Intervju: Branislava Alendar

U tranziciju ne mo�emo sami

"Neka EU preuzme svoj deo odgovornosti za ovaj deo evropskog kontinenta i pomogne da se, izme�u ostalog, na�a deca ovde vrate, tako �e nam najbolje pomo�i"

"Kada je Balkan u pitanju svaka inicijativa je dobra da se izbegnu sukobi. Sav ovaj u�as ne�e prestati sve dok ga Evropa bude ignorisala. U su�tini nema spasa niti izlaza - ni za male ni za velike dr�ave - osim putem ujedinjenja i pomirenja." Ovako je jo� 1914. pisao francuski diplomata Desturnel de Konstan, pisac prvog Izve�taja Karnegijeve (trans-atlantske) komisije za Balkan. Izve�taj ima sumoran zaklju�ak: "Izgledi su vrlo mra�ni, ali su mogli biti svetliji, da su Evropa i velike vojne sile tako �elele. One su uprkos svemu mogle da re�e problem, da se nisu odlu�ile da ostanu slepe."

Na njega podse�a ekonomista Branislava Alendar, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, u svom prilogu za studiju "Jugoisto�na Evropa 2000 - Pogled iz Srbije" (Stubovi kulture, 1999) i povezuje sa aktuelnom situacijom:

"Da je i sada postojala usagla�ena strategija Zapada, prevazi�la bi se dvoli�nost u me�usobnim odnosima i bilo bi mogu�e da se Zapad suprotstavi strategiji lokalnih lidera u kojoj rat mo�e biti nameran 'racionalni izbor'."

VREME: Dok svi na�i susedi poru�uju "ho�emo u Evropu", mi jedini nemamo nikakavu institucionalnu kop�u sa EU-om, mi smo, zapravo, u sukobu i sa susedima i sa svetom. Jugoslavija je postala u neku ruku crna rupa, simbol bezna�a i besperspektivnosti u Evropi: SRJ je jedina evropska dr�ava koja nije �lan Ujedinjenih nacija, OEBS-a, Me�unarodnog monetranog fonda, jedna je od retkih van Saveta Evrope i jedina bez ikakvih odnosa sa Evropskom unijom. Evropa nudi zemljama Balkana, preko Pakta za stabilnost Jugoisto�ne Evrope, da prevazi�u sukobe, izolovanost i zaostalost. Kave su na�e �anse?

ALENDAR: Ukoliko EU preuzme odgovornost i za nas, kao �to je preuzela za Poljsku i Ma�arsku pre svega, i �ehoslova�ku jo� ranije, onda ima �anse da budemo nalik evropskoj demokratiji. Ako niko ne bude preuzeo odgovornost za nas nego samo mi sami, ko zna na �ta �emo li�iti i kada �e se zavr�iti proces tranzicije. Te�ko je prognozirati �ta �e se kod nas izroditi ukoliko ne budemo stvarno pomognuti od EU-a. Tranzicija je transformacija celokupnog dru�tvenog sitema - politi�kog sistema, ekonomije i sistema vrednosti u dru�tvu. Ukoliko je budemo sprovodili sami, rezultat je neizvestan: u rasponu od izuzetno dobrog do nakaznog.

Mo�e li se bez velike finansijske pomo�i iz inostranstva?

Tranzicija je i u Sloveniji - kao uostalom i u Poljskoj, Ma�arskoj, �e�koj - masivno podr�ana; ili u formi bespovratnih kredita, ili u formi zajma. Ulo�eno je mnogo sredstava. Ne tvrdim da je to dovoljno za planove koji su u tim zemljama napravljeni, ali je mnogo u�injeno. Tranzicija ima i svoje opasne efekte na strukturu proizvodnje i zaposlenosti zbog efekata privatizacije i liberalizacije, zato treba osmisliti kako za�titi doma�u proizvodnju, radnike da ne bi do�lo do masovnog otpu�tanja. Neka iskustva su dragocena. Slovenci su, na primer, dobro promislili svoje korake napred, a to je ono �to nedostaje ve�ini zemalja u tranziciji - strategija prolaska kroz tranziciju. Treba imati u vidu da se pored tranzicije u novim demokratijama ostvaruju i prilago�avanja koja name�e saradnja s EU-om - eurotranzicija - i globalizacija koja je svetski proces. Globalizacija zna�i objedinjavanje delatnosti na jednom �irem nadnacionalnom planu; ima i svoje dobrobiti i opasnosti za slabe i ekonomski nerazvijene. Globalizacija manje razvijenima mo�e doneti pone�to od onog �to je dobro, ono najbolje ostaje u centrima razvoja. Eurotranzicija, koja je prihvatanje standarda EU-a u svim domenima poslovanja, �ini partnera kompatibilnim ali ne i ravnopravnim. Ravnopravnost u nominalnom smislu ostvaruje se tek �lanstvom u Evropskoj uniji.

Gde bi tu moglo da bude na�e mesto?

Svet �e se zbog snage aktuelnih procesa izmeniti, a mi �emo imati ono mesto u njemu za koje se izborimo. �ime? Nacionalnom strategijom razvoja, uporno��u da ne�to �to je za nas dobro i va�no odr�imo, oslanjaju�i se na sopstvene snage, a to zna�i regionalne snage, jer sa susedima moramo sara�ivati; i oni imaju iste ciljeve i potrebe kao i mi. Evropa nije spremna, ima pre�ih problema, zato nas upu�uje na me�usobnu saradnju u regionu (Pakt za stabilnost, Regionalni pristup, Roajomon proces)...

