Stranke i nevladine organizacije

Put do izbora

U Sporazumu o zajedničkom delovanju opozicije od 19. januara 2000. godine zapisano je da stranke "očekuju punu podršku nevladinih organizacija, nezavisnih sindikata, univerzitetskih i studentskih udruženja, ekspertskih timova i drugih organizacija građana u borbi koja se vodi za vanredne demokratske izbore na svim nivoima u Srbiji, jer su ti izbori u opštem interesu. Istovremeno, stranke i koalicije demokratske opozicije izražavaju punu spremnost za saradnju sa svima čiji je cilj demokratska Srbija".
Nedeljnik "Vreme" je u prošlom broju objavio mišljenja četvoro predstavnika nevladinih organizacija o saradnji sa partijama opozicije. U ovom broju objavljujemo odgovore predstavnika stranaka na pitanje: "Kako i u kojim akcijama vaša stranka planira saradnju sa nevladinim organizacijama?"

Ognjen Pribićević, savetnik predsednika Srpskog pokreta obnove

Protiv apatije i bezvoljnosti

Srpski pokret obnove je stalno isticao da se promene u Srbiji ne mogu ostvariti bez zajedničkog delovanja demokratski orijentisanih političkih stranaka, uz podršku nevladinih organizacija, raznih udruženja građana, sindikata...

Mi mislimo da promene u Srbiji neće biti dok se u proces demokratizacije ne uključi ogromna većina građana, a nevladine organizacije su značajan kanal za njihovo uključivanje.

Stoga i smatramo da je najvažniji cilj nevladinih organizacija da pružaju podršku demokratskim procesima i stvaraju društvenu klimu u kojoj će svi naši građani prihvatiti osnovna obeležja jednog demokratskog društva kao što su smenjivost vlasti, pravna država i normalna koegzistencija različitih političkih koncepcija. Međutim, ova nova društvena klima ne može se ostvariti preko noći. Poznati profesor sa Oksfordskog univerziteta Ralf Darendorf rekao je da je stvaranje građanskog društva posao nekoliko generacija.

U ovom trenutku, najvažniji cilj nevladinih organizacija u Srbiji jeste da ubede što veći broj građana da izađu na izbore i svoj glas daju partijama demokratske alternative. Jedan od najvećih problema demokratske opozicije jesu apatija i bezvoljnost građana. Upravo zato u neposrednim razgovorima, tribinama i drugim oblicima zajedničkog delovanja partije demokratske alternative i nevladine organizacije moraju da ubede što veći broj građana da izađu na izbore i uvere ih da je njihov glas odlučujući za pobedu demokratije. Ukoliko u tome uspemo, nema sumnje da će se promene u Srbiji ostvariti.

Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije

Saradnja samo sa nekima

Razlozi zbog kojih je u saopštenju o zajedničkom delovanju opozicije od 19. januara istaknuta potreba saradnje nevladinih organizacija i stranaka u borbi za vanredne demokratske izbore sasvim su očigledni i primereni našoj ukupnoj društvenoj situaciji. Takva saradnja je manifestovana na više javnih i naučnih skupova u nas i utoliko ne predstavlja ništa novo. Stranke i nevladine organizacije sarađuju, to jest stranke se mogu oslanjati naročito na ekspertska znanja pojedinih nevladinih organizacija i u demokratskim društvima, pa je utoliko njihova saradnja prirodnija u autoritarnim režimima kakav je ovaj u kojem još uvek živimo. U takvim, autoritarnim režimima same političke stranke nisu dovoljne da izdejstvuju demokratske izbore i samim tim demokratske promene, već tu svoju ulogu imaju i mnoge društvene institucije i činioci, pa i nevladine organizacije. Stranke, opet, mogu pomoći nevladinim organizacijama da svoju poruku prenesu većem broju ljudi, jer su prirodno upućene na širu publiku. Uzgred, ne vredi licitirati čiji je položaj teži, da li stranaka ili nevladinih organizacija. U zemlji Srbiji već je odavno težak, gotovo nepodnošljiv položaj svakog pojedinca, a i svake organizacije koja ne beži od istine već je spremna da spozna realnost i bori se za to da se ona menja.

Saradnja o kojoj govorimo mogućna je, međutim, samo sa nekim nevladinim organizacijama čiji je rad kompatibilan sa stranačkom delatnošću, pogotovo u borbi za ravnopravne izbore. Takve organizacije u nas mogle bi biti, recimo, CeSID, Centar za unapređenje pravnih studija, Beogradski centar za ljudska prava, G17 plus. Saradnja bi se ogledala u izradi zakonskih projekata i programa suštinskog društvenog pretemeljenja. Uostalom, takva saradnja i nije novina. Sporazum postignut na Okruglom stolu demokratske opozicije 14. oktobra 1999. godine umnogome se, posebno u delu o izbornim uslovima, oslanjao na CeSID-ova zakonska rešenja. Upravo je taj okrugli sto pokazao koliko je takav vid saradnje koristan i za stranke, kojima su ponuđeni gotovi modeli za izbore najvažnijih zakona, i za nevladine organizacije, koje dobijaju jedno drugačije, ne sasvim usko stručno ali praktično i iskustvom oblikovano viđenje predmeta kojim se bave. Konačno, nemojmo zaboraviti da su mnogi ljudi istovremeno angažovani i u strankama i u nevladinim organizacijama. Tako ćemo izbeći zamku u koju je u poslednje vreme, i svakako zahvaljujući delovanju režimske propagande, prilično lako upasti: sve se češće ukazuje na nestranačje kao na neki poseban kvalitet, što sasvim odgovara tezi da su stranke, zapravo, nešto nedolično i korumpirano, dok su vladajuća partija i njeni praporci nešto što je znatno više i vrednije, autentični izraz narodne volje. Drugi deo te teze je onaj o nedoraslosti opozicionih stranaka i o tome da narod zaslužuje bolju opoziciju.

