Tragovi Festa

O�tri kontrasti

Mada se me�u filmovima koji se nisu pojavili nalaze i neka najzna�ajnija dela protekle decenije, izbor izme�u mejd�or atrakcija i art projekata uspe�no predstavlja aktuelni filmski trenutak

Suptilna restriktivnost ameri�kih mejd�or kompanija prema ovda�njim filmskim distributerima dovela je do toga da ovogodi�nji Fest deluje koliko-toliko adekvatno u svojoj programskoj operaciji globalnog skeniranja pro�logodi�nje svetske produkcije i selekcionisanju najreprezentativnijih filmskih "primeraka" iz njene ba�tine. Iako se me�u opravdano odsutnim ostvarenjima nalaze i neka od najzna�ajnijih dela �itave protekle decenije, kao �to su The Matrix Bra�e Vehovski, Fight Club Dejvida Fin�era, Blade Stivena Noringtona ili La Sindrome di Stendhal Darija Ar�enta (kontra Fantomu iz opere istog autora, uvr�tenom u ovogodi�nji program), Fest 2000. ipak o�trim kontrastom udarnih mejd�or atrakcija i hermeti�nijih tzv. arthouse/arthaus projekata uspe�no vivisecira recentni filmski trenutak, o �emu svedo�e i prikazani filmovi..

Festival je otvorio komercijalni prvak francuske kinematografije Lik Beson tematski i konceptualno najkompleksnijim filmom koji je dosada potpisao, dvoipo�asovnim epom o devici iz Lorena - Joan of Arc. Kroz markantnu stripovsku vizuru likova i epohe Beson poku�ava da suprotstavi navodno bo�je posleni�tvo svoje junakinje sa njenom navodnom �izofrenijom. Ali kako prikazu bo�jeg posleni�tva odgovara postupak spontane autoglorifikacije primeren stripu, a prikazu �izofrenije mentalni aparat autora kalibra Alana Kornoa, Beson se gu�i u spilbergovskom paklu duboke dihotomije izme�u zami�ljenog i izre�enog, podteksta i preteksta, drske ideje i nedovoljno drskog na�ina na koji je ta ideja predstavljena; Go(Kreni) Douga Limana predstavlja konvencionalnu odiseju tarantinovskim predelima oplemenjenu ve� uznemiruju�e istro�enim atributima fragmentarne dramaturgije, maniristi�ke hipertrofije broja likova, poslovi�ne upotrebe reporta�nog stila u fingiranom "mejnstrim" klju�u, isforsiranim fila�om narko-genitalnih gegova i obilnom neo/retro saundtreku, agilnom da sa�va�e sve prethodne zamerke u niz afirmativnih odrednica. Zaokret za Limana �iji se debi Swingers kretao u smirenijem, ranolukasovskom stilu.

Next Stop Wonderland (Pusti srce da te vodi) Brada Andersona paradigmati�ni je eksponent relativno novog �anra, uspostavljen u ameri�koj nezavisnoj produkciji - dijalo�ki orijentisane melodrame (formirane u ostvarenjima Richarda Linklatera i Kevina Smitha) koja, u usiljenom cinema verite maniru, kroz pakao introspektivne psihoanalize, kvazistudiozno pretresa precenjeni problem otu�enja u modernom zapadnom svetu - celuloidna metastaza gde patetika postaje sredstvo a ne rezultat.

The Limey (Englez), Stivena Soderberga je, poput prethodnog filma ovog autora Out of Sight, na nivou predlo�ka standardna i �vrsta noir struktura koja u �okantno stupidnom i histeri�nom monta�nom postupku postaje instrument sopstvene negacije. Time je sadr�aj (u ovom slu�aju, dakle, noir krimi�), �iji je smisao u striktno odre�enom pristupu formi, obesmi�ljen razaranjem mogu�nosti uspostavljanja ikakve forme, �to je izgleda i bio Soderbergov cilj. Od pome�anih rolni te�ko se dobija film, na�alost, �ak i uz pomo� legendarnog Terensa Stempa.

HRONIKA BLUDNOG BAN�ENJA: Ferdinando e Carolina (Ferdinand i Karolina) veterana Line Vertmiler, hronika bludnog ban�enja napuljskog kralja Ferdinanda Prvog, naprosto se, mo�e shvatiti i kao ne�na posveta nedavno nastradalom tako�e germanskom "ki�" umetniku i muzi�aru Falku (Falco) poznatom po megahitu Rock me Amadeus. Video-klip za pomenutu pesmu zapravo predstavlja nedosti�an vrhunac svega �to ovaj film pretenduje da bude, a to ne uspeva zahvaljuju�i ideji autorke da je tre� estetika svako baratanje vulgarnostima neorealisti�ke provenijencije u bur�ujskom okru�enju. Tre�-estetika je, zapravo, daleko sofisticiranija. To je znao i Falko.

