Izjava nedelje:

Profesionalizam koji smo mi očekivali od vojnika KFOR-a je takav da o njemu ne može ni da se govori.

general pukovnik NEBOJŠA PAVKOVIĆ,
prilikom posete Brusu.

ACA STEVANOVIĆ,

pomoćnik Saveznog ministra za telekomunikacije i pesnik, povodom svoje prve samostalne zbirke poezije u "Borbi" kaže: "Posvećenost elektrotehnici koja se naslanja na fundamentalne nauke, i u okviru nje posebno telekomunikacijama možda je imala nekog pozitivnog uticaja na mene kao pesnika. Naime, razvila je kod mene osećaj za uspostavljanje najrazličitijih komunikacija, pa i onih u predelu duhovnosti i stvaralaštva." Na pitanje novinara "Borbe" da li se pesnik i pomoćnik sukobljavaju u njemu, on odgovara: "Teške poslove državnog činovnika poezija oplemenjuje."

ZORAN ANĐELKOVIĆ BAKI,

predsednik postojanog Privremenog izvršnog veća Kosova, razotkriva u "Dugi" da je Srbija, možda i nesvesno, okovana lancima stranog kapitala: "Nemojte misliti da neka nemačka firma neće kupiti neku našu koja bi joj donosila profit! Pa ako joj država brani da to uradi direktno, ona će to da uradi preko neke firme u Kini, Rusiji... Nemoguće je prekinuti lanac kapitala. Očekuje nas uskoro gradnja auto-puta prema Makedoniji, pod veoma povoljnim uslovima i uz upošljavanje velikog broja naših firmi. Od Kine (da li? sumnja ur.) smo dobili 13 milona dolara za modernizaciju železnice. Uz razvoj poljoprivrede, putne privrede, mi smo izuzetno atraktivno područje za ulaganje."

SAŠA ĆURČIĆ ĐANI,

nekadašnji fudbaler Partizana, a danas fudbalski pečalbar, "Svetu" otkriva da je svoje diplomatske sposobnosti stavio narodu na raspolaganje: "Ostaću najveći Srbin. Ljudima odavde potrebniji sam u inostranstvu nego u Beogradu. Sve je to lako objašnjivo... Recimo, mogao sam da biram da li ću Novu godinu dočekati na Kubi, u Kastrovoj vili, u Majamiju, u jednoj od dve vile Ujedinjenih nacija ili u Kejptaunu, a došao sam u Beograd. Na pitanje zašto sam to uradio, odgovor je - zato što sam u trilenijumu, zato što obožavam ovaj grad, zato što mi nigde nije lepše nego kod kuće. To ne znači da zbog te ljubavi treba da zanemarim sebe i svoju familiju. Kao što rekoh, jako je važno da nas napolju neko predstavlja na pravi način."

TONI MONTANO,

nudi u "Svetu" svoje rešenje za probleme estrade: "Estrada me podseća na izlivenu septičku jamu punu fekalija, a niko, bre, da uzme šmrk i sve to opere. Možda ću se povući sa scene, možda ću da se oženim, hoću, bre, naslednika." Toni se, međutim, nedavno okliznuo o ludi kamen: "Moja najveća mana je što sam dupli Rak, emotivac. Donedavno sam bio u vezi sa jednom devojkom iz mesta S.M. u Bačkoj. Raskantali smo se jer se pokazala u pravom svetlu. Puno me je razočarala, veliki je materijalista, gledala me je kroz novac, nije cenila moj posao i trud oko nje, a i ja nisam bio svetac. Savet za sve muškarce: nikada se ne zabavljajte sa devojkom koja ima mačku, ne prima redovno platu i kojoj tetka vodi glavnu reč."

