Gde je kadar SPS-a sa Kosova

SPS bežanija

Nikome ko je napustio Kosovo u strahu za sopstveni život i život svoje porodice nema se šta zameriti i prigovoriti. Naravno, pod uslovom da mu za odlazak nisu bili potrebni šleperi i da za sobom nije vukao tuđe

Režimskim medijima koji sa neverovatnom ažurnošću prate aktivnosti gotovo svake seoske organizacije Socijalističke partije Srbije, pogotovo ovih dana kada se vladajuća stranka intenzivno sprema za novi kongres, promakla je početkom ove nedelje interesantna vest o tome da se preostali Srbi iz Kosova Polja spremaju da upute peticiju predsedniku SPS-a Slobodanu Miloševiću i čelnicima ove partije Gorici Gajević i Milomiru Miniću. U peticiji koju je do sada potpisalo nekoliko stotina Srba u Kosovu Polju zahteva se da vrh SPS-a preispita odgovornost Bogdana Kecmana, Dobrice Lazića, Dragoljuba Veličkovića, Zdravka Budimirovića, Novice Sojevića, Miloja Jelića, Đorđa Simića, Dragana Veličkovića, Stevana Marinkovića, Radenka Krulja, Živorada i Ljiljane Bojković, Vojislava Vučinića, Živojina Đorovića, Ljubomira Vujovića i još desetak bivših funkcionera ove stranke, nekadašnjih žitelja ove kosovske opštine.

Zahtev Kosovopoljaca da se svi prozvani pod hitno vrate na Kosovo i u svoje domove, da se protiv njih pokrene krivična odgovornost za iznetu imovinu, da se na predstojećem kongresu SPS-a osudi njihovo delovanje i da se nekima od njih oduzmu poslanički mandati nije izgleda bila previše zanimljiva za medije pod državnom kontrolom koji su nekada registrovali svako okupljanje tamošnjih Srba na nekoj ledini.

NOVAC I PRIVILEGIJE: Žitelji Kosova Polja koji tvrde da su ostavljeni na cedilu obraćaju se u peticiji direktno Slobodanu Miloševiću i informišu ga da su oni koji su pobegli s Kosova a još imaju člansku knjižicu SPS-a tvrdili prethodno da se upravo on, Milošević, odrekao Kosovopoljaca. "Te izdajice srpstva su posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma obilazeći naše kuće tvrdili: `Predsednik Milošević je izdajnik.` `On je prodao Kosovo i Metohiju.` U tome je prednjačio Bogdan Kecman, koji sada iz Beograda tvrdi da smo mi poslušnici i doušnici Tačija i njegovih terorista. Njima nije bilo stalo do spasavanja naših života, već do izvlačenja ogromnog bogatstva koje su mogli skloniti samo ukoliko pokrenu narod u izbegličkim kolonama", stoji između ostalog u peticiji namenjenoj vrhu SPS-a. Na kraju ovog teksta sledi i zamerka čelnicima vladajuće partije: "Njima su (misli se na prozvane funkcionere koji su napustili Kosovo Polje - op.aut.) vrata uvek kod vas otvorena, dok za nas, po njima, u vašem kabinetu nema mesta."

Imena većine ljudi pomenutih u ovoj peticiji nisu previše poznata široj javnosti, ali za one koji su svojevremeno vladali disciplinom "ko je ko u Kosovu Polju" mnogi sa ovog spiska nisu ni tako beznačajni. Najpoznatiji je svakako Bogdan Kecman, svojevremeno jedan od prvoboraca antibirokratske revolucije, a poslednjih godina šef "Jugopetrola" na Kosovu i predsednik "Božura", prilično marginalizovanog udruženja koje je imalo ambiciju da okupi starosedeoce ove pokrajine. Radenko Krulj je početkom prošle godine bio postavljen za rektora Prištinskog univerziteta, ali mu je to zvanje oduzeto pre nekoliko nedelja kada je na tu funkciju postavljen Jagoš Zelenović. Osim kao jedan od prvoboraca svojevremenog buđenja kosovskih Srba, Vojislav Vučinić je ostao upamćen i kao čovek koji je 24. decembra 1996, na onom kontramitingu u centru Beograda kada se Srbija kao nikada dotad približila građanskom ratu, uperio pištolj na pristalice opozicije. Pre ovog rata Ljubomir Vujović je bio direktor Poslovnog centra "Boro i Ramiz" u Prištini i vlasnik privatnog hotela "Hercegovina" u Kosovu Polju, zakupljenog jedno vreme od američkog dela kosovske verifikacione misije. Interesantno je, međutim, da sastavljači peticije nisu pomenuli još neke istaknute funkcionere SPS-a koji su napustili Kosovo Polje iako među njima ima i članova GO ove stranke.

