Nagrada

"Jug Grizelj" Teofilu Pančiću

Nagrada "Jug Grizelj" za 1999. godinu dodeljena je Teofilu Pančiću, kolumnisti "Vremena".

Žiri u sastavu Živorad Kovačević, Dušan Simić, Milan Milošević, Lila Radonjić i Predrag Koraksić Corax odluku je doneo većinom glasova - nagrađeni Teofil Pančić dobio je četiri glasa, a najbliži konkurent, Nenad Lj. Stefanović, takođe novinar "Vremena", jedan glas. Odlučujući se između dva autora koji reprezentuju dve vrste iskaza žiri je nastojao da uvaži stil, angažovanost, tekstove sa ličnim pečatom koji polemišu i nastoje da menjaju predrasude, a isto tako i one koje karakteriše istraživački rad, reporterski talenat, tananost zapažanja i suptilnost izraza.

U užem izboru su, pored Pančića i Stefanovića, bili još Slavoljub Đukić, čiju je zapaženu knjigu "Kraj srpske bajke" žiri ipak svrstao u publicistiku, zatim Milica Kuburović iz Radija B292, Nikola Burzan iz "Danasa", Vlada Milić iz TV Mreže, Ljubomir Živkov iz "Vremena" i Dragan Bujošević iz "NIN"-a. Žiri se pri donošenju odluke rukovodio profesionalnim dostignućima, sa zadovoljstvom konstatujući da je valjanost dosadašnjih odluka potvrđena protokom vremena, ali istovremeno uviđajući da u atmosferi pritiska na medije i mnogih stradanja novinara, osim ovoj profesionalnoj nagradi, vredi razmisliti i o iniciranju nagrade za hrabrost novinara.

Dosadašnji dobitnici nagrade su Lila Radonjić (NTV Studio B) za 1991. godinu, Željko Vuković, dopisnik "Borbe" iz Sarajeva (1992), Predrag Koraksić Corax, karikaturista nedeljnika "Vreme" (1993), Gordana Logar i redakcija dnevnika "Naša Borba" (1994), Bojana Lekić i Svetlana Lukić iz Radija B92 (1995), Stojan Cerović, komentator nedeljnika "Vreme" (1996), agencija "Beta" (1997) i RTV Bajina Bašta, RTV Pančevo i Radio "Boom 93" iz Požarevca (ravnopravni dobitnici za 1998. godinu).

Uredba

Taksa za obnovu i socijalni program

Na osnovu uredbe Vlade Srbije, na nove vrste cigareta se od prošle subote, pored naknade propisane Zakonom o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa, plaća i posebna naknada od 0,50 do 5,40 dinara po paklici od 20 komada, zavisno od vrste cigareta. Uredba je objavljena u najnovijem broju "Službenog glasnika Republike Srbije". Najveća naknada, od 5,40 dinara, plaća se na licencne cigarete marke "vinston", "vinston lajt", "kamel" i "kamel lajt". Najniža naknada, od 0,50 dinara, plaća se na domaće cigarete IV kvalitetne grupe "morava 2000", "vek 2000", "formula 2000", "vikend 2000". Prema vladinoj uredbi, deo sredstava prikupljenih naplatom ove naknade biće upotrebljen za finansiranje socijalnog programa Republike Srbije, a deo za finansiranje obnove zemlje. Na primer, od naknade od 5,40 dinara 2,90 dinara biće usmereno u socijalni program, a 2,50 dinara u obnovu zemlje. Ceo iznos naknade od 0,50 dinara biće usmeren u socijalni program.

Generalni direktor Duvanske industrije Vranje Slobodan Vučković najavio je prošle nedelje da će u februaru DIV tržištu ponuditi nove vrste "oplemenjenih i kvalitetnih cigareta" po novim cenama. Na tržištu će se pojaviti "vels 2000" po ceni od 12 dinara, a "zeta orijental", "filter DIV" i "Srbija" koštaće 10 dinara. Cigarete "vikend", "morava" i "formula" dobiće dodatak "2000" i koštaće sedam dinara. U okviru saradnje sa kompanijom Rejnolds, Vučković je najavio i početak proizvodnje licencnih cigareta: "vinston", "vinston lajt", "kamel" i "kamel lajt". Ove cigarete pojaviće se na tržištu sledećeg meseca i koštaće 20 dinara.