ALKA VUICA,

prva hrvatska estradna umetnica koja je gostovala u Beogradu od 1992. godine, u intervjuu za "Svet" govori kako ju je dočekala publika u Novom Sadu, dan nakon što su je na novogodišnjem koncertu u Beogradu gađali flašama:

"Džej mi je rekao 'Tamo ti je Austrougarska. Ništa se ne boj.' U Novom Sadu je bilo više od dve i po hiljade ljudi. Otkad pevam, nisam dobila veći aplauz nego te večeri. Čak sam se i rasplakala, ali od sreće. Kad se sve sabere, mogu ti reći da su ovo bila tri veoma uzbudljiva dana."

ZVONIMIR JANKOVIĆ,

penzionisani pukovnik i pronalazač iz Beograda, predmet je teksta "Ilustrovane Politike" u kojima se opisuju blagotvornosti nekih njegovih pronalazaka: "Nije naodmet pomenuti i jedan njegov 'mali' pronalazak. To je 'Radijan 3', neutralizator štetnih vibracionih i tehničkih zračenja u prostorijama. 'Pegla' sve ono što je loše u vazduhu. Javila mi se jedna žena koja to drži iznad televizora. Kaže da joj sada u sobi cveta cveće, a nikad se ranije nije otvorilo."

SLOBODAN POPOVIĆ,

srpski biznismen iz Čikaga, utemeljitelj grada Slobomira na obali Drine, objašnjava u "Ilustrovanoj Politici" relativnost uspeha: "Kada sam 31. avgusta 1965. sleteo na njujorški aerodrom, odlučio sam da se odatle ne vratim. Bio sam na službenom putu u poseti sajmu teških mašina. Kada sam video to tehničko čudo, sa pedeset dolara u džepu, bez znanja engleskog jezika, doneo sam čvrstu odluku da uspem, da ostvarim svoj san i da se jednog dana vratim u svoje selo Popove da roditeljima, braći i sestrama i svojim seljacima kažem da sam uspeo. Čemu uspeh ako ga ne možeš podeliti sa drugima."

IVAN KUKOLJ KUKI,

folk pevač, otvara se u "Saboru": "Udvaranje smatram muškim poslom. Ne ide da se devojka nabacuje i da se nudi. Mislim da bi one trebalo da se drže svoje uloge, a da prve poteze prepuste muškarcu. Ja barem više volim kada je osvajanje na meni i to činim na poseban način. Poznajem muškarce koji su u takvim slučajevima jako grubi. Ne mislim da bi oni fizički povredili tu žensku osobu nego da su hladni i odbojni u ophođenju s njom. Meni je to grozno i zato se trudim da budem što finiji. Želim da se dopadnem, želim i da moja izabranica vidi da sam dobar, čestit, da nemam loših namera. Čak i kada počne da se dešava nešto konkretnije među nama, ja nisam mnogo hitar. Potrebno mi je da ostvarim takav kontakt kroz koji bih video za, recimo pola godine, da li bih mogao da imam nešto sa njom na duže. Ja ili volim ili ne, treće mogućnosti nema."

GOCA BOŽINOVSKA,

odbija da za "Sabor" govori o svojim nedostacima: "Neću! Ne zato što sam sujetna, nego sramota je... U stvari, ono što ja mislim da mi fali, to je nekome mnogo lepo. Na primer, jeste nepristojno... ali dobro, nećete mi zameriti, ne dopada mi se previše moja zadnjica! Deluje bezobrazno! Prijateljice mi kažu - taman kako treba, koliko se dopada muškom delu publike. Zato, da ne bih imala frke sa ženama, da ne bih delovala nepristojno izazovno, nosim duge haljine. Zato su me žene prihvatile. Shvatile su da sam ozbiljna i fina."