Razume se, ima nevladinih organizacija sa kojima predizborna saradnja nije moguća iz dva bitno različita razloga. Deo nevladinih organizacija ne bavi se pitanjima koja su od značaja za stranke i izbore, koliko god da su stvari zbog kojih su one osnovane društveno relevantne i koliko god njihov sud bio dragocen u neko manje beznadežno, postizborno vreme, kada i ta pitanja dođu na red. S druge strane, postoje nevladine organizacije koje su više okrenute prema spolja, svojim stranim osnivačima: takve organizacije imaju nevladin karakter u odnosu na vlast u Srbiji, ali zato imaju i te kako karakter vladinih organizacija kada je reč o njihovom odnosu prema stranim ili "međunarodnim" vlastima koje ih finansiraju i kojima zato polažu račune. Jasno je da za DSS, iz sasvim načelnih i programskih razloga, saradnja sa takvim organizacijama ne dolazi u obzir. Mi od osnivanja insistiramo na trezvenoj i sasvim uravnoteženoj, ni snishodljivoj ni konfrontativnoj, politici prema svetu. (Vojislav Koštunica, predsednik DSS-a)

Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije

Preciznije odrediti uloge

Socijaldemokratska unija (SDU), kao što je javnosti poznato, podržava stvaranje širokog saveza političkih stranaka i nevladinih organizacija (NVO), koji bi najrazličitijim akcijama izdejstvovao demokratske promene u Srbiji. SDU je učestvovao u svim akcijama NVO-a u koje je bio pozivan (i sam je bio inicijator nekih akcija) i aktivno se zalagao za učešće NVO-a u akcijama stvaranja uslova u Srbiji u kojima će se poštovati ljudska prava i građanske slobode. Mi smatramo da je u širokom okupljanju snaga za demokratske promene potrebno preciznije odrediti uloge različitih aktera, kako bi se izbegli nesporazumi kojih već ima.

U Srbiji paralelno teku dva procesa. Jedan je sve snažnija razgradnja države i društva, koju realizuju nerazumni postupci vladajuće koalicije i finansijske oligarhije pri vrhu režima, a s druge strane je evidentno sve brže povezivanje svih demokratskih snaga. Naša je iskrena želja da ova zajednica za demokratske promene postane operativnija, da preciznije odredi uloge pojedinih učesnika, da bi se sprečilo dalje razaranje države i društva.

Vojislav Andrić, predsednik IO Nove demokratije

Za filter izbornih programa

Nova demokratija smatra da je za demokratske promene u Srbiji pored političkih stranaka neophodno angažovanje svih demokratskih snaga, pa prema tome i nevladinih organizacija, sindikata, univerzitetskih i studentskih udruženja, ekspertskih timova,...

Nova demokratija očekuje i planira da sa nevladinim organizacijama sarađuje na zajedničkim aktivnostima obezbeđivanja izbornih uslova i u neposrednoj pripremi izbora.

Konkretno planiramo da u svim gradovima pokrenemo inicijativu za skupove opozicionih stranaka i nevladinih organizacija sa ciljem objedinjavanja aktivnosti vezanih za lokalne izbore.

Namera nam je i da nevladine organizacije, poput CESID-a i drugih, zamolimo da pomognu u obuci aktivista novodemokratskih pokreta u vezi sa izbornim zakonima i izbornim procedurama.

Želja nam je da predstavnike nevladinih organizacija uključimo i u naše tribine, konferencije za štampu i druge javne nastupe, jer mislimo da mogu dati značajan doprinos animaciji biračkog tela za demokratske promene.

Istovremeno očekujemo da stručna usmerenost i osposobljenost nekih nevladinih organizacija, naročito u oblasti istraživanja javnog mnjenja i političkog marketinga, bude filter naših izbornih programa i savetodavni saradnik u osmišljavanju naše izborne kampanje.

Na kraju će ND ponuditi jednom broju afirmisanih ljudi iz nevladinih organizacija i neposredno učešće u svojim izbornim aktivnostima, uključujući i kandidatska mesta na odborničkim i poslaničkim listama ND-a.

Nova demokratija, kao ravnopravni član koalicije "DAN", predložiće ove i druge akcije svojim koalicionim partnerima kao zajednički program saradnje DAN-a i nevladinih organizacija.