Ukidanje sankcija

Mrtav du�nik

Jugoslavija i njeni gra�ani �ive na kredit zahvaljuju�i �injenici da svetu ne vra�aju pozama�ne dugove, a to je pitanje koje �e se postaviti �im SRJ priviri u me�unarodne finansijske institucije. Pre nego pitanje novih kredita

Posle odluke Evropske unije da ne uva�i argumente za barem ubla�avanje sankcija Srbiji, opozicija �e zaista morati da preispita svoje odnose s me�unarodnom zajednicom, kako to najavljuje Ognjen Pribi�evi�, spoljnopoliti�ki savetnik lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Dra�kovi�a. Pre svega, mora�e da utvrdi ima li mo� da zapadne partnere ubedi u to kako sankcije poga�aju gra�ane a ne vlast u Beogradu. U suprotnom, obe�anja �e delovati kao obmana, pa �e se liderima opozicionih stranaka i dalje de�avati da ih presre�u penzioneri s pitanjem - �ta bi s obe�anih 20 maraka mese�no?

PRETI KOLAPS: "Jo� �e se lomiti koplja oko sankcija. Ko mo�e da garantuje da od eventualnog ubla�avanja ili ukidanja sankcija Srbiji ne bi profitirao upravo re�im jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo�evi�a, zbog koga je embargo uveden", komentari�e za "Vreme" Endru Keningem, analiti�ar u londonskoj banci "Meril Lin�". Sli�no misli i D�oan Hoi, stru�njak uglednog "Ekonomist Intelid�ens Junita" (EIU), u �ijem poslednjem izve�taju o Jugoslaviji stoji da su male �anse da Amerika promeni svoj stav o tome da je ukidanje sankcija mogu�e tek po�to se u Srbiji sprovedu fer i demokratski izbori. Prema ovim izvorima, vlade Velike Britanije i Holandije pona�a�e se kao i do sada - glasa�e protiv eventualne odluke svojih evropskih partnera o suspenziji sankcija Srbiji.

Analiza EIU-a ka�e da �e, bez obzira na nedavnu NATO intervenciju i produ�etak re�ima sankcija, pravi ekonomski problemi za Milo�evi�a nastupiti tek u drugoj polovini idu�e godine. Dok evropski analiti�ari krah jugoslovenske privrede predvi�aju, i to "mo�da", za jul 2001. godine, beogradski ekonomista dr Jovan Rankovi� smatra da smo toliko propali da bi suspenzija sankcija mogla da nam donese i kolaps.

Nije re� o nekakvoj neumesnoj �ali. Jugoslavija i njeni gra�ani �ive na kredit zahvaljuju�i �injenici da svetu ne vra�aju pozama�ne dugove, a to je pitanje koje �e se postaviti �im SRJ priviri u me�unarodne finansijske institucije. Pre nego pitanje novih kredita. U tom momentu, smatra dr Rankovi�, mora�emo da se suo�imo s �injenicom da se ra�amo du�ni. Na�a zemlja je, naime, u 2000. godinu u�la s dugom inostranim poveriocima u iznosu od 13 milijardi dolara, dakle jednakim pro�logodi�njem dru�tvenom proizvodu (GDP), ako ne i manjim od njega. To zna�i da bi Jugosloveni trebalo godinu dana da rade besplatno, da ne jedu, ne piju, ne obla�e se, a i onda je pitanje da li bi uspeli da se razdu�e. Prosto, pitanje je da li �e ovogodi�nji dru�tveni proizvod dosti�i onaj od lane, a da ne govorimo o tome da godi�nje kamate na na� spoljni dug iznose oko 900 miliona dolara.

Sre�a na�a, ka�e beogradski konsultant za strana ulaganja dr Milan Kova�evi�, da u svetu i dalje va�i pravilo da mrtav du�nik - nije du�nik. Jedino iz tog razloga, ocenjuje u izjavi za "Vreme" Dejvid MekVilijams, analiti�ar u Pariskoj nacionalnoj banci, Jugoslavija mo�e da o�ekuje pove�i otpis spoljnog duga.

Miroljub Labus, saradnik beogradskog Ekonomskog instituta i koordinator Grupe 17 plus, ka�e za na� list da je te�ko re�i koliko su na uru�avanje na�e privrede delovale sankcije, a koliko je to efekat raspada zemlje, ratova na prostoru biv�e Jugoslavije, sukoba na Kosovu i na kraju NATO intervencije. Na� sagovornik, ipak, izlazi s procenom da su nas sankcije ko�tale barem 125 milijardi dolara, �to �e re�i deset pro�logodi�njih jugoslovenskih GDP-a.

PRODU�ENE POSLEDICE: Na�i sagovornici su, me�utim, saglasni da u sankcijama treba tra�iti razlog za �injenicu da je Jugoslavija danas najsiroma�nija zemlja u Evropi. Srbija i Crna Gora, zajedno s ostalim republikama biv�e Jugoslavije, s GDP-om po glavi stanovnika od preko tri hiljade dolara ulazile su u poslednju deceniju XX veka probijaju�i se u sam vrh grupe razvijenih zemalja. Ve� 1990. godine on je pao na 2230 dolara, da bi se 1995. srozao na oko 1000 dolara, a pro�le godine pao na ispod 900 dolara.

Najve�im problemom �ini se zaklju�ak do kojeg su do�li ekonomisti okupljeni u Grupi 17, a koji ka�e da �e se uticaj NATO intervencije i izolacije zemlje ose�ati barem u narednih deset godina. Ukoliko Jugoslavija ostane izolovana od sveta, a iznutra ne bude radikalnih ekonomskih reformi, u G17 su izra�unali, da �e nam trebati 40 godina da se vratimo na nivo pred raspad biv�e SFRJ. I sve to pod uslovom da bele�imo godi�nji rast od �etiri odsto. U G17 jo� upozoravaju da dalji pad dru�tvenog proizvoda dovodi do obaranja nivoa zdravstvene i socijalne za�tite i obrazovanja, a pogoduje daljoj emigraciji obrazovanog radno sposobnog stanovni�tva.

Opozicija u Srbiji se nada da �e, ako pred ministre EU-a iza�e s ovakvim podacima, uspeti da ih ubedi kako su sankcije �tetile takozvanim obi�nim gra�anima a ne re�imu. Na�i sagovornici, pak, prognoziraju da �e dobiti odgovor koji je svojevremeno dobijala nova crnogorska vladaju�a garnitura - doka�ite se, a sami odaberite kako. Jo� preciznije, crnogorski premijer Filip Vujanovi� morao je da pro�e dug put pre nego �to je mogao da otputuje u Va�ington i razgovara s tamo�njim zvani�nicima o milionima dolara pomo�i Crnoj Gori.

Sumorni parametri