Srbija danas

Rupa u glavi

Sklon sam da verujem kako bi ujedinjavanje opozicije, ako bude ocenjeno kao ozbiljna pretnja, moglo dovesti do privremenog pove�anja ubila�ke produkcije

Knjiga mi nije pri ruci, a ako se dobro se�am onog Ciganina kojeg je opevao Lorka ubili su neki zavidljivci zbog njegovih crvenih cipela. Ako su za pogubljenje krupne zverke kao �to je Arkan bili potrebni krupni razlozi, to ne zna�i da je bezna�ajnost dovoljna za�tita. Ovih dana u Srbiji �ovek mo�e poginuti i iz malih razloga, kao Lorkin Ciganin. Svejedno, ipak je prosto statisti�ki sigurnije biti niko i ni�ta, �to se vidi po tome �to se i oni koji se ne�to spontano trude da postanu neznatni, kao da je u pitanju delovanje nekog zakona opstanka koji je ina�e vi�e primeren insektima nego ljudima. Umesto onog "ko pre�ivi pri�a�e", �to je va�ilo za herojska isku�enja i podvige, ovde va�i "ko �e pri�ati ne�e pre�iveti", iz �ega se najbolje vidi �ta je i kakva je ta pri�a. Ko je hteo, o tome je ionako ve� mogao da sazna sasvim dovoljno, a ko bi voleo da se ne�emu obraduje, mo�e da primeti da se sa masovnih polako prelazi na pojedina�na ubistva koja se odvijaju poslovno i bez nepotrebne strasti. Nema vi�e drugih naroda i teritorijalnih sporova, preostao je samo unutra�nji front koji o�igledno nije �irok. Jedan po jedan, tu i tamo, s vremena na vreme i vi�e me�u svojima. Pri tom je mo�da manje va�no ko �e koga i zbog �ega, va�nije je da se odr�i kontinuitet, da se ne izneveri i ne napusti ubistvo kao osnovni princip, kao da bi bez toga dr�ava propala a narod ostao bez identiteta. Srbija je postala rupa u glavi. Ve� gotovo deset godina svet nije �uo ni za koji drugi proizvod doma�e invencije. Ta proizvodnja o�igledno nije nimalo bezna�ajna sa stanov�ta opstanka i dugove�nosti re�ima. Ako, naime, opozicija obe�ava bolji, re�im garantuje kra�i �ivot i taj argument ne mo�e da ne ostavi izvestan utisak na gra�ane.

Te dve parole koje izra�avaju sukob izme�u nade i straha trebalo bi da odrede budu�nost Srbije. Sklon sam da verujem kako bi ujedinjavanje opozicije, ako bude ocenjeno kao ozbiljna pretnja, moglo dovesti do privremenog pove�anja ubila�ke produkcije, ali na kraju �e Srbija morati da nau�i dve stvari, ako ni od koga drugog onda od Hrvatske: da se vlast menja na izborima i da se umire u krevetu a ne na trotoaru.

�to se ti�e ujedinjavanja srpske opozicije, po�to se u to ne mo�e poverovati, �ovek ima pravo makar na sujeverje, �to je ipak vi�e nego ni�ta.

To me podse�a na anegdotu o danskom ?zi�aru Nilsu Boru, koji je jednom pozvao kolege da ga posete, pa kad su videli da dr�i potkovicu iznad vrata i pitali da li stvarno veruje u to, on je odgovorio: "Ne, ali sam �uo da donosi sre�u i onima koji ne veruju." Neka ih, dakle, neka se oni samo okupljaju, neka se zaklinju da je to zaozbiljno, da nisu ono �to su uvek bili, pu, pu, nikad vi�e, ali �ta vas ko�ta da to slu�ate, ko vas tera da im verujete, a kucnu�ete u drvo i za manju stvar. Jesu oni vrbov klin, ali to neka bude na�a mala tajna, jer sti�u nove generacije prosvetljene neznanjem i spremne da ponovo budu povedene. Ionako niko nema nikakav bolji predlog nego da se ponovo proba s tom istom starom opozicijom. Ni ona u Hrvatskoj nije bila nova ni neiskvarena, pa je do�ekala svoj dan, i svakako �e uspeti ne�to da pomeri. U Srbiji nije problem u tome �to opozicija u�i od kolega u Hrvatskoj, nego �to Milo�evi� nije od svog kolege nau�io kako se na vreme ispu�ta ka�ika. �to je jo� gore, kad on i njegovi vide kojom se brzinom u Hrvatskoj ru�i i raspada ju�era�nja tvr�ava, kako se masovno be�i i pretr�ava, samo �e se u�vrstiti u uverenju da nema ve�e bruke, bede i nesre�e od po�tenih izbora. Ali, gra�anima Srbije hrvatski slu�aj treba pre svega da poka�e kako se takva vlast ne dr�i zapravo ni na �emu, kako su ti te�ki lanci i okovi samo privid i pau�ina koja se cepa i nestaje �im se napravi samo jedan pravilan pokret. Posle, kad se to desi, svi �e se u �udu pitati zar je to bilo tako te�ko, �ega su se toliko pla�ili, za�to su sve to tako dugo trpeli, i kako sad da se ne sa�ale na one koji krenu da se izvinjavaju, vracaju pare, poma�u izbeglicama, le�e ranjene i vaskrsavaju mrtve.