Buena Vista Social Club (Klub Buena Vista) Vima Vendersa mo�e funkcionisati samo kao eventualna vizuelna podloga za saundtrak koji ve� odavno cirkuli�e ovim prostorima, pod uslovom da je konzumentu imperativ da spoji vizuelni i auditivni ugo�aj. Ali, zato postoji MTV koji ne postavlja naratora iznad muzi�ke matrice, poput Wendersa u ovom korektnom ali apsolutno bezna�ajnom dokumentarcu.

Stir of Echoes (Odjeci u tami) Dejvida Kepa, ina�e holivudskog mejnstrim scenariste (Karlitov put, Park iz doba Jure), delo je koje stilsko-formalnu ezoteri�nost klasika Nikolasa Rouga Ne gledaj sada inventivno upo�ljava i narativno disciplinuje u korist nenametljive ali gotovo preapokalipti�ne vivisekcije ni�eklasnih ameri�kih slojeva. Ova adaptacija istoimenog romana o duhovima Ri�arda Matesona, svojevremene inspiracije za Isijavanje Stivena Kinga, sporadi�no posti�e formalne vrhunce veskrejvenovskog baratanja odnosa san/java, halucinacija/realnost, kada nije obuzeta romanti�no spilbergijanskim tretmanom porodice i posebno dece, pogubnim po svaku vrstu socijalnog komentara, jer je ve� po sebi politi�ki korektan. Kep je sli�nu formulu koristio u realisti�kom klju�u u svom manje poznatom rediteljskom debiju The Trigger Effect.

Arlington Road (Sumnjivi susedi) Marka Pelingtona fascinantna je nathi�kokovska konstrukcija oboga�ena savr�eno ukomponovanim elementima stounovske impostacije Mek Gafina i upotrebom paranoje kao narativnog feti�a. D�ef Brid�is u ovoj inkarnaciji postaje medijum reanimacije ideala D�ejms Stjuarta, �oveka koji je formirao konvencije sindroma �rtvenog jagnjeta na filmu, �ime obezbe�uje apsolutnu konsekventnost jednog od najpotresnijih finala ikada vi�enih. Scenarista Ehren Kruger se, uz Endrjua Kevina Vokera (Sedam) i Kevina Vilijamsona (Vrisak), svrstava me�u izolovane slu�ajeve scenarista-autora. Prvo remek-delo na festivalu, ujedno i ultimativni eksponent teze da samo Amerikanci mogu isfabrikovati najbolji antiameri�ki pamflet.

IMBECILNI GALIMATIJAS: Garsija Dejana �oraka, autora lucidne Male plja�ke vlaka i Oficira s ru�om, poluimbecilni je galimatijas kvazisatiri�nih levi�arskih ideja koje mogu profunkcionisati jedino u �vrstoj vorholovskoj konstrukciji, a nikako u ultraserioznom niz u kamerno postavljenih, karakteristi�nih TV situacija. Suvi�e ozbiljan da bi se shvatio kao kemp, a suvi�e neozbiljan da bi se shvatio ozbiljno, �orakov film, uz mnogo dobre volje, ostaje mrtvoro�en�e na putu do kontakta sa ovda�njom publikom.

The Straight Story Dejvida Lin�a prvi je pravi poku�aj etabliranja ovog offstream avanturiste u holivudski artisti�ki svet, (�itaj Paviljon Doroti �endler). Lin� je u svojim ranijim, prete�no makabristi�kim ostvarenjima frekventno koristio motoriku sedamdesetogodi�njaka u dramati�no usporenom ritmu kretanja svoje kamere, sve u cilju kreiranja vrhunski uznemiruju�e atmosfere. U ovom filmu, u svom sedamdesetogodi�njem junaku koji putuje na kosa�ici �irom srednjeg Zapada ka bratovljevoj kolibi Lin�ov ritam kona�no dobija svoju formalnu svrhu, humani cilj koji ga uslovljava i diktira. Van ovakve konstelacije i daleko od Lin�ovog autenti�nog autorskog rukopisa, predlo�ak bi se savr�eno mogao uklopiti u okvir novog projekta Mihi�/Paskaljevi� iz lige Zemaljski dani teku, i Tango Argentino.

