Knjige: "Be�, juli 1999"

Ime bagre

"Be�, juli 1999" uvodi nas u sumorni svet populisti�ke histerije, i to one posebno perverzne vrste: one koja ne izvire iz siroma�tva i besperspektivnosti, nego upravo iz materijalnog blagostanja

U danima kada celu Evropu potresa skandalozni ulazak radikalno desne, populisti�ke - i bar jednim delom svoje retorike neofa�isti�ke - Liberalne stranke Jerga Hajdera u vladaju�u koaliciju u Austriji, kod nas se pojavio prevod knjige poznatog be�kog pisca srpskog porekla Mila Dora (Milutina Doroslovca) Be�, juli 1999 (prevod Tomislav Beki�, Knji�evna op�tina Vr�ac 1999), svojevrsna antiutopijska anticipacija dolaska na vlast jednog ksenofobnog, rasisti�kog, autoritarnog Pokreta (kako ga Dor naziva) na vlast u Austriji. Roman je pisan u zimu 1996/97, i odatle ovo naslovno datiranje koje se nekome danas mo�e u�initi �udnim.

Dor svoju pri�u podnaslovljuje kao "povest" i to je, �ini se, mnogo pogodnija - mada prili�no neobavezuju�a - �anrovska odrednica od izdava�eve tvrdnje da se radi o romanu. Be�, juli 1999 vi�e je du�a novela nego roman - ne zbog obima, nego zbog strukture dela. Bilo kako bilo, Be�, juli 1999 uvodi nas u sumorni svet populisti�ke histerije, i to one posebno perverzne vrste: one koja ne izvire iz siroma�tva i besperspektivnosti, nego upravo iz materijalnog blagostanja kombinovanog s provincijalnom sku�eno��u duha i resantimanom jedne propale carevine, traumati�no li�ene iluzije Veli�ine. Radi se, naravno, i o delu op�tijeg sindroma, svojevrsnog paradoksa uspeha: u ure�enim dru�tvima Organizovani Malogra�anin je u�asno zabrinut da �e neko - neki Stranac, Neprijatelj, Drugi - do�i i ugroziti mu njegovo malo potro�a�ko carstvo... Na tome parazitiraju desni populisti�ki pokreti poput Hajderove partije ili Nacionalnog fronta �an-Mari le Pena, po�asnog gra�anina Zemuna... Dorova Austrija iz ove "povesti" slika je dru�tva kakvo bi nastalo kada bi ovakva ideologija preovladala: populisti�ki Pokret polako i sistemati�no demontira institucije austrijske Druge republike, demokratske dr�ave nastale na razvalinama Hitlerovog poraza, i formira Tre�u republiku - aluzija na Tre�i rajh je o�igledna - tvorevinu u kojoj je sve podre�eno manipulaciji najni�im instinktima mase i paranoi�nim fantazmama Udru�enih �ifti, na smrt prepla�enih i ugro�enih od svega �to im je nepoznato (a sve osim vlastitog sitnobur�ujskog mikrokosmosa njima je, zapravo, nepoznato). Karl Haselgruber je novi Vo�a; mase mu kli�u na stadionima, ulice su preplavljene njegovim pristalicama. Ambijent postaje krajnje neugodan, a sve vi�e i opasan za strance, za ideolo�ke neistomi�ljenike, za sve koji su Druga�iji. Spoljni se svet, pak, zgra�ava i �udi, ali ne �ini ni�ta konkretno da se ne�to promeni: Austrija ipak nije Tre�i rajh, a Haselgruber nije Hitler; to je isuvi�e mala zemlja da bi ugrozila evropsku stabilnost, prosperitet i mir, a ko bi se jo� bavio time �ta novi vladari �ine vlastitim gra�anima...

