Stranke i nevladine organizacije

Put do izbora

U Sporazumu o zajedni�kom delovanju opozicije od 19. januara 2000. godine zapisano je da stranke "o�ekuju punu podr�ku nevladinih organizacija, nezavisnih sindikata, univerzitetskih i studentskih udru�enja, ekspertskih timova i drugih organizacija gra�ana u borbi koja se vodi za vanredne demokratske izbore na svim nivoima u Srbiji, jer su ti izbori u op�tem interesu. Istovremeno, stranke i koalicije demokratske opozicije izra�avaju punu spremnost za saradnju sa svima �iji je cilj demokratska Srbija".
Nedeljnik "Vreme" je u pro�lom broju objavio mi�ljenja �etvoro predstavnika nevladinih organizacija o saradnji sa partijama opozicije. U ovom broju objavljujemo odgovore predstavnika stranaka na pitanje: "Kako i u kojim akcijama va�a stranka planira saradnju sa nevladinim organizacijama?"

Ognjen Pribi�evi�, savetnik predsednika Srpskog pokreta obnove

Protiv apatije i bezvoljnosti

Srpski pokret obnove je stalno isticao da se promene u Srbiji ne mogu ostvariti bez zajedni�kog delovanja demokratski orijentisanih politi�kih stranaka, uz podr�ku nevladinih organizacija, raznih udru�enja gra�ana, sindikata...

Mi mislimo da promene u Srbiji ne�e biti dok se u proces demokratizacije ne uklju�i ogromna ve�ina gra�ana, a nevladine organizacije su zna�ajan kanal za njihovo uklju�ivanje.

Stoga i smatramo da je najva�niji cilj nevladinih organizacija da pru�aju podr�ku demokratskim procesima i stvaraju dru�tvenu klimu u kojoj �e svi na�i gra�ani prihvatiti osnovna obele�ja jednog demokratskog dru�tva kao �to su smenjivost vlasti, pravna dr�ava i normalna koegzistencija razli�itih politi�kih koncepcija. Me�utim, ova nova dru�tvena klima ne mo�e se ostvariti preko no�i. Poznati profesor sa Oksfordskog univerziteta Ralf Darendorf rekao je da je stvaranje gra�anskog dru�tva posao nekoliko generacija.

U ovom trenutku, najva�niji cilj nevladinih organizacija u Srbiji jeste da ubede �to ve�i broj gra�ana da iza�u na izbore i svoj glas daju partijama demokratske alternative. Jedan od najve�ih problema demokratske opozicije jesu apatija i bezvoljnost gra�ana. Upravo zato u neposrednim razgovorima, tribinama i drugim oblicima zajedni�kog delovanja partije demokratske alternative i nevladine organizacije moraju da ubede �to ve�i broj gra�ana da iza�u na izbore i uvere ih da je njihov glas odlu�uju�i za pobedu demokratije. Ukoliko u tome uspemo, nema sumnje da �e se promene u Srbiji ostvariti.

Vojislav Ko�tunica, predsednik Demokratske stranke Srbije

Saradnja samo sa nekima

Razlozi zbog kojih je u saop�tenju o zajedni�kom delovanju opozicije od 19. januara istaknuta potreba saradnje nevladinih organizacija i stranaka u borbi za vanredne demokratske izbore sasvim su o�igledni i primereni na�oj ukupnoj dru�tvenoj situaciji. Takva saradnja je manifestovana na vi�e javnih i nau�nih skupova u nas i utoliko ne predstavlja ni�ta novo. Stranke i nevladine organizacije sara�uju, to jest stranke se mogu oslanjati naro�ito na ekspertska znanja pojedinih nevladinih organizacija i u demokratskim dru�tvima, pa je utoliko njihova saradnja prirodnija u autoritarnim re�imima kakav je ovaj u kojem jo� uvek �ivimo. U takvim, autoritarnim re�imima same politi�ke stranke nisu dovoljne da izdejstvuju demokratske izbore i samim tim demokratske promene, ve� tu svoju ulogu imaju i mnoge dru�tvene institucije i �inioci, pa i nevladine organizacije. Stranke, opet, mogu pomo�i nevladinim organizacijama da svoju poruku prenesu ve�em broju ljudi, jer su prirodno upu�ene na �iru publiku. Uzgred, ne vredi licitirati �iji je polo�aj te�i, da li stranaka ili nevladinih organizacija. U zemlji Srbiji ve� je odavno te�ak, gotovo nepodno�ljiv polo�aj svakog pojedinca, a i svake organizacije koja ne be�i od istine ve� je spremna da spozna realnost i bori se za to da se ona menja.

