Filmski �urnal

Mo�da je koren razlike i nesporazuma Njega i Nje na jednoj strani, i ostatka �ove�anstva na drugoj, �to su jedino oni u celoj varo�i, a i �ire, i�li u bioskop zbog - filmskog �urnala

Sredinom sedamdesetih, kad sam bio klinac, u bla�enopo�iv�oj SFRJ jo� uvek je funkcionisao dra�esni ideolo�ko-tehnolo�ki anahronizam zvan "filmski �urnal". Se�ate se, bilo je to ono socrealisti�ko ispiranje mozga koje su posetioci bioskopa morali da istrpe kao "kolateralnu" kaznu zato �to su do�li da u�ivaju u imperijalisti�kim kerefekama poput "Lepotice dana", "Ralje 2" ili "Pono�nog kauboja". Mo�e i Brus "Mali Zmaj" Li, ne mari. U to vreme, recimo, duboko vreme�ni Tovari� Tito i�ao je na svoje poslednje velike turneje pre definitivnog raspu�tanja benda; najbolje je, pak, obo�avao da zalazi u ljupke komunisti�ke despotije Dalekog istoka, gde su mu - recimo u Pekingu i Pjongjangu - uprili�avali spektakularne do�eke, sa sve impresivnim sletovima Zdrave Socijalisti�ke Mlade�i po ogromnim stadionima: tako bi, na primer, omladinci i omladinke u Pjongjangu svojim telima na tribinama napisali ogromno TITO, pa bi mnoga osetljiva baka tamo daleko u domovini za�mrcala od ponosa kad vidi kako je na� predsednik Uva�avan U Svetu, a i mnogi bi brkati i naizgled ogrubeli trudbenik na to pustio te�ku, mu�ku suzu...

Osim �to su bile groteskna ideolo�ka okamina, jer pozni, dekadentni, na infuziji stranih kredita razba�kareni i po svetu masovno putuju�i titoizam vi�e nije mogao ozbiljno da shvata ho-ruk retoriku "filmskih �urnala" koja se nije su�tinski izmenila od 1947, ove bioskopske �arade (koje su koristile samo onima koji bi okasnili u bioskop, da ne propuste po�etak filma) bile su i savr�ena medijsko-tehnolo�ka besmislica: u vreme kada su ve� "svi" imali televizor, kome je trebalo da u bioskopu saznaje u kojoj se luci trenutno nalazi "Galeb"?! Od toga se ionako nije moglo pobe�i. Svako vreme ima svoje medije, te su tako i "filmski �urnali" bili primereni predtelevizijskom dobu, i prirodno su izumrli �im je televizor postao deo regularnog ku�nog inventara. Ovde je, me�utim, trebalo �ekati da Ljubi�ica Bela zauvek ode (preko Romanije, rekao bi Krle�a), pa da se ta bizarna stvar napokon ukloni iz bioskopa.

Ovih dana ku�a "Filmske novosti" slavi pedeset pet godina svog progresivnog postojanja, i tom prigodom je ova dr�avna firma, onomad osnovana ukazom Mar�ala li�no, dobila znatnu pa�nju u oficijelnim medijima. �ak �tavi�e: upravo je na proslavi jubileja Filmskih novosti onako nadahnuto govorio Goran Mati�, savezni sekretar za informisanje i svestrana, takoreku� renesansna li�nost kakvu ni jedan Nu�i� nije mogao da predvidi i da zamisli - a taj je, ina�e, bezbeli sva�ta mogao da zamisli! - i tom prilikom prisutnim novinarima i ostalima razotkrio prljave �pijunske igre Vuka i Danice Dra�kovi�, �uvenih agenata 007 sa francuskim naglaskom i dobrih poznanika gostioni�ara Renea "Alo, alo" Artoa. Uz jo� malo truda, Mati� �e verovatno uhvatiti i onu dvojicu zadribaldi od britanskih pilota, �to Her Fliku onomad nikako nije uspevalo.