Siromaštvo

U bedi živi skoro milion ljudi

Sekretar Crvenog krsta Srbije (CKS) Radmila Cvetković izjavila je da humanitarnu pomoć u Srbiji dobija gotovo milion ljudi. Ona je rekla da u Srbiji ima 264.000 hiljade raseljenih lica sa Kosova i Metohije, ali da i drugi ugroženi ljudi očekuju pomoć CKS-a. Prema njenim rečima, u Srbiji se dnevno priprema 108.000 toplih obroka za socijalno ugroženo stanovništvo i izbeglice.

Stečaj

Neprekidno nelikvidno više od 30.000 firmi

Mini intervju

Dr Stevan Vrbaški, gradonačelnik Novog Sada: Most iz humanitarne pomoći

Novi Sad je 1. februara proslavio rođendan, i tom prilikom je održana svečana akademija kojoj su prisustvovali brojni predstavnici prijateljskih gradova iz zemlje i sveta. Novi Sad je pre 252 godine dobio ime i status slobodnog grada, a povodom Dana Novog Sada uručene su nagrade i obeležen je početak gradnje Varadinskog mosta. Tim povodom razgovoramo sa dr Stevanom Vrbaškim, gradonačelnikom Novog Sada.

"VREME": Recite nam nešto o projektu za izgradnju Varadinskog mosta i zašto se Skupština grada odlučila za izgradnju Varadinskog mosta a ne rekonstrukciju Mosta slobode?

S. VRBAŠKI: Varadinski most je veoma značajan za Novi Sad, i za njegovu izgradnju potrebno je uložiti najmanje finansijskih sredstava. Za rekonstrukciju Mosta slobode potrebno je 60 miliona maraka, dok će izgradnja Varadinskog mosta koštati 12 miliona maraka. To je razlog zašto je Skupština grada obeležila početak izgradnje Varadinskog mosta a ne rekonstrukciju Mosta slobode. Pored toga, Varadinski most je jedini most koji može da se izgradi u tako kratkom roku. Od šest predloženih idejnih rešenja za njegovu izgradnju, prihvaćen je projekat akademika Nikole Hajdina "grednog mosta za zategama", čija će visina pri najvećem vodostaju omogućavati prohodnost brodovima. Reviziona komisija dala je odobrenje za izgradnju, a završetak radova na ovom mostu predviđen je za 12 meseci. Smatramo da je projekat za izgradnju Varadinskog mosta koji je predložila Direkcija za obnovu zemlje zastareo - takvi mostovi se nigde u svetu više ne grade. Tu nema nikakve političke pozadine, kao što tvrde novosadski socijalisti.

Kako su obezbeđena finansijska sredstva za izgradnju Varadinskog mosta?

Dobili smo čvrsta obećanja od stranih donatora da će nam pomoći da izgradimo most. Sredstva će stići u vidu humanitarne pomoći, zato što su mostovi osnovno humanitarno pravo svakog građanina Novog Sada, a koje je NATO bombardovanjem ugroženo.

Anketa "Vremena"

Šta još imate u zamrzivaču?

Desanka Miletić: Ne pitajte me šta imam. Nemam ništa, a do prošle nedelje bilo je ponešto. Od ovih restrikcija struje zamrzivač se pokvario, iscurela voda, napravila poplavu u kujni, a mene samo što šlog nije strefio. Bilo je paprika za punjenje, pa seckanih paprika, graška i boranije, malina i bresaka, sve spremljeno za pihtije i obareni škembići.

Zorka Pavlović: Sve sam ostavila, jer deca dođu, otvore zamrzivač i samo nose. Bogami, ispraznio se. Ostala još pileća sitnež za supu, ima povrća ali mesa ponestalo. Ima još tri-četiri pakovanja mlevenog mesa, nešto iseckanog šarana i nema više.

Miladin Jekić: Prošla jesen bila je najgora od kad pamtim. Nikad zimu nismo dočekali kao sada bez turšije, ajvara, sušenog mesa i svinjske polutke u zamrzivaču. Sve je bilo skupo, a sad se snalazimo.

Branka Ostojić: Imamo prijatelje koji gaje piliće pa od njih s vremena na vreme kupimo pet-šest komada, tri-četiri isečemo na polutke, a obično dva na sitne komade za supu i paprikaš.

Dragana Veselinović: Koliko imam u novčaniku, toliko imam u zamrzivaču. Nekoliko hlebova i par litara mleka. Nikad se ne zna kad će toga nestati, a bez hleba i mleka se ne može.