Mi smo pod sankcijama, izolovani.

Mi smo u vrlo specifi�noj poziciji: s jedne strane - izolovani, s druge strane - samoizolovani. Na� put �e biti dosta komplikovan, s tim �to ne mora biti previ�e dug ukoliko do�e do odluke da se stvari menjaju. Kad �e do�i do te odluke jeste politi�ko pitanje: odluka naravno zavisi od volje politi�ke elite i saglasnosti bira�a. Vide�emo da li �e tu do�i do nekih promena. Ukoliko do promena do�e, mo�da �emo uspeti da o�uvamo neke prednosti koje imamo...

Ako ih uop�te imamo posle svega �to nam se izdoga�alo u "godinama raspleta".

Da, sporno je pitanje da li uop�te imamo neke prednosti posle deset godina ovoga re�ima i svih de�avanja. Na�e prednosti, koje smo nekada imali u odnosu na evropske zemlje, vi�e ne postoje: ogromna je konkurencija zapadnih zemalja, biv�ih isto�nih zemalja, dalekoisto�nih, ali i ostalih koje se brzo razvijaju. Mislim da smo mi jo� uvek zanimljiv partner, kapital �e mo�i da u�e na teren koji nije zanemarljiv, zemlja sada u celini ima10-12 miliona stanovnika, perspektiva regionalne saradnje taj broj pove�ava na 50-70 miliona. �eka se ulazak na ovo podru�je. Efekti tog ulaska zavise od na�e spremnosti - zakonskih propisa, pre svega, koji �e stvoriti uslove za privre�ivanje. Nisam sigurna kakvi �e rezulati biti u konkretnim detaljima, postoji mogu�nost da se pove�a proizvodnja, pove�a zaposlenost, bi�e naravno i zatvaranja fabrika i otpu�tanja radnika.

Me�utim, bi�e perspektive: sektor malih i srednjih preduze�a ima veliku budu�nost. Mnogi ljudi �e smi�ljati �ta da rade, kako da zarade.. Mislim da ipak imamo odre�enih prednosti u odnosu na susede. Sublimirano u iskustvu i saradnji sa Zapadnom, da iza�emo iz krize pomo�i �e i ta neverovatna strpljivost i trpeljivost naroda. Za sad smo tu gde jesmo.

A ako do toga ne do�e.

Videli smo da je mogu�e �iveti u izolaciji, u autahiji. Ali, rezultat �ivota u autarhiji svi vidimo; pre�iveli smo, ali ne svi. Treba pogledati statistiku, stopa smrtnosti u SRJ je alarmantna. Jeste ovo isku�enje za na�e sposobnosti i za na�u �ilavost, ali mislim da je preveliko. Mislim da bi trebalo u�initi ne�to da se isku�enja smanje i da se produ�i vek onima koji su slabiji.

Po nekima, oti�li su najvitalniji, najja�i, najobrazovaniji, oni koji bi zemlju mogli da izvuku iz krize.

Najve�i gubitak je upravo emigracija onih od 20-40 godina koji su sposobni, obrazovani, kvalifikovani, koji su dobra radna snaga i koji su na Zapadu rado vi�eni. Ta generacija je oterana odavde ovom situacijom. Ona nema perspektivu u datim okolnostima kod nas, ona ne mo�e da radi, to je ono �to je najgore. Govori se da je za poslednjih desetak godina zemlju napustilo izme�u 100.000-300.000 ljudi, pa neka bude 100.000 - to je mnogo ljudi. To je u stvari generacija koja nedostaje, to je i generacija koja se biolo�ki obnavlja.

Ali, ovde izgleda niko nije nezamenljiv: na sve pri�e o braindrain-u, resorni ministri odgovaraju da su "najbolji ovde", u toku je "dekontaminacija" univerziteta, rekonstrukcija medija je po�ela pre 10 godina, mo�e se i bez najboljih.

Statistika ka�e da je kod nas samo �est odsto visoko obrazovanih; u ovakvim okolnostima se tih �est odsto lako "nadomesti" novim obrazovanim, uvozom iz Kine na primer, bez obzira na to kakav je kvalitet njihovog obrazovanja! Svim intelektualcima koji smatraju da su nezamenljivi treba da je jasno da milion Kineza mo�e fenomenalno da zameni sve nas. Ako je re� o opstanku nacije, treba ipak re�i da Kinezi ne mogu da budu - Srbi. To je jedino dobro u celoj stvari. Budu�nost ove zemlje i nacije su samo mladi ljudi - oni koji su ovde i bore se za svoje mesto u najte�im uslovima i oni koji su oti�li u inostranstvo i koji �ele da se vrate. Va�no je stvoriti uslove da mladi imaju perspektivu. EU ima zadatak, ukoliko stvarno �eli da nam pomogne, da uklju�i na�e mlade ljude koji su sada u EU-u. Ne mo�e se izbe�i i u�e��e njihovih slu�benika koji ovde �ive kao Krezovi - rade za plate koje ne mogu zaraditi u sopstvenim zemljama - a ne znaju podru�je, nemaju stvarno znanje o problemima i prave ozbiljne gre�ke. Neka EU preuzme svoj deo odgovornosti za ovaj deo evropskog kontinenta i pomogne da se, izme�u ostalog, na�a deca ovde vrate, tako �e nam najbolje pomo�i.

Meki jastuk