Objašnjavajući u razgovoru za "Vreme" razloge za sastavljanje ovakve peticije, predsednik Srpske nacionalne skupštine Kosova Polja, Sveto Grujić ističe pre svega da su članovi Socijalističke partije iz te sredine opravdano ogorčeni, bolje rečeno gnevni, na sve one koji kao da su jedva čekali ovakvu situaciju. Većina ih je, kaže Grujić, zagovarala kolektivnu seobu, unosila strah i paniku govoreći da će se pojaviti albanske bande i sve zaklati. Uz sve to, oni koji su pomenuti u peticiji krajnje su "zlonamerno govorili da je Slobodan Milošević izdajnik koji je prodao Kosmet, što je najobičnije podmetanje".

"Pojedinci moraju biti odgovorni za izdaju jer čak dva meseca posle dolaska KFOR-a nijedan Albanac nije bio tu. Nisu imali gde da se vrate. Zbog mogućeg pada simbola i najznačajnijeg uporišta SPS-a u južnoj Srbiji ti ljudi moraju biti odgovorni pred srpskim narodom, SPS-om, Slobodanom Miloševićem, istorijom i pokolenjima", kaže Grujić.

LAKA META: Prema njegovim rečima, u Kosovu Polju je ostalo oko 7000 Srba, od "kojih je 90 odsto u SPS-u". Iako su u prvi mah pojedinci zagovarali kolektivnu seobu, tako nešto nije prihvaćeno i zahvaljujući tome je u početku bilo sačuvano čak 90 odsto kuća i stanova čiji su vlasnici bili Srbi. Kasnije, zbog osećanja nesigurnosti i neslobode, u Kosovu Polju je prodato oko 300 srpskih kuća. Među onima koji su ostali bilo je mišljenja kako bi bilo bolje da su te kuće zapaljene i uništene jer prodaja imovine širi osećaj nesigurnosti i podstiče ostale da učine isto. Sagovornik "Vremena" dodaje da oni koji su pomenuti u peticiji još nisu isključeni iz SPS-a zbog partijskog jedinstva i stava partije da sada pre svega treba "afirmisati ono što je krasilo borbu za slobodu, patriotizam, dostojanstvo, očuvanje suvereniteta". Ali socijalisti Kosova Polja zahtevaju da niko od ljudi sa pomenutog spiska ne može biti izabran u organe SPS-a. "Posle kongresa se mora skupiti hrabrost da se ti ljudi pozovu na odgovornost, da se nekima oduzme nezakonito stečena imovina i podeli onima koji su pali za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet Srbije i Jugoslavije. Sramno je omogućiti nekome da Kosovo Polje kupi za novac. Tu privilegiju niko na Kosovu do sada nije imao. Zbog takvih bi Kosovo Polje moglo da propadne", kaže na kraju Grujić.

Jedan kosovski Srbin koji je ovu pokrajinu definitivno napustio krajem decembra, a dobro je upućen u zbivanja među lokalnim stanovništvom, potvrđuje da su neki od pomenutih u peticiji iz Kosova Polja odande zaista otišli sa popriličnim bogatstvom: "Da li je sve što su poneli pripadalo isključivo njima ili su sa sobom vukli i ponešto po zadatku ne znam, ali znam da je to posebno pogodilo one koji su tamo ostali." Sve do početka novembra Kosovo Polje je kao najveća preostala srpska enklava posle Kosovske Mitrovice bilo relativno bezbedno. Iako zvuči pomalo sarkastično, u nekoliko prvih meseci po dolasku KFOR-a u toj sredini nije bilo previše žrtava u poređenju sa ostalim srpskim enklavama. Početkom novembra, na srpskoj pijaci u selu Bresju od granata ispaljenih iz neposredne blizine ubijene su dve osobe, a ranjeno je više od trideset. Za lokalne Srbe bio je to signal da Kosovo Polje postaje ubuduće laka meta.

