Voju Koštunicu) uveliko su kompenzovani šarmom i inteligencijom Željke Antunović (SDP), Vesne Pusić i Stipe Mesića (HNS), Vlade Gotovca, Silvija Degena i drugih. Kao sjajni političari od prakse pokazali su se otvoreni i odlučni Radimir Čačić (HNS), šarmantni i pametni Ivan Jakovčić (IDS), odmereni, ali direktni Zlatko Tomčić (HSS). Već na prvi pogled bilo je jasno da se hrvatska politička scena prirodno svodi na tri glavna aktera: HDZ i satelite (HSP/HKDU) na desnici, SDP/HSLS na levom centru i "četvorku" u centru. Svi ostali su marginalizirani.

Srbi u Hrvatskoj - kao i ostale manjine - mogli su da biraju hoće li glasati za opštu listu ili za manjinsku. Velikom većinom glasali su za opoziciju na opštoj listi, izbegavajući zamku političkog geta u koji su pokušali da ih smeste HDZ i neki njihovi lokalni političari. Milorad Pupovac tu je najviše izgubio: i inače marginalni Milan Đukić ga je pobedio na srpskoj manjinskoj listi, što je dokaz da politika "arhimandrita iz Plaškog", kako je to Krleža zvao, više ne prolazi. Srbima u Hrvatskoj ne treba novi Pribićević; opekli su se dovoljno.

POBEDNIČKA FEŠTA: U ponedeljak uveče stranke i koalicije okupile su se u izbornim štabovima oko deset uveče. Kod seljaka (HSS), gde je sedela četvorka, raspoloženje je bilo pobedničko i pre prvih nezvaničnih rezultata: jelo se i pilo kako "selakima" i priliči. Vaš izveštač posetio je izborni štab HDZ-a oko ponoći, kada su prvi neslužbeni rezultati bili već poznati. Atmosfera je bila otprilike kao i kada je saopšteno da je Tuđman umro. Svi su se držali tužno i dostojanstveno; jedino je Ljerka Mintas-Hodak (nešto najviše nalik na našu Goricu Gajević) u prolazu dobacila pred svima Zlatku Canjugi da mu sve može oprostiti osim pokušaja da vrati ime "Dinamo" istoimenom klubu... Na ulici su neki novinari dobacivali hadezeovcima kako se u sedištu stranke nekada jelo i pilo onoliko za džabe, a sada ni piće da ponude štampi. U sedištu SDP-a na Iblerovom trgu nije moglo da se uđe negde iza ponoći: svi su došli, viski, pivo i gemišti tekli su potocima.

Posebna priča su režimski i pararežimski televizijski i drugi novinari koje je zapalo da izveštavaju s lica mesta. Neki su bili tužniji od hadezeovaca, jer im je bilo jasno da su karijere TV-zvezda koje sebi mogu da dopuste da ne umeju da slože rod, broj i padež u jednoj rečenici - završene. Drugi su se - iako im to nije bio posao - pojavili u sedištu SDP-a da budu viđeni i zapamćeni za ubuduće. Treći - i najpametniji - počeli su da preplivavaju na pobedničku stranu pre izbora. U izbornom štabu pobednika, tokom terevenke do pet ujutro, bilo je dobacivanja i sprdnje sa takvima; pominjao se revanšizam, podsećalo se na udvoričke rekorde, padale su opklade na buduće urednike glavnih medija.

Opšta atmosfera u utorak ujutro u Zagrebu bila je u znaku olakšanja. "Ko ugasi svjetlo?" pisalo je na jednom zidu veoma svežom farbom.

Hronologija hrvatskih izbora

Izbore je 27. novembra raspisao predsednik hrvatskog Sabora Vlatko Pavletić, koji je posle smrti predsednika Franje Tuđmana preuzeo dužnost šefa države. To su prvi parlamentarni izbori u Hrvatskoj nakon smrti (10. decembra 1999) Franje Tuđmana, koji je bio predsednik Hrvatske od 1990. godine i predsednik najjače političke stranke Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) od njenog osnivanja, krajem 1989. godine.

1990.

22. april - Održani prvi višestranački republički i lokalni izbori u Socijalističkoj Republici Hrvatskoj.

6. maj - U drugom izbornom krugu HDZ je osvojila 41,5 odsto glasova, zahvaljujući većinskom sistemu, dobila je dve trećine poslaničkih mesta u sva tri veća Sabora. Za predsednika Predsedništva Hrvatske izabran Franjo Tuđman.

1992.

2. avgusta - Održani predsednički i parlamentarni izbori. Za predsednika Republike izabran je Franjo Tuđman sa 56,52 odsto glasova.

Za Zastupnički dom Sabora Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) osvojila je 42,6 odsto glasova, Hrvatska socijalno-liberalna stranka (HSLS) 17,7, Hrvatska narodna stranka (HNS) 6,9, Hrvatska stranka prava (HSP) 6,4, a Stranka demokratskih promena (SDP) bivših komunista 5,8 odsto.

1995.

29. oktobar - Održani vanredni izbori za Zastupnički dom hrvatskog Sabora. HDZ je osvojio 44 odsto glasova, oko dva više nego na prethodnim, odnosno 75 od 138 zastupničkih mesta u Saboru. HSLS je ušao u Sabor sa 16 mesta, HND 10, SDPH 6, po 4 zastupnika imali su HNS, HSP i ASH (Akcija socijaldemokrata Hrvatske), po dva HSS i IDS, SNS (Srpska narodna stranka) je imao tri, DA (Dalmatinska akcija) jednog zastupnika. Zastupnički dom imao je i jedanaest nezavisnih zastupnika.