Srbija u razbijenom ogledalu

Somozin paradoks

Tri problema srpske opozicije - ona sama, �ukanovi� i me�unarodna birokratija

Re�im u Srbiji ima tri cilja: da po mogu�stvu razbije opoziciju u Srbiji, �to je sada mo�da te�e nego ranije; da razdvoji opoziciju u Srbiji od �ukanovi�a, �to je mo�da ne�to lak�e, i da osujeti pomo� opoziciji sa zapada. Re�im u Srbiji u tom kontekstu mo�e tra�iti re�enje tzv. Somozinog (Anastasio 1896-1956, nikaragvanski diktator) paradoksa: "Vi ste zaista pobedili na izborima, ali ja sam pobedio u ra�unanju!"

KONSOLIDACIJA: Tehni�ki gledano, moglo bi se re�i da se na opozicionoj strani radi ne�to ozbiljnije nego u ranijim periodima. U vi�e gradova su zakazani ili odr�ani lokalni "samiti", radi koordinisanja politi�kog nastupa. U Savezu za promene ovih dana pripremaju dogovor u kome bi u�estvovali predstavnici Grupe 17, Cesida i Gra�anskog parlamenta Srbije, koji okuplja 60 nevladinih organizacija. Srpski pokret obnove (SPO) radi na omasovljenju (prijem novih �lanova u Kragujevcu, osnivanje univerzitetske organizacije mladih). Podmlatci SPO-a i Socijaldemokratije (SD) pozivaju podmlatke ostalih opozicionih stranaka da u�estvuju u organizaciji zajedni�kih akcija �irom Srbije. Demokratska stranka (DS) priprema izbornu skup�tinu stranke. Za predsednika ove stranke kandidovali su se sada�nji predsednik Zoran �in�i� i potpredsednik DS-a Slobodan Vuksanovi�. Kandidati �e navodno potpisati obavezu da ne�e napu�tati stranku ako izgube izbore.

REGENERACIJA: Na strani re�ima taj organizacioni posao privode kraju. Socijalisti�ka partija (SPS) poku�ava da u kongresnim pripremama regeneri�e svoj kadrovski sastav (smene u odborima SPS-a u Ni�u i Kragujevcu), na osnovu �ega su neke novine po�ele da �pekuli�u da �e izbori biti raspisani odmah posle kongresa SPS-a, po�to se ova navodno, u dogovoru sa Srpskom radikalnom strankom (SRS) i Jugoslovenskom levicom (JUL), priprema da raspi�e lokalne izbore odmah posle svog kongresa. Ono �to je zasad vidljivo jeste da su i socijalisti i radikali preduzeli zimsku ofanzivu protiv gradskih vlasti u Beogradu, uzimaju�i kao povod sneg i zastoj saobra�aja zbog �trajka privatnih prevoznika.

Demokratska stranka Srbije (DSS) smatra da najave iznenadnog raspisivanja izbora zapravo predstavljaju "zastra�ivanje javnosti", a da je cilj toga da se istakne da je "ve� gotova stvar" da �e se lokalni izbori odr�ati po Zakonu o lokalnoj samoupravi, koji predvi�a jednokru�ni ve�inski sistem. DSS smatra da stranke demokratske opozicije ne treba da se upu�taju ni u kakve aktivnosti koje bi se mogle tuma�iti kao prihvatanje ovakvih predizbornih igara, to jest da bi trebalo da nastave da se bore za prihvatljive izborne uslove...

SAMURAJ: Zahteve opozicije za reviziju izbornih uslova re�im ignori�e i slu�i se pogroma�kim tehnikama. Jedna od �esto citiranih izjava o izborima, ona koju je dao ameri�ki politi�ar Mario Kuomo, "Va�a kampanja je poezija, a va�a vladavina je proza", ovde bi morala biti ispravljena i mogla bi glasiti "Va�a kampanja - psovka, va�a vladavina - tragedija".

Radikali su zavr�ili svoj kongres na kome su nastojali da se prika�u da su masivna i disciplinovana stranka, da je polo�aj njenog predsednika oja�an (jedan gost ga je nazvao "srpskim samurajem") i da je njihov politi�ki program jasan a politi�ka retorika �estoka (antiamerikanizam, savez s Rusijom i Belorusijom, o�uvanje dr�avne celine po svaku cenu). Radikali poku�avaju da iznude najpre lokalne izbore, s nadom da �e na njima "oterati opoziciju" iz velikih gradova kako bi pribavili prednost za savezne izbore za koje govore da moraju biti odr�ani, kao �to i savezna dr�ava mora biti sa�uvana "po svaku cenu".

