�trajk prosvetara

Pola sata mu�enja

Organizatori �trajka sigurno bi se slo�ili sa mi�ljenjem onog maturanta o tome da bi totalan �trajk bio kudikamo efikasniji. Problem je �to tako ne misle svi u�itelji, nastavnici i profesori u Srbiji

- Mojoj �erki je pro�le godine Klinton overio svedo�anstvo - ka�e otac jedne maturantkinje aludiraju�i na pro�logodi�nju odluku prosvetnih vlasti da zbog NATO agresije i vi�emese�nog prekida rada �kola nijedan �ak ne ponavlja razred ukoliko je imao slabe ocene pre bombardovanja. A da ih je njegovo �edo imalo, imalo je. Debata o tome da li bi ih popravila do kraja godine da je sve bilo regularno spada u domen pretpostavki. Razume se, morala bi dobro da zagreje stolicu, a onda da se javlja na �asu i moli Boga da profesor ima i vremena i dobre volje da joj pru�i �ansu za va�enje.

Posle manje od godinu dana na�elna debata o slu�aju �erke mog prijatelja postaje surova realnost za mnoge osnovce i srednjo�kolce u Srbiji. Profesori u vi�e od 400 �kola stupili su u "zakonski �trajk", �to zna�i da su �asovi skra�eni na pola sata. Tako �e biti dok se ne ispuni njihov glavni uslov - pove�anje plata.

- Mislim da su profesori u pravu �to �trajkuju - ka�e Jelena, u�enica drugog razreda Pete beogradske gimnazije.

- Nisu - dobacuje njena drugarica Nata�a, otvaraju�i tako debatu o tome da li je va�nije pravo profesora da �trajkom iznude od vlasti koliko-toliko pove�anje plata �iji je prosek sada �ezdesetak nema�kih maraka mese�no, a i to dobijaju sa zaka�njenjem, ili je va�nije da bez obzira na sve rade svoj posao.

- Nisu u pravu �to �trajkuju jer to uti�e vi�e na nas nego na njih - nastavlja Nata�a. - Oni su i pro�le godine dugo �trajkovali, i to je uticalo na zavr�etak �kolske godine. �ta mo�e za pola sata da nam predaje? Onda moramo vi�e da radimo kod ku�e, iz knjige, a nije isto kad ti profesor predaje ili kad u�i� sam iz knjige.

- To je ta�no - sla�e se Jelena - Ali kako da se izbore za ne�to ako ne �trajkuju?

- Ja znam da oni tra�e ve�e plate i bolje uslove. Ne znam kolike su im plate i ne�u u to da se me�am, ali mislim da ne treba to da rade na taj na�in jer mi ispa�tamo - zaklju�uje Nata�a.

Ako se izuzme Mi�a, o�igledno vrtirep i �eret, koji dobacuje da skra�enje �asova na pola sata "i nije neki �trajk" i da bi "profani trebalo stvarno da �trajkuju, da nema �kole uop�te", ostali iz grupe sa kojima smo razgovarali na stvar gledaju krajnje prakti�no.

- Ne u�imo gradivo koje bi trebalo da obradimo, ne obradimo sve kako treba u �koli, onda moramo sami da nastavimo u�enje, a nemamo dovoljno znanja, nekako pro�emo godinu, a onda nas sa�eka novi razred i novo gradivo za koje u stvari nismo spremni - ka�e Ivana.

Ono �to �aci smatraju najte�om posledicom �trajka profesora i �ega se mo�da najvi�e pribojavaju jeste ono �to �e nastupiti posle - nadoknada gradiva, radne subote i malo vremena da se eventualne gre�ke (�itaj, jedinice) na vreme poprave.

- Mi smo ipak prva godina i nama je te�ko da se uklopimo u sve to - ka�e Du�an. - Mnogo je bolje kad nam profesori sve objasne na svoj na�in, a ne kad nam ka�u da za slede�i �as kod ku�e sami nau�imo od te i te do te i te strane.

- Oni to tako skra�eno predaju, u�imo zbrda zdola, tako da posle sami moramo da se snalazimo - dodaje njegov drugar.

U�enici starijih razreda s kojima smo razgovarali vi�e su na strani profesora. Dobrim delom jer su godinama s njima, a imaju i vi�e iskustva s novcem pa znaju kako mo�e �iveti profesor sa platom koju prima.

- Mislim da ovakvim �trajkom ni�ta ne�e posti�i - ka�e Veljko koji bi ove godine trebalo da maturira. - Kad bi sve �kole stupile u �trajk, kad nastave uop�te ne bi bilo, pa i mesec dana ako treba, onda bi mo�da i dobili ono �to tra�e. Ovako mu�e i sebe i nas.

�aci s kojima smo razgovarali u jednom beogradskom kafi�u smatraju da su profesori u pravu i "da stvarno imaju bedne plate".

- Pa �ove�e, perjana jakna ko�ta vi�e nego �to profan mese�no zaradi - ka�e jedan od njih.

Maturanti kao da se nalaze u procepu izme�u lojalnosti profesorima s kojima su zajedno ve� �etvrtu godinu i bojazni da �e se �trajk najvi�e olupati o njihovu glavu.

- Nema tu �ta da se pri�a, znamo �ta nas �eka - dodaje Vesna. - �trajk �e da propadne jer para za ve�e plate nema, i onda �e i profesori koji to do ju�e nisu bili postati mrgudi.

Iskustvo iz nekih ranijih �trajkova prosvetnih radnika ostavilo je �ake vi�ih razreda bez ikakvih iluzija o tome �ta ih �eka.

- Pismene ve�be, pismeni zadaci, malo vremena da sve �ake normalno ispitaju do kraja godine i male �anse da popravi� keca - ka�e Veljko.

- To i jeste najcrnje - dodaje Vesna. - Ne sme� da se opusti�, ne sme� da ima� lo� dan, jer ako dobije� keca ko zna da li �e� do kraja godine imati priliku da ga popravi�. Onda se �ude �to i dobri �aci be�e sa �asova.

Organizatori �trajka sigurno bi se slo�ili sa mi�ljenjem onog maturanta o tome da bi totalan �trajk bio kudikamo efikasniji.

Problem je �to tako ne misle svi u�itelji, nastavnici i profesori u Srbiji. Oni koji dr�e �asove po pola sata vi�e su nego svesni �injenice da se nastavni program tako ne mo�e ispuniti. Iz pre�a�njih iskustava znaju �ta ih �eka do kraja godine, i svesni su da �e i �aci ispa�tati.

- �ao mi je dece, ali moramo se poma�i s nule - prenela je �tampa izjavu jednog beogradskog profesora.

Pitanje je samo da li na isti na�in razmi�ljaju i u resornom ministarstvu. Kako sada stvari stoje, jo� je neizvesno ho�e li zapo�eti pregovori vlasti i Sindikata obrazovanja Srbije o najni�oj ceni rada.