Društvo |
Vreme broj 474, 5. februar 2000. |
Univerzitet Otkazi i ostavke Dozirano menjanje lika i dela Univerziteta po zamisli ovdašnjih "vlasnika" svega pa i visokog školstva već je promenilo Univerzitet. Mnogi su ga napustili, a onima što su ostali izgleda ponestaje snage i za elementarnu strukovno-solidarnu reakciju Dr Gašo Knežević, vanredni profesor Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, saopštio je sredinom prošle nedelje (sreda 26. januar), pismom o otkazu dekanu prof. dr Oliveru Antiću i svojim kolegama, da više ne želi da radi na ovom fakultetu. Bez ikakve dodatne znatiželje (osim onoga što je stajalo u pismenom otkazu) zašto jedan eminentan profesor Međunarodnog prava napušta fakultet, dekan Antić mu je otpisao prvog dana ove sedmice: profesoru Kneževiću je uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa na Pravnom fakultetu. POLITIČKA ODLUKA: "Ne želim i ne mogu da radim na fakultetu sa dr Vojislavom Šešeljem", kaže za "Vreme" profesor Knežević. "Bila je to moja želučana pobuna protiv dolaska Vojislava Šešelja na fakultet koja je morala rezultirati mojim odlaskom. Smatram da ljudi toliko različitog profila u svakom pogledu ne mogu biti u istoj kući. I spreman sam da i svoju egzistenciju dovedem u pitanje. Kad ovo kažem, ne mislim prevashodno na njegov politički rad koji i ne želim da procenjujem, nego na njegove naučne i pedagoške odlike. Taj čovek nije bio član nijedne komisije za ocenu podobnosti ni izradu teze, nije učestvovao ni u jednoj odbrani magistarskog ili doktorskog rada, nije ni u jednom nastavnom telu, nema ni naučnog ni nastavnog iskustva. Kao takav ne ispunjava nijedan uslov za dolazak na fakultet." Šešeljevo eventualno ustoličenje na mesto redovnog profesora za politički sistem profesor Knežević ocenjuje kao političku odluku komisije fakulteta da ga kao kandidata predloži dekanu Antiću, koji u odlučivanju ima pored ministra prosvete poslednju reč. Aktuelni potpredsednik vlade Srbije i lider srpskih radikala (liderska neprikosnovenost potvrđena na poslednjem otadžbinskom radikalskom kongresu) svoj univerzitetski uspon na Beogradskom univerzitetu započinje usvajanjem Zakona o univerzitetu, kada je izabran u Upravni odbor Pravnog fakulteta. Pre toga dr Šešelj postaje profesor na Prištinskom univerzitetu, gde je, kako kažu, dosta uredno odrađivao posao a, po iskazima studenata, nije "mešao" politiku i predavanja. Kada je postalo izvesno da ga nikakvi prigovori, osim negativnog odgovora dekana ili neslaganja ministra prosvete, što je u postojećim prilikama malo verovatno, nemogu osujetiti u pohodu na profesorsko mesto, Šešelj se u prisustvu funkcionera republičke vlade i JUL-a (Dragoljub Janković, Aleksandar Vučić i Ratko Krsmanović) na Savindan pojavio na Pravnom fakultetu na proslavi upriličenoj povodom praznika i dodele diploma studentima i postdiplomcima ovog fakulteta. Pojava državne delegacije na vratima amfiteatra, sa budućim profesorom Šešeljem na čelu, dočekana je zvižducima studenata. Prema amaterskom snimku jednog studenta koji je emitovao TV Studio B, a koji se tu zatekao ne da snima Voju i ostale iz vlade već da video zapisom ovekoveči svoju devojku kako prima diplomu, situacija je morala biti poprilično neprijatna. Za nekoga ko pretenduje da uskoro bude profesor zvižduci mogu biti i i znak ne baš lepe dobrodošlice i nagoveštaj nategnute buduće saradnje na relaciji profesor - student. Prema našim saznanjima sa Pravnog fakulteta, dekan Antić nije negirao zviždanje ni pri dolasku ni pri odlasku Šešelja i delegacije, s tim što je tvrdio da je pri odlasku bilo pored zvižduka i aplauza. Protestno ponašanje pripisao je pristalicama opozicionih partija. POZIVNICE: Još jedan pohod dr Vojislava