Izlo�be: Marija Dragojlovi�

Bez naziva

Slike Marije Dragojlovi� su kopije koje se emancipuju od originala i njegovog okru�enja

Jedan na� slikar je svojevremeno rekao: "Nije va�no postati umetnik, va�no je opstati kao umetnik." Iako se kontekst u kome je ova re�enica izgovorena ticao pre svega materijalno-egzistencijalnog aspekta ove profesije (aspekt koji, u svakom slu�aju, nije zanemarljiv), namera mi je da se fokusiram na drugi deo izjave koji bih preformulisala u "va�no je opstati kao slikar" i smestila u kontekst savremene umetni�ke prakse i aktuelnih kulturnih potreba i navika. Drugim re�ima, koliko je "rizi�no" i/ili svrsishodno baviti se "�etkarstvom", dakle na koje se to na�ine jedna po definiciji tradicionalna umetni�ka disciplina mo�e u�initi smislenom, aktuelnom, intrigantnom, uzbudljivom u okvirima medijski liberalizovane i konceptualno kompleksne (i prili�no zahtevne) recentne umetni�ke produkcije? I kona�no, kome takvo slikarstvo treba i �ije kulturne potrebe ono zadovoljava? Vi�edecenijska, postojana, namerno ekskluzivna slikarska produkcija Marije Dragojlovi� promi�ljeno postepeno i sistemati�no razvijana kroz vreme predstavlja dobar i zanimljiv primer za mogu�u raspravu o ovoj, dobrim delom, kontroverznoj temi, a izlo�ba novog ciklusa "Mastionica" pravi povod da se, u granicama novinskog prostora i forme prikaza, ona skicira. (Monumentalizovanje jednog vi�enja, Galerija Zepter, od 2. decembra 1999. do 17. januara 2000.)

STAPANJE PLANOVA: �ta bi bile osnovne karakteristike slikarstva Marije Dragojlovi�? Generalno bi to bili veliki formati, stapanje planova, plo�nost, precizno slikani prizori, predmeti i/ili detalji (ali daleko od (kvazi)fotorealisti�kog i pukog zanatlijskog egzibicionizma koji je poslednjih godina u ovim krajevima, u kombinaciji sa kvazinadrealizmom i slikarskom pseudo tradicijom sumnjivog porekla i kvaliteta, avaj, veoma na ceni). Radi u tematskim ciklusima, a u poslednjih desetak godina, posle fragmentarno kadriranih prizora sa temama kao �to su "Terase" i "Jedrilice"; slede ciklusi sa (ne)obi�nim predmetima bilo iz njenog svakodnevnog okru�enja, bilo iz "repertoara" negde vi�enih, skiciranih, zapam�enih stvari. Bilo da su to kutijice, ogledala, stalci za lampu, bo�ice, kineska lepeza ili, kao u najnovijem ciklusu, mastionice, kineski tu� i kineska �etkica, Marija ih odseca od njihovog okru�enja, podvrgava procesu uve�anja na neutralnoj, neodre�enoj, jednobojnoj pozadini, o�i��enoj od bilo kakve senke. Svi ovi predmeti, "deformisani" perspektivom ili izvedeni frontalno, uve�ani na platnu dobijaju karakter monolitnih, monumentalnih arhitektonskih formi. A �ta sve to zna�i?

Izostanak senke, nedefinisana pozadina, frontalnost, formati, sve su to pozajmice iz vizantijskog "vokabulara" i to iz onog perioda koji bi se u duhu tradicionalne istori�arskoumetni�ke nomenklature mogao ozna�iti klasi�nim. S druge strane, koncepcija njenog slikarstva se ne zasniva na hipoteti�noj sli�nosti slike i prototipa (kao u vizantijskoj umetnosti), ve� na sasvim pouzdanom postojanju reference (�to se posebno podvla�i samim nazivima slika), i to, naravno (treba li to posebno nagla�avati?), iz sekularnog domena. Zapravo, slike Marije Dragojlovi� su kopije koje se emancipuju od originala i njegovog okru�enja. Iako svaka slika ima svoj uzorak �ija se faktura, boja, dekorativni detalji faktografski prenose, iluzionizam se ukida apstrahovanjem povr�ine pozadine, u nekim od ranijih slika inverznom perspektivom i/ili stapanjem planova. U novom ciklusu "Mastionica" zanimljiva je promena pozicioniranja pogleda. Ranije kori��enu obrnutu perspektivu, dakle, tehniku slikanja u kojoj je pogled situiran s druge strane slike sada napu�ta, i to samo delimi�no u korist logike euklidovsko-albertijevskog pogleda zapadne umetni�ke tradicije. Preciznije re�eno, sasvim je svejedno koju �e od ovih dveju vrsta perspektiva da upotrebi slikaju�i predmet. Prostor u/na njenim slikama ne postoji, sve se, kao na modernisti�koj slici (ili kao u primerima japanskih drvoreza, ili kineskih pejza�a), odvija na povr�ini. Ovaj tip, �esto paradoksalnog kombinovanja raznorodnih elemenata, razli�itog porekla i istrgnutih iz njihovih (istorijskih i kulturnih) okvira, daje ambivalentan karakter preispitivanju ontolo�kog statusa slike: slike kao iluzije ili simulacije vidljivog, ali i kao oslikanog predmeta, autoreferentnog objekta po meri modernizma.

FETI�IZACIJA: Izbor predmeta/uzoraka pokazuje izo�trenost estetskog zapa�anja, ali i �udnju za sofisticiranim oblicima. Sklonost ka dalekoisto�noj estetici manifestuje se kako izborom predmeta recimo "made in China", tako i usvajanjem pro�i��enosti i svedenosti likovnog jezika tih kultura. Ovo usmeravanje ka drugim kulturama otkriva relativnost ukusa kulture u kojoj je neko obrazovan i/ili u kojoj �ivi. Zasi�enost sopstvenom stvara �elju za kontaktom sa novom, (egzoti�nom) Drugom kulturom, �elju za drugo��u koja se sada ose�a kao nova komponenta identiteta.

Opsesivnim prevo�enjem trivijalnog u uzvi�eno, drugim re�ima, postupkom feti�izacije predmeta, kao i visokom estetizovano��u, Marija Dragojlovi� aktuelizuje tradicionalnu umetni�ku ve�tinu integri�u�i je u savremenu (medijsku) kulturu. Istovremeno, obilno kori��enje zlatnih ili srebrnih listi�a, kao i zlatnog ili srebrnog �lag metala za pozadine i/ili delove i detalje naslikanih predmeta, precizno (pre)slika(va)nje mermernih struktura, zadr�ava se�anje na mit o slici kao unikatnom, luksuznom predmetu koji nastaje iz negovanog ukusa da bi negovao ukus.