Little Voice (An�eoski glas) Marka Hermana predstavlja surovo si�ejno preno�enje remek-dela iz enormno lukrativne kulturne ba�tine crtanog filma Vorner Brosa, crta�a The Singing Frog (Raspevana �aba) genijalnog �aka D�onsa, u jalovo okru�enje novog britanskog socijalnog filma, formiranog na ru�evnim ostacima i postulatima �ehoslova�ke kinematografije. Kontaminacija �e�ke kinematografije se, dakle, sprovodi preko revitalizacije britanskog socijalnog filma, a sve to u narativnoj oblandi Vornerovog crta�a. �udni su putevi Gospodnji. Ovom filmu �ak ni Majkl Kejn ne mo�e pomo�i.

The End of The Affair (Kraj jedne ljubavne pri�e) Nila D�ordana, prema autobiografskoj storiji Grejema Grina, intrigantna je simbolisti�ka drama o manifestovanju Gospoda posredstvom molitve neverne �ene. Superiornim zanatskim ume�em na tragu sporadi�no ranog Hi�koka a potom ranog Velsa, D�ordan predupre�uje sve eventualne zamerke na ra�un ovog filma, u koji je stigao da inkorporira i finalni, freneti�ni oma� Daglasu Sirku.

B. Monkey (�ena opasnih namera) Majkla Radforda bi u rukama nekog drugog reditelja mogao biti besmislena stilska ve�ba na tragu �ezdesetosma�kog romantizma otelotvorenog u filmu Something Wild (�udna devojka) D�onatana Demija. Na�alost, u Radfordovim (1984, Il Postino) �akama ovaj predlo�ak se pretvorio u besmislenu stilsku ve�bu li�enu bilo kakvih idejno-tematsko-stilskih konotacija, pa �ak i onih koje krase Demijev film. Radford �ak ne nalazi za shodno ni da se poigra kombinacijom gay i noir ikonografije, �to mu se neprestano name�e. On, jednostavno, poslovi�no odra�uje ovu pri�u, na tragu Geri Mar�alove re�ije filma Pretty Woman (Zgodna �ena), uz prijatan dodatak besmislu u vidu sporadi�nog pu�karanja i telesnog feti�a magneti�ne Asie Argento, �erke italijanskog horor-maestra, Darija.

SUROVO AUTENTI�NO: Bleeder Nikolasa-Vindinga-Refna predstavlja redak, �astan izuzetak u domenu uli�ne kvazirealisti�ne ikonografske potke, koju ve�ina nezavisnih reditelja �irom Evrope i SAD koristi kao pokri�E za sopstveni nedostatak koncepta, ideje, svrsishodnosti i talenta. Surovo autenti�nim, a elegantnim, osobenim stilom, Danac pripoveda o tragi�noj impostaciji ni�ih dru�tvenih slojeva koji iz sopstvene, o�ajne pozicije pribegavaju filmu kao najjeftinijem narkotiku i eskapisti�kom sredstvu koje se kasnije surovo reflektuje na realnost kada situacija zahteva suo�avanje sa stvarno��u.

Ride With The Devil (U sedlu sa �avolom) Anga Lija prvi je mejnstrim projekat koji je najverovatnije finansirala neka desni�arska militaristi�ka grupa u SAD. Po fabuli zapanjuju�e sli�an kultnom tre� ostvarenju Chetniks-The Fighting Guerillas (�etnici borbena gerila), ovaj pseudovestern o posledicama gra�anskog rata izra�enim u pojavi secesionisti�kih grupacija ve� se mo�e nazvati kao instant-kemp klasikom, zahvaljuju�i legendarnoj distanciranosti i nezainteresovanosti priznatog tajvanskog reditelja za takav si�e. Neizdr�ljivo. Gde je Volter Hil kada nam je najpotrebniji?

Cube (Kocka) Vin�enca Natalija je konceptualno remek-delo par ekselans, koje postavlja nekoliko ljudi u nadrealisti�ki kompleks sa�injen iz niza razli�ito osvetljenih istovetnih prostorija punih grotesknih zamki. Dramatur�ka razrada datog si�ea ispoljava ni�ta manje fascinantan tradicionalizam u pomnom, gotovo ritualnom pra�enju narativa klasika D�ord�a Romera No� �ivih mrtvaca. Junaci nisu junaci ve� instrumenti satiri�nog ustrojstva, jalove lutke opsednute svojim slabostima, gladni me�usobne devastacije, �to ih na kraju i o�ekuje. Razjedaju�i apsurd guta holivudski mehanizam fabule, ba� kao �to mrak guta ve�inu junaka.