Nagrada

"Jug Grizelj" Teofilu Pan�i�u

Nagrada "Jug Grizelj" za 1999. godinu dodeljena je Teofilu Pan�i�u, kolumnisti "Vremena".

�iri u sastavu �ivorad Kova�evi�, Du�an Simi�, Milan Milo�evi�, Lila Radonji� i Predrag Koraksi� Corax odluku je doneo ve�inom glasova - nagra�eni Teofil Pan�i� dobio je �etiri glasa, a najbli�i konkurent, Nenad Lj. Stefanovi�, tako�e novinar "Vremena", jedan glas. Odlu�uju�i se izme�u dva autora koji reprezentuju dve vrste iskaza �iri je nastojao da uva�i stil, anga�ovanost, tekstove sa li�nim pe�atom koji polemi�u i nastoje da menjaju predrasude, a isto tako i one koje karakteri�e istra�iva�ki rad, reporterski talenat, tananost zapa�anja i suptilnost izraza.

U u�em izboru su, pored Pan�i�a i Stefanovi�a, bili jo� Slavoljub �uki�, �iju je zapa�enu knjigu "Kraj srpske bajke" �iri ipak svrstao u publicistiku, zatim Milica Kuburovi� iz Radija B292, Nikola Burzan iz "Danasa", Vlada Mili� iz TV Mre�e, Ljubomir �ivkov iz "Vremena" i Dragan Bujo�evi� iz "NIN"-a. �iri se pri dono�enju odluke rukovodio profesionalnim dostignu�ima, sa zadovoljstvom konstatuju�i da je valjanost dosada�njih odluka potvr�ena protokom vremena, ali istovremeno uvi�aju�i da u atmosferi pritiska na medije i mnogih stradanja novinara, osim ovoj profesionalnoj nagradi, vredi razmisliti i o iniciranju nagrade za hrabrost novinara.

Dosada�nji dobitnici nagrade su Lila Radonji� (NTV Studio B) za 1991. godinu, �eljko Vukovi�, dopisnik "Borbe" iz Sarajeva (1992), Predrag Koraksi� Corax, karikaturista nedeljnika "Vreme" (1993), Gordana Logar i redakcija dnevnika "Na�a Borba" (1994), Bojana Leki� i Svetlana Luki� iz Radija B92 (1995), Stojan Cerovi�, komentator nedeljnika "Vreme" (1996), agencija "Beta" (1997) i RTV Bajina Ba�ta, RTV Pan�evo i Radio "Boom 93" iz Po�arevca (ravnopravni dobitnici za 1998. godinu).

Uredba

Taksa za obnovu i socijalni program

Na osnovu uredbe Vlade Srbije, na nove vrste cigareta se od pro�le subote, pored naknade propisane Zakonom o obezbe�ivanju sredstava za sprovo�enje socijalnog programa, pla�a i posebna naknada od 0,50 do 5,40 dinara po paklici od 20 komada, zavisno od vrste cigareta. Uredba je objavljena u najnovijem broju "Slu�benog glasnika Republike Srbije". Najve�a naknada, od 5,40 dinara, pla�a se na licencne cigarete marke "vinston", "vinston lajt", "kamel" i "kamel lajt". Najni�a naknada, od 0,50 dinara, pla�a se na doma�e cigarete IV kvalitetne grupe "morava 2000", "vek 2000", "formula 2000", "vikend 2000". Prema vladinoj uredbi, deo sredstava prikupljenih naplatom ove naknade bi�e upotrebljen za finansiranje socijalnog programa Republike Srbije, a deo za finansiranje obnove zemlje. Na primer, od naknade od 5,40 dinara 2,90 dinara bi�e usmereno u socijalni program, a 2,50 dinara u obnovu zemlje. Ceo iznos naknade od 0,50 dinara bi�e usmeren u socijalni program.

Generalni direktor Duvanske industrije Vranje Slobodan Vu�kovi� najavio je pro�le nedelje da �e u februaru DIV tr�i�tu ponuditi nove vrste "oplemenjenih i kvalitetnih cigareta" po novim cenama. Na tr�i�tu �e se pojaviti "vels 2000" po ceni od 12 dinara, a "zeta orijental", "filter DIV" i "Srbija" ko�ta�e 10 dinara. Cigarete "vikend", "morava" i "formula" dobi�e dodatak "2000" i ko�ta�e sedam dinara. U okviru saradnje sa kompanijom Rejnolds, Vu�kovi� je najavio i po�etak proizvodnje licencnih cigareta: "vinston", "vinston lajt", "kamel" i "kamel lajt". Ove cigarete pojavi�e se na tr�i�tu slede�eg meseca i ko�ta�e 20 dinara.