Šešelja na beogradske fakultete proteklih dana privukao je pažnju unverzitetske javnosti. Pre petnaestak dana Šešelj je posetio Filozofski fakultet u povodu, kako tvrde očevici, odbrane doktorata jednog njegovog prijatelja ili partiskog kolege na katedri za istoriju. Posetu potpredsednika Vlade, prema informacijama sa Fakulteta, dekanu je uredno najavio Aleksandar Vučić, srpski ministar za informisanje, inače član Upravnog odbora Filozofskog fakulteta. Izvori "Vremena" sa fakulteta tvrde da je sve išlo po planu i bez ekscesa: dekan je primio Šešelja, doktorat je odbranjen i, kako je i red, posle toga išlo se na čast u restoran. E sad, ključno pitanje na koje se ne zna pouzdan odgovor a koje ovih dana dominira u međuprofesorskoj komunikaciji na Fakultetu jeste: "Ko je išao sa Šešeljem na ručak." Oni koji su išli ćute, oni koji nisu nagađaju. Epilog posete čoveka iz vlasti, već deceniju i više "najprokuženijem" beogradskom fakultetu kome već tradicionalno aktuelna vlast, a bogami i ona prethodna udeljuju epitete sramotne i za citiranje, bio je sledeći: profesori Filozofskog fakulteta su na svojim stolovima zatekli pozivnice za radikalski postkongresni prijem u Interkontinentalu. Za sada se ne zna ko je pozivnicu iskoristio. U svakom slučaju Filozofski fakultet, a tamošnji poznavaoci prilika zasluge pripisuju pristojnom ponašanju dekana, nije posle usvajanja famoznog Zakona o univerzitetu pretrpeo silovite udare poput na primer Pravnog, Filološkog ili Elektrotehničkog fakulteta ili Fakulteta za fizičko vaspitanje: "Svi smo još na poslu, nije bilo pritisaka i niko od profesora koji nisu potpisali onaj ugovor o radu nije dobio otakaz", kaže za "Vreme" jedan profesor Fakulteta, dodajući u šali da bi neodazivanje pozivu za prijem moglo dodatno iskomplikovati stvari. Primenom Zakona o univerzitetu i zaslugama postavljenog profesora dr Olivera Antića na mesto dekana sa Pravnog fakulteta bukvalno je najureno devet ljudi: Vojin Dimitrijević, Vladimir Vodinelić, Vesna Rakić-Vodinelić, Dragoljub Popović, Dragor Hiber, Mirjana Stefanovski, Goran Svilanović, Milica Delević i Vlada Đerić. Sticajem okolnosti, većina njih se shodno svojoj struci i odbrani prava žestoko usprotivila krađi izbornih rezultata 1996/97. godine. U svom prvom obraćanju javnosti, posle podnošenja otkaza, sada već bivši profesor Pravnog fakulteta dr Gašo Knežević je svoj lični protestni čin nazvao vraćanjem duga Fakultetu i, kako je rekao, nekolicini svojih prijatelja koji su otpušteni sa Fakulteta. Što se studenata tiče, Knežević smatra da će im, kada je već stanje na Fakultetu ovakvo, više pomoći političkom borbom za promenu režima. A studenti Pravnog fakulteta, poput akademske mladeži sa tehničkih fakulteta, poprilično odlaze. Oni najbolji u inostranstvo na dodiplomske ili postdiplomske studije. Pošto izbacivanje Beogradskog univerziteta iz Evropske rektorske konferencije zbog rigoroznog Zakona o univerzitetu, preti i nepriznavanjem ovdašnjih diploma, studenti sada gledaju da negde drugde završe fakultete. Oni što ne mogu u inostranstvo - ono dalje, idu u bliže, Banjaluku na primer. "Sve je posledica jednog jedinog akta, Zakona o univerzitetu, koji je od čitavog Univerziteta napravio državnu službu, i to u najružnijem smislu reči, i tako se i odista približio onoj tvrdnji predsednika Miloševića da je Univerzitet isto što i zemljoradnička zadruga. "Uostalom, ovo što se sada događa dr Šešelj mi je lično najavio u jednom TV duelu koji smo imali, 'doći ću ja na fakultet da vam sredim stvari'", kaže za "Vreme" profesor Knežević, koji je posle dvadeset godina rada napustio Pravni fakultet. NOVA BRAVA: Ovogodišnje januarsko nastavljanje pročišćavanja univerziteta, koje podrazumeva najurivanje