Srbija u razbijenom ogledalu

Somozin paradoks

Tri problema srpske opozicije - ona sama, Đukanović i međunarodna birokratija

Režim u Srbiji ima tri cilja: da po mogućstvu razbije opoziciju u Srbiji, što je sada možda teže nego ranije; da razdvoji opoziciju u Srbiji od Đukanovića, što je možda nešto lakše, i da osujeti pomoć opoziciji sa zapada. Režim u Srbiji u tom kontekstu može tražiti rešenje tzv. Somozinog (Anastasio 1896-1956, nikaragvanski diktator) paradoksa: "Vi ste zaista pobedili na izborima, ali ja sam pobedio u računanju!"

KONSOLIDACIJA: Tehnički gledano, moglo bi se reći da se na opozicionoj strani radi nešto ozbiljnije nego u ranijim periodima. U više gradova su zakazani ili održani lokalni "samiti", radi koordinisanja političkog nastupa. U Savezu za promene ovih dana pripremaju dogovor u kome bi učestvovali predstavnici Grupe 17, Cesida i Građanskog parlamenta Srbije, koji okuplja 60 nevladinih organizacija. Srpski pokret obnove (SPO) radi na omasovljenju (prijem novih članova u Kragujevcu, osnivanje univerzitetske organizacije mladih). Podmlatci SPO-a i Socijaldemokratije (SD) pozivaju podmlatke ostalih opozicionih stranaka da učestvuju u organizaciji zajedničkih akcija širom Srbije. Demokratska stranka (DS) priprema izbornu skupštinu stranke. Za predsednika ove stranke kandidovali su se sadašnji predsednik Zoran Đinđić i potpredsednik DS-a Slobodan Vuksanović. Kandidati će navodno potpisati obavezu da neće napuštati stranku ako izgube izbore.

REGENERACIJA: Na strani režima taj organizacioni posao privode kraju. Socijalistička partija (SPS) pokušava da u kongresnim pripremama regeneriše svoj kadrovski sastav (smene u odborima SPS-a u Nišu i Kragujevcu), na osnovu čega su neke novine počele da špekulišu da će izbori biti raspisani odmah posle kongresa SPS-a, pošto se ova navodno, u dogovoru sa Srpskom radikalnom strankom (SRS) i Jugoslovenskom levicom (JUL), priprema da raspiše lokalne izbore odmah posle svog kongresa. Ono što je zasad vidljivo jeste da su i socijalisti i radikali preduzeli zimsku ofanzivu protiv gradskih vlasti u Beogradu, uzimajući kao povod sneg i zastoj saobraćaja zbog štrajka privatnih prevoznika.

Demokratska stranka Srbije (DSS) smatra da najave iznenadnog raspisivanja izbora zapravo predstavljaju "zastrašivanje javnosti", a da je cilj toga da se istakne da je "već gotova stvar" da će se lokalni izbori održati po Zakonu o lokalnoj samoupravi, koji predviđa jednokružni većinski sistem. DSS smatra da stranke demokratske opozicije ne treba da se upuštaju ni u kakve aktivnosti koje bi se mogle tumačiti kao prihvatanje ovakvih predizbornih igara, to jest da bi trebalo da nastave da se bore za prihvatljive izborne uslove...

SAMURAJ: Zahteve opozicije za reviziju izbornih uslova režim ignoriše i služi se pogromaškim tehnikama. Jedna od često citiranih izjava o izborima, ona koju je dao američki političar Mario Kuomo, "Vaša kampanja je poezija, a vaša vladavina je proza", ovde bi morala biti ispravljena i mogla bi glasiti "Vaša kampanja - psovka, vaša vladavina - tragedija".

Radikali su završili svoj kongres na kome su nastojali da se prikažu da su masivna i disciplinovana stranka, da je položaj njenog predsednika ojačan (jedan gost ga je nazvao "srpskim samurajem") i da je njihov politički program jasan a politička retorika žestoka (antiamerikanizam, savez s Rusijom i Belorusijom, očuvanje državne celine po svaku cenu). Radikali pokušavaju da iznude najpre lokalne izbore, s nadom da će na njima "oterati opoziciju" iz velikih gradova kako bi pribavili prednost za savezne izbore za koje govore da moraju biti održani, kao što i savezna država mora biti sačuvana "po svaku cenu".