Narator romana je Mladen Rajkov, be�ki intelektualac srpskog porekla, koji u Be�u �ivi ve� pedesetak godina; iako, dakle, �itaoca svi ponu�eni "identifikacioni znaci" vuku ka poistove�ivanju naratora i pisca, Milo Dor se koristi klasi�nom mistifikacijom "prona�enog rukopisa", "fikcionalizuju�i" tako svoju povest koja je, zapravo, vi�e esej u narativnoj formi nego tipi�na, minuciozno razra�ena prozna struktura. Na samom kraju knjige, preuzev�i od Rajkova ulogu naratora, Dor �ak nagla�ava da Haselgruber nije Jerg Hajder, nego neki "od Hajderovih sledbenika koji njegove �esto nepromi�ljeno i olako izgovorene kafanske fraze shvataju doslovno i nastoje da ih o�ivotvore uz pomo� svojih mnogobrojnih istomi�ljenika, kako bi bila ustanovljena 'Tre�a republika' autoritarnog karaktera". Autor, me�utim, odmah dome�e i indikativnu tvrdnju: "Onaj ko se opisima Rajkova ose�a pogo�enim, taj se s pravom ose�a pogo�enim."

�ini se da i autor, i izdava�, i pisac ovog osvrta imaju problema s definisanjem ovog dela: te roman, te povest, te novela, te narativni esej... Mo�da je, otud, najmanje neta�no re�i da je Be�, juli 1999 sve to, ali i dru�tveni pamflet par exellence, kada sama re� "pamflet" u ovoj kulturi ne bi bila prokazana zbog mnogodecenijskih zloupotreba... Jer, Milo Dor pi�e ovu knji�icu u trenutku kada Hajderov populisti�ki pokret po�inje svoj ubrzani uspon, svoju vrtoglavu promociju koja ovih dana kulminira gotovo izvesnim ulaskom FPO partije u koalicionu vladu s umerenom desnicom. Vremenski lociraju�i radnju u neposrednu budu�nost, pisac �eli da upozori (pre svega doma�eg) �itaoca na blizinu i ozbiljnost opasnosti. Otuda i moto ovog dela, misao sedamnaestovekovnog rabina Manase ben Izraela: "Ono �to je jednom bilo stvarno, to ve�no ostaje mogu�e." Austrija i Nema�ka �ive pod posebnim optere�enjem sopstvene istorije, i zato se na svaki uspon populisti�ke i ksenofobne desnice u tim zemljama gleda s nesrazmerno ve�im podozrenjem; to je, s jedne strane "nepravedno" - jer isti dru�tveni mehanizmi svugde zakonito dovode do sli�nih "devijacija" - ali s druge i "normalno", jer holokaust nije bio tek "gre�ka u sistemu", nego sama sr� jednog epohalnog organizovanog zlo�ina. Koji je, pak, krenuo upravo iz provincijsko-periferijskih lupetanja o ugro�enosti, ba� kao �to je i Hajder krenuo iz koru�ke zabiti...

Svi koji poznaju i neke ranije knjige Mila Dora - a dosta ih je prevedeno na srpski - lako �e u ovom delu uo�iti autorovo odsustvo ve�ih knji�evnih, estetskih ambicija; odsustvo lepr�avog stila, duhovitosti (osim u malim, dragocenim tragovima...) i tekstualne zavodljivosti kao da dodatno nagla�ava pi��evu nakanu da ovom knjigom portretira po�etak jednog mogu�eg raspadanja, da u narativnom fle�u "ulovi" taj opasni, prelomni trenutak kada jedno dru�tvo kre�e na neizvestan put; anticipativni "crnjak" ovde je, dakle, prevashodno u funkciji Dorovog gra�anskog anga�mana (jo� jedan kompromitovani, kontaminirani pojam!), glas nepristajanja na pasivnost u trenutku kada demokratske civilizacijske vrednosti dolaze pod mogu�i udar zadriglog neovarvarina. Sve to, pak, knjizi ni�ta ne oduzima na dignitetu niti, pak, na zavodljivosti. A �to se �itaoca sa ovih strana ti�e, za njega je negativna utopija Dorovog Be�a odavno sumorna stvarnost, samo u lokalnoj, folklornoj, obi�ajima Potkontinenta prilago�enoj varijanti: musavijoj, �lampavijoj, lo�ije dizajniranoj, ali ni�ta manje ubita�noj. Ime bagre je, uostalom, isto na svim jezicima.