nepodobnih milom ili silom i "podmlađivanje" podobnim, pogodilo je u prošloj nedelji januara, osim Pravnog, još dva beogradska fakulteta. Docent dr Željko Đurović nije više na Elektrotehničkom fakultetu. Njemu je 26. januara isteklo pet godina u zvanju docenta na Katedri za automatiku, i pošto dekan Vlada Teodosić nije raspisao konkurs za mesto vanrednog profesora na kome je trebalo da učestvuje, dr Đurović je bio prinuđen da napusti fakultet. Kao uslov za unapređenje i konkurs (kako piše dnevni list "Blic" 29. januara) pomenuti dekan je dr Đuroviću predložio da povuče potpis sa peticije povodom otkaza profesorki Srbijanki Turajlić. Đurović to nije učinio i morao je da ode sa fakulteta, pridružujući se tako grupi od pedesetak nastavnika koji su u poslednjih godinu dana napustili fakultet. Povodom odlaska dr Đurovića, šef Katedre za automatiku profesor Milić Stojić rekao je da je on jedan od najperspektivnijih naučnika i da je u svakom slučaju zaslužio unapređenje, koje je i on sam predlagao još pre šest meseci. Docent Đurović odlazi na jednogodišnje postdoktorsko usavršavanje u Portugal. Eto šanse za nekoga ko nije ništa potpisao. A kako sada stvari, stoje, nije važno da li je i koliko nečega napisao i koliko se dokazao ili koliko vredi u struci, već da li je za ili protiv. Nastavljači revolucionarne tradicije jednostavno ne vole ili ne podnose iskakanja iz šeme. Treće januarsko uvođenje reda na univerzitetu zapalo je Fakultetu za fizičko vaspitanje. Tamo se doduše kolektivna bitka protiv dekana vodi poduže. Sindikat fakulteta, koji predvodi bitku za zaštitu struke i nauke, saopštio je ovih dana javnosti da je njihov kolega Miladin Radisavljević (inače nekadašnji dekan u dva mandata) dobio otkaz posle 25 godina rada na Fakultetu. Neko mu je iz kabineta izbacio stvari i promenio bravu. Tim povodom, pedesetak članova Sindikata fakulteta bezuspešno je tražilo prijem kod premijera ili potpredsednika srpske vlade. U ovom slučaju rasplet tek sledi. Dozirano menjanje lika i dela Univerziteta po zamisli ovdašnjih "vlasnika" svega pa i visokog školstva već je promenilo Univerzitet. Mnogi su ga napustili (i studenti i profesori), a onima što su ostali izgleda ponestaje snage i za elementarnu strukovno-solidarnu reakciju. Na odlazak trojice profesora niko nije reagovao. Ni univerzitetska udruženja, ni pojedinci. Branka Kaljević |
Pokret obnove U Beogradu je potkraj prošle nedelje osnovan Univerzitetski pokret obnove. Pod geslom odbrane Univerziteta i suprotstavljanja ideologiji, idejni tvorac ovog, kako u obrazloženju stoji, "prisilnog okupljanja onih koji se bore za odbranu slobode univerziteta" jeste Srpski pokret obnove. Profesor Miladin Kovačević, savetnik predsednika SPO-a, rekao je da ovaj pokret nema pretenzije političkog delovanja članova SPO-a na Univerzitetu i da je u pitanju isključivo odbrana Univerziteta, koja podrazumeva povratak autonomije, prognanih profesora, ukidanje Zakona o univerzitetu: "Kad taj cilj bude postignut, odbor će biti raspušten." Prisustvom u sali Skupštine opštine Stari grad i prigodnim pozdravnim govorima podršku su dale i ostale opozicione partije, studentske organizacije, profesori i studenti Beogradskog i drugih univerziteta u Srbiji i predstavnici vladajuće partije Crne Gore. Uprkos zvaničnom stavu ili zabrani političkog delovanja, na Univerzitetu već duže postoje i vrlo su angažovani univerzitetski komitet JUL-a i univerzitetski Odbor SPS-a. Novoosnovani odbor i novoizabrano predsedništvo na osnivačkoj skupštini nisu ulazili u detalje o tome kako će sprovoditi zamisao oslobađanja Univerziteta od svega što ga je snašlo. U svakom slučaju, i ovaj novi pokret nagoveštava aktivnije vannastavne delatnosti na Univerzitetu. |