PO SVAKU CENU: Srbobran Branković iz agencije Medium (Pres klub, ponedeljak 1. februara) kaže da je, sudeći po njegovim sondažama, trećina birača u Crnoj Gori za to da se zajednica Srbije i Crne Gore sačuva "po svaku cenu" i taj broj je konstantan, a u Srbiji takav odgovor daje 43 odsto ispitanika.

Inače, po Brankoviću, broj pristalica samostalne Crne Gore opada u toj republici - u septembru se 42 odsto ispitanika izjasnilo za samostalnu Crnu Goru, a 40 odsto za zajednicu Srbije i Crne Gore. U decembru prošle godine za samostalnu Crnu Goru izjasnilo se 36 odsto, a 47 odsto za federaciju, što znači da je u odnosu na septembar prošle godine broj pristalica samostalne Crne Gore opao u decembru za 11 odsto. Branković misli da je to povezano s konsolidacijom režima u Srbiji i stalnim pretnjama koje se iz Srbije upućuju Crnoj Gori. Po istim sondažama, međutim, vladajuća crnogorska koalicija "Da živimo bolje" i dalje uživa mnogo veće poverenje nego Bulatovićeva Socijalistička narodna partija.

Time se polako nameštaju karte da glavna izborna tema ne bude ni gubitak Kosova, ni učinak desetogodišnje politike, ni pad standarda stanovništva nego "crnogorsko pitanje". Uprkos svojim katastrofalnim učincima, vladajuće partije u Srbiji, pre svega SPS do sada su ključ izborne pobede, kako bi to rekao Dragan Lakićević iz Instituta za evropske studije, nalazile u strahu od vakuuma, u strahu od gubitka države.

Đukanovićevi odnosi sa srpskom opozicijom do sada su bili dobri, puni retoričke predusretljivosti (predstavnik podmlatka DPS-a ovih dana govori o "harizmi" i "energiji" koju je video na osnivačkoj skupštini univerzitetskog pokreta koji organizuje SPO, predstavnici opozicije prihvataju crnogorski predlog kao platformu za razgovore), ali njihovi strateški pristupi nisu koordinisani - naprotiv, moglo bi se reći da su čak i strateški suprotni. Dok Đukanović ne pomišlja na savezne izbore, srpska opozicija traži izbore na svim nivoima, dakle i na saveznom.

Član G 17 plus i razrešeni sudija Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić ocenio je u ponedeljak u Pres klubu da predstoji "dug, opasan politički proces koji će zavisiti od odnosa političkih snaga u Srbiji".

Na neki način se, dakle, ponavlja dilema iz 1990 (da li prvo ustav - ili izbori?). Zorica Radović, saradnica beogradskog Instituta za evropske studije, potvrđuje da je ta dilema sada opet aktuelna i da deo opozicije traži zapravo izbore za ustavotvornu skupštinu. Ona je naglasila da vlast u Crnoj Gori nije isrcpla sva sredstva dozvoljena Ustavom SRJ, da je mogla da izdejstvuje raspuštanje Savezne skupštine, odnosno nove savezne izbore.

Crnogorci, međutim, nisu računali sa saveznim izborima. Politikolog Vladimir Goati procenio je ovih dana da je sada nerealno očekivati da će se savezni izbori uopšte održati.

Iz Đukanovićevog tabora kao termin za raspisivanje referenduma o crnogorskoj nezavisnosti pominje se decembar 2000, što znači da Đukanović ostavlja malo vremena da se u Srbiji eventualno iskristališe nova politička grupacija s kojom bi on uredio odnose. Za politički ishod u Srbiji to stanovište nije loše, ali nije dovoljno - izborno pitanje će glasiti: "Postoji li zajednička država - ili ne postoji." To jest ima li saveznih izbora - ili ih nema...

IZOSTANAK PODRŠKE: Treći problem srpske opozicije jeste izostanak vidljivije podrške zapadnih faktora. Predstavnici većine opozicionih stranaka i koalicija izrazili su žaljenje što Evropska unija nije ublažila sankcije prema SR Jugoslaviji. Predsednik DSS-a Vojislav Koštunica izjavio je da je EU odbijanjem da ukine deo sankcija SRJ pokazala da pomaže vlasti u SRJ "na ovaj ili onaj način već godinama". Đinđić izjavljuje da će opozicija "nastaviti putem kojim je krenula", da opoziciju u Srbiji nije ujedinio Zapad već je to učinila situacija u zemlji, da se bitka za demokratiju neće voditi i dobiti u Briselu, niti bilo gde na Zapadu, već ovde.