Saradnja o kojoj govorimo mogu�na je, me�utim, samo sa nekim nevladinim organizacijama �iji je rad kompatibilan sa strana�kom delatno��u, pogotovo u borbi za ravnopravne izbore. Takve organizacije u nas mogle bi biti, recimo, CeSID, Centar za unapre�enje pravnih studija, Beogradski centar za ljudska prava, G17 plus. Saradnja bi se ogledala u izradi zakonskih projekata i programa su�tinskog dru�tvenog pretemeljenja. Uostalom, takva saradnja i nije novina. Sporazum postignut na Okruglom stolu demokratske opozicije 14. oktobra 1999. godine umnogome se, posebno u delu o izbornim uslovima, oslanjao na CeSID-ova zakonska re�enja. Upravo je taj okrugli sto pokazao koliko je takav vid saradnje koristan i za stranke, kojima su ponu�eni gotovi modeli za izbore najva�nijih zakona, i za nevladine organizacije, koje dobijaju jedno druga�ije, ne sasvim usko stru�no ali prakti�no i iskustvom oblikovano vi�enje predmeta kojim se bave. Kona�no, nemojmo zaboraviti da su mnogi ljudi istovremeno anga�ovani i u strankama i u nevladinim organizacijama. Tako �emo izbe�i zamku u koju je u poslednje vreme, i svakako zahvaljuju�i delovanju re�imske propagande, prili�no lako upasti: sve se �e��e ukazuje na nestrana�je kao na neki poseban kvalitet, �to sasvim odgovara tezi da su stranke, zapravo, ne�to nedoli�no i korumpirano, dok su vladaju�a partija i njeni praporci ne�to �to je znatno vi�e i vrednije, autenti�ni izraz narodne volje. Drugi deo te teze je onaj o nedoraslosti opozicionih stranaka i o tome da narod zaslu�uje bolju opoziciju.

Razume se, ima nevladinih organizacija sa kojima predizborna saradnja nije mogu�a iz dva bitno razli�ita razloga. Deo nevladinih organizacija ne bavi se pitanjima koja su od zna�aja za stranke i izbore, koliko god da su stvari zbog kojih su one osnovane dru�tveno relevantne i koliko god njihov sud bio dragocen u neko manje beznade�no, postizborno vreme, kada i ta pitanja do�u na red. S druge strane, postoje nevladine organizacije koje su vi�e okrenute prema spolja, svojim stranim osniva�ima: takve organizacije imaju nevladin karakter u odnosu na vlast u Srbiji, ali zato imaju i te kako karakter vladinih organizacija kada je re� o njihovom odnosu prema stranim ili "me�unarodnim" vlastima koje ih finansiraju i kojima zato pola�u ra�une. Jasno je da za DSS, iz sasvim na�elnih i programskih razloga, saradnja sa takvim organizacijama ne dolazi u obzir. Mi od osnivanja insistiramo na trezvenoj i sasvim uravnote�enoj, ni snishodljivoj ni konfrontativnoj, politici prema svetu. (Vojislav Ko�tunica, predsednik DSS-a)

�arko Kora�, predsednik Socijaldemokratske unije

Preciznije odrediti uloge

Socijaldemokratska unija (SDU), kao �to je javnosti poznato, podr�ava stvaranje �irokog saveza politi�kih stranaka i nevladinih organizacija (NVO), koji bi najrazli�itijim akcijama izdejstvovao demokratske promene u Srbiji. SDU je u�estvovao u svim akcijama NVO-a u koje je bio pozivan (i sam je bio inicijator nekih akcija) i aktivno se zalagao za u�e��e NVO-a u akcijama stvaranja uslova u Srbiji u kojima �e se po�tovati ljudska prava i gra�anske slobode. Mi smatramo da je u �irokom okupljanju snaga za demokratske promene potrebno preciznije odrediti uloge razli�itih aktera, kako bi se izbegli nesporazumi kojih ve� ima.

U Srbiji paralelno teku dva procesa. Jedan je sve sna�nija razgradnja dr�ave i dru�tva, koju realizuju nerazumni postupci vladaju�e koalicije i finansijske oligarhije pri vrhu re�ima, a s druge strane je evidentno sve br�e povezivanje svih demokratskih snaga. Na�a je iskrena �elja da ova zajednica za demokratske promene postane operativnija, da preciznije odredi uloge pojedinih u�esnika, da bi se spre�ilo dalje razaranje dr�ave i dru�tva.

Vojislav Andri�, predsednik IO Nove demokratije

Za filter izbornih programa

Nova demokratija smatra da je za demokratske promene u Srbiji pored politi�kih stranaka neophodno anga�ovanje svih demokratskih snaga, pa prema tome i nevladinih organizacija, sindikata, univerzitetskih i studentskih udru�enja, ekspertskih timova,...

Nova demokratija o�ekuje i planira da sa nevladinim organizacijama sara�uje na zajedni�kim aktivnostima obezbe�ivanja izbornih uslova i u neposrednoj pripremi izbora.

Konkretno planiramo da u svim gradovima pokrenemo inicijativu za skupove opozicionih stranaka i nevladinih organizacija sa ciljem objedinjavanja aktivnosti vezanih za lokalne izbore.

Namera nam je i da nevladine organizacije, poput CESID-a i drugih, zamolimo da pomognu u obuci aktivista novodemokratskih pokreta u vezi sa izbornim zakonima i izbornim procedurama.

�elja nam je da predstavnike nevladinih organizacija uklju�imo i u na�e tribine, konferencije za �tampu i druge javne nastupe, jer mislimo da mogu dati zna�ajan doprinos animaciji bira�kog tela za demokratske promene.

Istovremeno o�ekujemo da stru�na usmerenost i osposobljenost nekih nevladinih organizacija, naro�ito u oblasti istra�ivanja javnog mnjenja i politi�kog marketinga, bude filter na�ih izbornih programa i savetodavni saradnik u osmi�ljavanju na�e izborne kampanje.

Na kraju �e ND ponuditi jednom broju afirmisanih ljudi iz nevladinih organizacija i neposredno u�e��e u svojim izbornim aktivnostima, uklju�uju�i i kandidatska mesta na odborni�kim i poslani�kim listama ND-a.

Nova demokratija, kao ravnopravni �lan koalicije "DAN", predlo�i�e ove i druge akcije svojim koalicionim partnerima kao zajedni�ki program saradnje DAN-a i nevladinih organizacija.