Siroma�tvo

U bedi �ivi skoro milion ljudi

Sekretar Crvenog krsta Srbije (CKS) Radmila Cvetkovi� izjavila je da humanitarnu pomo� u Srbiji dobija gotovo milion ljudi. Ona je rekla da u Srbiji ima 264.000 hiljade raseljenih lica sa Kosova i Metohije, ali da i drugi ugro�eni ljudi o�ekuju pomo� CKS-a. Prema njenim re�ima, u Srbiji se dnevno priprema 108.000 toplih obroka za socijalno ugro�eno stanovni�tvo i izbeglice.

Ste�aj

Neprekidno nelikvidno vi�e od 30.000 firmi

Mini intervju

Dr Stevan Vrba�ki, gradona�elnik Novog Sada: Most iz humanitarne pomo�i

Novi Sad je 1. februara proslavio ro�endan, i tom prilikom je odr�ana sve�ana akademija kojoj su prisustvovali brojni predstavnici prijateljskih gradova iz zemlje i sveta. Novi Sad je pre 252 godine dobio ime i status slobodnog grada, a povodom Dana Novog Sada uru�ene su nagrade i obele�en je po�etak gradnje Varadinskog mosta. Tim povodom razgovoramo sa dr Stevanom Vrba�kim, gradona�elnikom Novog Sada.

"VREME": Recite nam ne�to o projektu za izgradnju Varadinskog mosta i za�to se Skup�tina grada odlu�ila za izgradnju Varadinskog mosta a ne rekonstrukciju Mosta slobode?

S. VRBA�KI: Varadinski most je veoma zna�ajan za Novi Sad, i za njegovu izgradnju potrebno je ulo�iti najmanje finansijskih sredstava. Za rekonstrukciju Mosta slobode potrebno je 60 miliona maraka, dok �e izgradnja Varadinskog mosta ko�tati 12 miliona maraka. To je razlog za�to je Skup�tina grada obele�ila po�etak izgradnje Varadinskog mosta a ne rekonstrukciju Mosta slobode. Pored toga, Varadinski most je jedini most koji mo�e da se izgradi u tako kratkom roku. Od �est predlo�enih idejnih re�enja za njegovu izgradnju, prihva�en je projekat akademika Nikole Hajdina "grednog mosta za zategama", �ija �e visina pri najve�em vodostaju omogu�avati prohodnost brodovima. Reviziona komisija dala je odobrenje za izgradnju, a zavr�etak radova na ovom mostu predvi�en je za 12 meseci. Smatramo da je projekat za izgradnju Varadinskog mosta koji je predlo�ila Direkcija za obnovu zemlje zastareo - takvi mostovi se nigde u svetu vi�e ne grade. Tu nema nikakve politi�ke pozadine, kao �to tvrde novosadski socijalisti.

Kako su obezbe�ena finansijska sredstva za izgradnju Varadinskog mosta?

Dobili smo �vrsta obe�anja od stranih donatora da �e nam pomo�i da izgradimo most. Sredstva �e sti�i u vidu humanitarne pomo�i, zato �to su mostovi osnovno humanitarno pravo svakog gra�anina Novog Sada, a koje je NATO bombardovanjem ugro�eno.

Anketa "Vremena"

�ta jo� imate u zamrziva�u?

Desanka Mileti�: Ne pitajte me �ta imam. Nemam ni�ta, a do pro�le nedelje bilo je pone�to. Od ovih restrikcija struje zamrziva� se pokvario, iscurela voda, napravila poplavu u kujni, a mene samo �to �log nije strefio. Bilo je paprika za punjenje, pa seckanih paprika, gra�ka i boranije, malina i bresaka, sve spremljeno za pihtije i obareni �kembi�i.

Zorka Pavlovi�: Sve sam ostavila, jer deca do�u, otvore zamrziva� i samo nose. Bogami, ispraznio se. Ostala jo� pile�a sitne� za supu, ima povr�a ali mesa ponestalo. Ima jo� tri-�etiri pakovanja mlevenog mesa, ne�to iseckanog �arana i nema vi�e.

Miladin Jeki�: Pro�la jesen bila je najgora od kad pamtim. Nikad zimu nismo do�ekali kao sada bez tur�ije, ajvara, su�enog mesa i svinjske polutke u zamrziva�u. Sve je bilo skupo, a sad se snalazimo.

Branka Ostoji�: Imamo prijatelje koji gaje pili�e pa od njih s vremena na vreme kupimo pet-�est komada, tri-�etiri ise�emo na polutke, a obi�no dva na sitne komade za supu i paprika�.

Dragana Veselinovi�: Koliko imam u nov�aniku, toliko imam u zamrziva�u. Nekoliko hlebova i par litara mleka. Nikad se ne zna kad �e toga nestati, a bez hleba i mleka se ne mo�e.