Ukidanje sankcija

Mrtav dužnik

Jugoslavija i njeni građani žive na kredit zahvaljujući činjenici da svetu ne vraćaju pozamašne dugove, a to je pitanje koje će se postaviti čim SRJ priviri u međunarodne finansijske institucije. Pre nego pitanje novih kredita

Posle odluke Evropske unije da ne uvaži argumente za barem ublažavanje sankcija Srbiji, opozicija će zaista morati da preispita svoje odnose s međunarodnom zajednicom, kako to najavljuje Ognjen Pribićević, spoljnopolitički savetnik lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića. Pre svega, moraće da utvrdi ima li moć da zapadne partnere ubedi u to kako sankcije pogađaju građane a ne vlast u Beogradu. U suprotnom, obećanja će delovati kao obmana, pa će se liderima opozicionih stranaka i dalje dešavati da ih presreću penzioneri s pitanjem - šta bi s obećanih 20 maraka mesečno?

PRETI KOLAPS: "Još će se lomiti koplja oko sankcija. Ko može da garantuje da od eventualnog ublažavanja ili ukidanja sankcija Srbiji ne bi profitirao upravo režim jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, zbog koga je embargo uveden", komentariše za "Vreme" Endru Keningem, analitičar u londonskoj banci "Meril Linč". Slično misli i Džoan Hoi, stručnjak uglednog "Ekonomist Intelidžens Junita" (EIU), u čijem poslednjem izveštaju o Jugoslaviji stoji da su male šanse da Amerika promeni svoj stav o tome da je ukidanje sankcija moguće tek pošto se u Srbiji sprovedu fer i demokratski izbori. Prema ovim izvorima, vlade Velike Britanije i Holandije ponašaće se kao i do sada - glasaće protiv eventualne odluke svojih evropskih partnera o suspenziji sankcija Srbiji.

Analiza EIU-a kaže da će, bez obzira na nedavnu NATO intervenciju i produžetak režima sankcija, pravi ekonomski problemi za Miloševića nastupiti tek u drugoj polovini iduće godine. Dok evropski analitičari krah jugoslovenske privrede predviđaju, i to "možda", za jul 2001. godine, beogradski ekonomista dr Jovan Ranković smatra da smo toliko propali da bi suspenzija sankcija mogla da nam donese i kolaps.

Nije reč o nekakvoj neumesnoj šali. Jugoslavija i njeni građani žive na kredit zahvaljujući činjenici da svetu ne vraćaju pozamašne dugove, a to je pitanje koje će se postaviti čim SRJ priviri u međunarodne finansijske institucije. Pre nego pitanje novih kredita. U tom momentu, smatra dr Ranković, moraćemo da se suočimo s činjenicom da se rađamo dužni. Naša zemlja je, naime, u 2000. godinu ušla s dugom inostranim poveriocima u iznosu od 13 milijardi dolara, dakle jednakim prošlogodišnjem društvenom proizvodu (GDP), ako ne i manjim od njega. To znači da bi Jugosloveni trebalo godinu dana da rade besplatno, da ne jedu, ne piju, ne oblače se, a i onda je pitanje da li bi uspeli da se razduže. Prosto, pitanje je da li će ovogodišnji društveni proizvod dostići onaj od lane, a da ne govorimo o tome da godišnje kamate na naš spoljni dug iznose oko 900 miliona dolara.

Sreća naša, kaže beogradski konsultant za strana ulaganja dr Milan Kovačević, da u svetu i dalje važi pravilo da mrtav dužnik - nije dužnik. Jedino iz tog razloga, ocenjuje u izjavi za "Vreme" Dejvid MekVilijams, analitičar u Pariskoj nacionalnoj banci, Jugoslavija može da očekuje poveći otpis spoljnog duga.

Miroljub Labus, saradnik beogradskog Ekonomskog instituta i koordinator Grupe 17 plus, kaže za naš list da je teško reći koliko su na urušavanje naše privrede delovale sankcije, a koliko je to efekat raspada zemlje, ratova na prostoru bivše Jugoslavije, sukoba na Kosovu i na kraju NATO intervencije. Naš sagovornik, ipak, izlazi s procenom da su nas sankcije koštale barem 125 milijardi dolara, što će reći deset prošlogodišnjih jugoslovenskih GDP-a.

PRODUŽENE POSLEDICE: Naši sagovornici su, međutim, saglasni da u sankcijama treba tražiti razlog za činjenicu da je Jugoslavija danas najsiromašnija zemlja u Evropi. Srbija i Crna Gora, zajedno s ostalim republikama bivše Jugoslavije, s GDP-om po glavi stanovnika od preko tri hiljade dolara ulazile su u poslednju deceniju XX veka probijajući se u sam vrh grupe razvijenih zemalja. Već 1990. godine on je pao na 2230 dolara, da bi se 1995. srozao na oko 1000 dolara, a prošle godine pao na ispod 900 dolara.

Najvećim problemom čini se zaključak do kojeg su došli ekonomisti okupljeni u Grupi 17, a koji kaže da će se uticaj NATO intervencije i izolacije zemlje osećati barem u narednih deset godina. Ukoliko Jugoslavija ostane izolovana od sveta, a iznutra ne bude radikalnih ekonomskih reformi, u G17 su izračunali, da će nam trebati 40 godina da se vratimo na nivo pred raspad bivše SFRJ. I sve to pod uslovom da beležimo godišnji rast od četiri odsto. U G17 još upozoravaju da dalji pad društvenog proizvoda dovodi do obaranja nivoa zdravstvene i socijalne zaštite i obrazovanja, a pogoduje daljoj emigraciji obrazovanog radno sposobnog stanovništva.

Opozicija u Srbiji se nada da će, ako pred ministre EU-a izađe s ovakvim podacima, uspeti da ih ubedi kako su sankcije štetile takozvanim običnim građanima a ne režimu. Naši sagovornici, pak, prognoziraju da će dobiti odgovor koji je svojevremeno dobijala nova crnogorska vladajuća garnitura - dokažite se, a sami odaberite kako. Još preciznije, crnogorski premijer Filip Vujanović morao je da prođe dug put pre nego što je mogao da otputuje u Vašington i razgovara s tamošnjim zvaničnicima o milionima dolara pomoći Crnoj Gori.

Sumorni parametri