PO SVAKU CENU: Srbobran Brankovi� iz agencije Medium (Pres klub, ponedeljak 1. februara) ka�e da je, sude�i po njegovim sonda�ama, tre�ina bira�a u Crnoj Gori za to da se zajednica Srbije i Crne Gore sa�uva "po svaku cenu" i taj broj je konstantan, a u Srbiji takav odgovor daje 43 odsto ispitanika.

Ina�e, po Brankovi�u, broj pristalica samostalne Crne Gore opada u toj republici - u septembru se 42 odsto ispitanika izjasnilo za samostalnu Crnu Goru, a 40 odsto za zajednicu Srbije i Crne Gore. U decembru pro�le godine za samostalnu Crnu Goru izjasnilo se 36 odsto, a 47 odsto za federaciju, �to zna�i da je u odnosu na septembar pro�le godine broj pristalica samostalne Crne Gore opao u decembru za 11 odsto. Brankovi� misli da je to povezano s konsolidacijom re�ima u Srbiji i stalnim pretnjama koje se iz Srbije upu�uju Crnoj Gori. Po istim sonda�ama, me�utim, vladaju�a crnogorska koalicija "Da �ivimo bolje" i dalje u�iva mnogo ve�e poverenje nego Bulatovi�eva Socijalisti�ka narodna partija.

Time se polako name�taju karte da glavna izborna tema ne bude ni gubitak Kosova, ni u�inak desetogodi�nje politike, ni pad standarda stanovni�tva nego "crnogorsko pitanje". Uprkos svojim katastrofalnim u�incima, vladaju�e partije u Srbiji, pre svega SPS do sada su klju� izborne pobede, kako bi to rekao Dragan Laki�evi� iz Instituta za evropske studije, nalazile u strahu od vakuuma, u strahu od gubitka dr�ave.

�ukanovi�evi odnosi sa srpskom opozicijom do sada su bili dobri, puni retori�ke predusretljivosti (predstavnik podmlatka DPS-a ovih dana govori o "harizmi" i "energiji" koju je video na osniva�koj skup�tini univerzitetskog pokreta koji organizuje SPO, predstavnici opozicije prihvataju crnogorski predlog kao platformu za razgovore), ali njihovi strate�ki pristupi nisu koordinisani - naprotiv, moglo bi se re�i da su �ak i strate�ki suprotni. Dok �ukanovi� ne pomi�lja na savezne izbore, srpska opozicija tra�i izbore na svim nivoima, dakle i na saveznom.

�lan G 17 plus i razre�eni sudija Ustavnog suda Srbije Slobodan Vu�eti� ocenio je u ponedeljak u Pres klubu da predstoji "dug, opasan politi�ki proces koji �e zavisiti od odnosa politi�kih snaga u Srbiji".

Na neki na�in se, dakle, ponavlja dilema iz 1990 (da li prvo ustav - ili izbori?). Zorica Radovi�, saradnica beogradskog Instituta za evropske studije, potvr�uje da je ta dilema sada opet aktuelna i da deo opozicije tra�i zapravo izbore za ustavotvornu skup�tinu. Ona je naglasila da vlast u Crnoj Gori nije isrcpla sva sredstva dozvoljena Ustavom SRJ, da je mogla da izdejstvuje raspu�tanje Savezne skup�tine, odnosno nove savezne izbore.

Crnogorci, me�utim, nisu ra�unali sa saveznim izborima. Politikolog Vladimir Goati procenio je ovih dana da je sada nerealno o�ekivati da �e se savezni izbori uop�te odr�ati.

Iz �ukanovi�evog tabora kao termin za raspisivanje referenduma o crnogorskoj nezavisnosti pominje se decembar 2000, �to zna�i da �ukanovi� ostavlja malo vremena da se u Srbiji eventualno iskristali�e nova politi�ka grupacija s kojom bi on uredio odnose. Za politi�ki ishod u Srbiji to stanovi�te nije lo�e, ali nije dovoljno - izborno pitanje �e glasiti: "Postoji li zajedni�ka dr�ava - ili ne postoji." To jest ima li saveznih izbora - ili ih nema...

IZOSTANAK PODR�KE: Tre�i problem srpske opozicije jeste izostanak vidljivije podr�ke zapadnih faktora. Predstavnici ve�ine opozicionih stranaka i koalicija izrazili su �aljenje �to Evropska unija nije ubla�ila sankcije prema SR Jugoslaviji. Predsednik DSS-a Vojislav Ko�tunica izjavio je da je EU odbijanjem da ukine deo sankcija SRJ pokazala da poma�e vlasti u SRJ "na ovaj ili onaj na�in ve� godinama". �in�i� izjavljuje da �e opozicija "nastaviti putem kojim je krenula", da opoziciju u Srbiji nije ujedinio Zapad ve� je to u�inila situacija u zemlji, da se bitka za demokratiju ne�e voditi i dobiti u Briselu, niti bilo gde na Zapadu, ve� ovde.