Ana Pavlović, primabalerina

Smisao traganja

"Uzore nemam jer pokušavam da budem svoja", kaže mlada igračica povodom tristotog izvođenja predstave Labudovo jezero

Nedavno je u Narodnom pozorištu izvedena 300. predstava Labudovo jezero (kor. D. Parlić) u kojoj je glavne uloge, Odetu i Odiliju, igrala balerina Ana Pavlović. Tom prilikom promovisana je u primabalerinu.

ANA PAVLOVIĆ: Završila sam baletsku školu u klasi Ivanke Lukateli i to mi je donelo dobro obrazovanje. Izašla sam iz škole spremna i otišla u Grac. Tada sam imala 17 godina. U Grazer Opernhausu igrala sam dve godine i stekla svoja prva iskustva u pozorištu. Kada više nisam imala repertoarske mogućnosti da se razvijam, vratila sam se u Beograd, gde sam '93. godine ušla u Narodno pozorište. Kroz ansambl, polusolističke uloge, postepeno sam išla ka vrhu. Smatram da je to jedini pravilan put.

Zrelost je veliki faktor u umetnosti. Sada drugačije doživljavam uloge koje sam igrala pre dve-tri godine zato što sam i sama zrelija, drugačije razmišljam i neka svoja iskustva prenosim na scenu. Moram da kažem da su mi u tome mnogo pomogle dve velike balerine, Lidija Pilipenko i Ivanka Lukateli. One su radile sa mnom na ulogama Odete i Odilije, prenele su mi svoje znanje i iskustvo i pomogle da pronađem sebe u tim ulogama. Posebno sam im zahvalna na tome.

Prošle godine postali ste prvakinja baleta. U čemu je zapravo razlika između prvakinje baleta i primabalerine?

To je pomalo teško pitanje. Primabalerina je, mislim, najviša kategorija koja postoji u baletu. Iza toga stoje mnoge uloge koje je umetnik uradio, kojima se iskazao na sceni.

Pretpostavljamo da je kvalitet presudan.

Po mom mišljenju titula primabalerine označava određenu umetničku zrelost.

Generalno gledano, ko odlučuje o tome da li će neka igračica postati primabalerina?

Direktor Baleta je taj koji je kompetentan i nadležan da odlučuje o statusu igrača. Postoje i drugi faktori, ali mislim da najviše odlučuje direktor Baleta.

Vi ste klasična balerina. Koje mesto moderan balet zauzima u vašoj zamisli o budućoj karijeri?

Igrala sam u nekim modernim baletima, i veoma mi se sviđa mogućnost da se kroz oslobođenu plesnu formu izrazi energija i prenese publici. Ipak, klasičan balet je baza, preduslov da telo umetnika bude spremno za razne eksperimente. Sada se više bavim klasičnom i neoklasičnom igrom, ali nadam se da ću u budućnosti mnogo više sebe naći i u modernom baletu.

Na koje sve načine dolazite do informacija iz sveta?

Mi se svi trudimo, individualno, da ponešto pročitamo o tome šta se dešava u svetu, da pogledamo neku video kasetu. Prilično je teško doći do toga, malo se putuje, pa tako sami grabimo da saznamo nešto pomoću časopisa, fotografija... Ponekad odem na neko takmičenje, ne da bih se takmičila već samo da bih videla gde je balet otišao, a gde smo mi.

Koliko je svet otvoren prema vama, budući da ste kao primabalerina pravi predstavnik našeg baleta van granica?

Volela bih da postoji bilo kakva naznaka našeg izlaska u svet ali, koliko znam, za sada stvari stoje prilično loše.

Šta objašnjava "tajnu" jedne primabalerine: tehnika, personality...? Imate li svoje uzore?

Postoje balerine kojima se divim, ali uzore nemam jer pokušavam da budem svoja. Što se tiče "tajne" primabalerine, to se tokom vremena uči. Zapravo, još se nisam navikla na tu titulu, ne znam ni kako se snalazim u svemu ovome, ali mislim da je najbitniji osećaj koji ispunjava čoveka, a mene balet ispunjava.

Kako biste opisali stanje na našoj baletskoj sceni?

Ne bih mnogo govorila o tome. Trudim se da se apsolutno distanciram od nekih stvari i da radim na sebi. Nalazim smisao u traganju za savršenstvom iako znam da se savršenstvo ne može postići. Nalazim smisao u traženju. Sledim reči koje mi je jednom prilikom uputio baletski pedagog Robert Kljavin: "Bog ti je dao dar, a ti ćeš biti kriminalac ako ga ne iskoristiš, ako ga ukradeš."