MILOŠ LABAN,

profesor ETF-a i jedan od najplodnijih predavača na Univerzitetu, odriče u svom saopštenju za javnost da je njegova ćerka u studentskom pokretu Otpor, a klevetnicima poručuje: "Njihovu višemesečnu klevetničku kampanju u međuvremenu je demantovao sam život. U to, bez sumnje, spada i pet mojih novih samostalnih univerzitetskih udžbenika po kojima sada predajem matematiku skoro celoj prvoj godini, kao i uspešno funkcionisanje Fakulteta kao celine. Ko finansira takozvani Otpor može se lako videti na Internetu. Kada ste na toj računarskoj mreži, pređite u DOS prompt, pa otkucajte naredbu 'tracert www.otpor.com' . Računar će vam onda sam izlistati sve servere koji vode ka toj Internet adresi."

IVAN PAJDIĆ,

kolumnista "Borbe", raskrinkava planove međunarodne zajednice na Kosovu kroz prizmu zločina koji je počinio jedan pripadnik KFOR-a: "Vojnik Pentagona je dobio premeštaj, što obično biva kad se neko 'istakne', dok su njegovi oficiri ponovo 'osudili neprimeren čin' dostojan američkog sna, koji sprovode psihopate u uniformama zapadnog vojnog saveza. Ubistvom mlade Albanke, KFOR i UNMIK su proširili listu 'kolateralnih šteta' za sedam meseci 'treninga' navodnog mira na Kosovu i Metohiji. Slučajna greška do sada je bio sav nealbanski živalj, njihova imovina i kulturna zaostavština, dok prelaskom na drugu fazu 'mirovnjaci' odrađuju deo obaveza prema svom partneru Tačiju i šiptarskoj mafiji."

SANDRA RADIĆ,

Novosađanka koja je u Kazahstanu osvojila laskavu titulu Mis Milenijum, opisuje u "Svetu" kako se osećala kada su je proglasili pobednicom: "Po protokolu, trebalo je da prođem kroz onu masu od dve hiljade ljudi da bih došla do stola za kojim je sedeo predsednik sa suprugom. Ljudi su sami počeli da se razmiču praveći mi put do predsednika, aplaudirajući i skandirajući 'Jugoslavija, Kosovo, Jugoslavija, Kosovo...'. Prišla sam predsedniku, on mi je uputio čestitke na osvojenoj tituli i poželeo mi sreću u novoj godini. Verovatno zvuči kao fraza, ali nemoguće je opisati kako sam se u tim trenucima osećala." Ipak, nisu svi bili tako dobronamerni, žali se Sandra: "Moram da priznam da je bilo i nekih novinara koji su postavljali neprijatna pitanja tipa: 'Zašto vi u Jugoslaviji ne govorite ništa loše o svom predsedniku?' A ja sam na to odgovarala da mi o našem predsedniku i ne mislimo ništa loše."

SIMO ZARIĆ,

Srbin, zatočenik Haškog tribunala, "Nedeljnom Telegrafu" govori o tome da i od dobrog ima bolje, odnosno da naveliko hvaljeni jugoslovenski zatvori imaju ozbiljnu konkurenciju u svetu: "Što se tiče života ovde, uslovi su bolji nego u našim zatvorima, ali to je klasičan zatvorski život pod ključem. Budimo se u osam sati, tada nas otključaju. Posle možemo da odemo do zajedničkih prostorija na spratu. Postoje tri sprata i zatvorenici sa različitih spratova nemaju prilike da se sretnu. Razmeštaj nije napravljen po nacionalnoj osnovi, izmešani smo. U tim zajedničkim prostorijama možemo da popijemo kafu, igramo šah, skuvamo nešto, mada je hrana obezbeđena. Donose je u ćelije i nije loša, ne žalimo se."

VELIMIR BATA ŽIVOJINOVIĆ,

u anketi "Nedeljnog Telegrafa" upozorava na opasnost od održavanja vanrednih izbora: "Zar treba svaki čas da održavamo izbore!? Evo, na primer, ne daj Bože, da SPS izgubi na izborima (što je naravno nemoguće)... na šta bi to ličilo da mi onda posle mesec dana tražimo raspisivanje novih izbora. I tako u nedogled. Izbori treba da se održavaju, ali redovni."

VUČIĆ JOVANOVIĆ,