Mnogi bivši kosovski funkcioneri otišli su iz Prištine još u junu prošle godine, kada je za većinu njih opstanak u ovom gradu postao previše rizičan. Bivši predsednik Pokrajinskog odbora SPS-a Vojislav Živković, otišao je, koliko je poznato, u Smederevo, gde radi kao savetnik u Telekomu. Još nekoliko nekadašnjih kosovskih čelnika takođe je našlo posao u Telekomu. Pojedine pokrajinske institucije premeštene su u Niš, Kruševac ili Kuršumliju, gradove u kojima danas u raseljenju i po zadatku žive i mnogi nekadašnji funkcioneri. Živorad Igić, predsednik Pokrajinskog odbora SPS-a i član Glavnog odbora ove stranke, bio je poslednji poznatiji političar koji je napustio Prištinu, i to tek pošto je prethodno bio pretučen ispred kuće u kojoj je živeo. U izjavi za "Vreme" Igić tvrdi da se uprkos teškom stanju na Kosovu, nastalom zbog delovanja albanskih separatista i terorista, izbori u Socijalističkoj partiji Srbije u tom delu Republike uspešno bliže kraju. "Održano je više od 90 odsto opštinskih konferencija i izabrana su nova rukovodstva, a što je najvažnije, povezane su partijska mreža, partijske instalacije i kompletna partijska infrastruktura, koja je od dolaska međunarodnih bezbednosnih snaga i Civilne misije UN-a razbijana uporedo sa razbijanjem srpskog i crnogorskog etnikuma na Kosovu i Metohiji", kaže Igić i dodaje kako će uskoro biti održana i pokrajinska konferencija SPS-a kao deo završnih priprema za IV kongres ove partije. Do sada održani izbori među socijalistima na Kosovu i Metohiji i onima u rasejanju pokazali su, kako kaže naš sagovornik, svu vitalnost ove stranke i potvrdili da je ona "najmasovnija, najorganizovanija i politički i društveno najuticajnija snaga u srpskom i crnogorskom narodu, i ne samo njima, u tom delu Srbije".

ČAČKANJE MEČKE: Izvor "Vremena" sa terena potvrđuje da su izbori u SPS-u obavljeni u svim sredinama gde Srbi na Kosovu žive, izuzev u selu Preoce, odakle su ih meštani oterali. Gradski odbor ove stranke za Prištinu sastao se, na primer, u Gračanici. Tri dana kasnije ljudi iz Kecmanovog "Božura" inicirali su u Gračanici zbor građana sa idejom da posmenjuju sve novoizabrane, tvrdeći da ih nije izabrao narod već da su postavljeni odozgo. Izbori su, kaže naš izvor, zaista obavljeni po unapred pripremljenim listama, što je ponegde izazivalo oštro negodovanje preostalih Srba, posebno zbog činjenice da više od polovine izabranih socijalista zasigurno više ne živi u mestima u kojima su izabrani. Na većini ovih skupova najviše se, inače, govorilo o "izdajnicima" kao što su vladika Artemije i Moma Trajković. Njihov je najveći greh izgleda što su prihvatili saradnju sa UNMIK-om i KFOR-om, umesto da to radi država. "Možda se ljudima iz vladajuće partije čini da su završili dobar posao, ali moj je utisak da pravog kontakta s narodom nema, niti ga u ovakavim uslovima, kada su mnogi otišli s Kosova, uopšte može biti".

Vrh vladajuće stranke dosad se nije zvanično izjašnjavao o tome da li su oni istaknuti pojedinci iz redova ove stranke koji su napustili Kosovo bili u pravu. Neki od njih su smenjeni bez previše buke. Na ovu temu do sada je najkonkretnije (još prošlog leta) progovorio Zoran Anđelković, koji je u jednom novinskom intervjuu priznao kako je kao predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova neke predsednike opština (Prizren na primer) policijom morao da vraća nazad. Anđelković je tada priznao da više nije lako biti Srbin u Prištini ili nekom drugom mestu na Kosovu, i da to nosi velike rizike. "Ali hrabrost je individualna kategorija i ne treba nikoga prisiljavati na hrabrost ukoliko je nema, jer to onda postaje opasnost i za njega i za okolinu. Ako se čovek nađe na mestu na kome ima obavezu da bude hrabar, ne mislim obavezu po funkciji nego ličnu obavezu prema ljudima kojima je obećao nešto i koje je zamolio i ubeđivao da ostanu na Kosovu - onda ne sme da priča narodu da ostane na Kosovu a da sam ode", poručio je tada Anđelković, uz napomenu da je mogao da bude novi Čarnojević. Ali nije.

Iz odnosa režimskih medija prema peticiji socijalista Kosova Polja dâ se zaključiti kako čačkanje kosovske mečke, pa makar to išlo i preko odbeglog kadra, očigledno nije baš mnogo zahvalan posao i lako bi se moglo dogoditi da ona peticija zato i ne stigne do Beograda pre početka kongresa. Istovremeno, ima i onih koji sumnjaju kako bi priča iz Kosova Polja mogla upravo u narednim danima da naraste i posluži kao osnova za neki prividan kongresni kadrovski obračun.

Čitava ova priča ima, naposletku, dva kraja. Nikome ko je napustio Kosovo u strahu za sopstveni život i život svoje porodice nema se šta zameriti i prigovoriti. Naravno, pod uslovom da mu za odlazak nisu bili potrebni šleperi i da za sobom nije vukao tuđe. Postoji, međutim, i ono iskustvo iz starog Rima gde su uvek, posle skidanja skela s neke nove građevine, glavni projektant i dunđer provodili nekoliko dana i noći pod zidovima koje su projektovali i gradili. Ako nešto nije bilo u redu sa projektom, računicom ili gradnjom, oni su to uvek prvi osetili na svojoj glavi.