No, to ipak nije na�a tema - sve o tome mo�ete pro�itati na prednjim stranama ovog lista. Zanimljivijim se �ini ovo naprasno interesovanje za Filmske novosti, i udeljivanje istima velike �asti (zbog koje, izgleda, nikome nije bilo neprijatno, ili je to jako ve�to sakrivao) da budu doma�in jedne tako va�ne bezbednosne operacije raskrinkavanja Unutra�njeg Neprijatelja. A to je, opet, zanimljivo samo u kontekstu fenomena koji poslednjih godinu-dve, a naro�ito nakon bombardovanja, osvaja na�e krajeve: povampirenja "diskursa", ideologije i vrednosnog sistema �ija su emanacija, izme�u ostalog, bili i "filmski �urnali". O famoznoj Obnovi i Izgradnji ve� sve znamo, a za Milutina Mrkonji�a i njegove kaporovski izbledele farmerke �uli su ve� i oni koji ina�e ne razlikuju Mirka Marjanovi�a i Goricu Gajevi� kad ih vide. Ba� kao u vreme kada se sve merilo na kubike i tone, poletna "obnova�ka" frazeologija bombarduje nas sa svih strana, prete�i da ostavi trajne posledice po du�evno zdravlje od bombardovanja ionako na�etog stanovni�tva. Ali, to nikako nije sve. "Javni prostor" se puni, obilno do povra�anja, jezikom neosovjetske restauracije: kojekakvi Mesni odbori SUBNOR-a, Savezi udru�enih patriota i Sindikati proizvo�a�a hoklica na rasklapanje predla�u Slobodana Milo�evi�a za Narodnog heroja (sic!) obrazla�u�i svoje ekscentri�ne ideje vokabularom kojeg se ne bi postideo ni Rejonski komitet KPSS-a u Dnjepropetrovsku 1946, neki idu jo� dalje pa ga promovi�u u budu�eg Nobelovca (za mir, ja�ta!), masmediji danono�no emituju tirade protiv Imperijalisti�ke Zavere kakve su i na �au�eskuovom radiju obustavili - usled kontraproduktivnosti - mnogo pre neslavnog kraja Kondukatorea, televizijom leti defiluju traktori & kombajni a zimi kobasice i �varci koje do imbecilnosti sre�no stanovni�tvo poseduje u izobilju, neistomi�ljenici re�ima izlo�eni su stalnim hajkama i opisivani re�nikom kakav se i Gustav Husak - jedini �ehoslovak koji se obradovao sovjetskim tenkovima - ustru�avao da koristi bez preke potrebe. Ukratko, �ini se kao da je do�lo do spektakularne mentalno-ideolo�ko-jezi�ke regresije dru�tva, i kao da smo se svi vratili negde na kraj �etrdesetih, bez obzira na to �to nam po ku�ama zuje kompjuteri. A sve ovo nije slu�ajno: radi se o prirodnoj, permanentnoj te�nji Milo�evi�evog re�ima, koji je onomad i nastao kroz dr�avno-partijski udar kremljofili�nih snaga koje su, vaistinu, me�u prvima u vaskolikoj isto�noj Evropi osetile vetar promena, ali samo s namerom da mu na vreme zapre�e put u ove krajeve! Otuda onoliki �al predsednika SRJ zbog raspada SSSR-a (v. novogodi�nji intervju "Politici"), otuda ekstravagantna umovanja neponovljive gensekovice JUL-a o Udru�ivanju Progresivnih Snaga �ove�anstva za juri� na vetrenja�e Novog svetskog poretka. Otuda, uostalom, ceo groteskni pejza� jednog dru�tva koje se totalno pogubilo u vremenu i prostoru, pa jo� vehementno i "dostojanstveno" odbija svaku pru�enu ruku za izbavljenje iz ove arhimaglu�tine.

Po�to smo se ve� simboli�ki i retori�ki, a sve vi�e i kroz realne dru�tvene odnose i mehanizme mo�i, vratili u Goru Pro�lost jedne �udovi�ne zlo�ina�ke utopije, a i po�to ve� opet imamo Obnovu i Izgradnju, mo�da bi trebalo razmisliti i o tome da se u pre�ivele bioskope vrati "filmski �urnal". Nekako se �ini da bi to bio logi�an sled stvari, simboli�ko "postvarenje" ideolo�ke su�tine Poretka. Zapravo, mo�da je koren razlike i nesporazuma izme�u Njega i Nje na jednoj strani, i ostatka �ove�anstva na drugoj, �to su jedino oni u celoj varo�i, a i �ire, i�li u bioskop zbog - filmskog �urnala... Ono �to bi usledilo moglo je i da se presko�i. Osim ako nije ba� "Pastir Kostja" u pitanju.