Stub srama

U trenutku kada bude javno prepoznat, doju�era�nji Ugledan Gra�anin svodi se na autenti�nu meru sopstvene humane ostvarenosti, na blisko srodstvo s krpom za brisanje poda

Nezavisno udru�enje novinara Srbije (NUNS) re�ilo je da ubudu�e organizuje, svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu, originalnu protestnu akciju: novinari �e demonstrirati s povezom preko usta (v. fotografiju...), a na stanoviti "stub srama" - nisam bio prisutan na prvoj manifestaciji pa ne znam kako izgleda ta skalamerija - bi�e stavljena imena onih prekr�ajnih sudija koje sude i osu�uju novinare i redakcije po glasovitom antiustavnom i antimozgovnom Zakonu o informisanju, tom besmrtnom psihoautoportretu udru�ene radikalske i julovske pameti. Sve se ovo, pak, odvija na Trgu republike pored spomenika Branislavu Nu�i�u; mora se priznati da je lokacija ne mo�' biti adekvatnija, po�to su i likovi s kojima se ostaci zaklanog srpskog novinarstva bore banuli u stvarnost direktno iz radionice ovog besmrtnog knji�evnog hiperrealiste...

Ne�to mi govori da bi se oko ovog "stuba srama" moglo di�i dosta pra�ine i kontroverzi; javi�e se, bez sumnje, prore�imski ili "neutralni" legalisti da bri�no upozore kako nije lepo na taj na�in izvrgavati javnom ruglu i sramoti ljude koji samo vredno rade svoj posao, korektno slu�aju nare�enja i verodostojno sprovode globalno unikatne zakone (ta zar su oni jadni krivi �to nam je legislativa takva nikakva?), ne bi li tako sebi obezbedili zaslu�eni sta�, topli obrok i markicu za prevoz, a svojoj nedu�noj neja�i svetliju budu�nost. Ovo du�obri�ni�ko unjkanje i drn-zvrckanje treba odmah odbaciti s najve�im mogu�im prezirom: te�ko je sekirati se za moralni profil i gra�ansko-profesionalni status ljudi koji sami o svom profilu i statusu ne vode ra�una, a svojim legalnim nepo�instvom neposredno egzistencijalno ugro�avaju stotine i hiljade ljudi. Tim pre �to primeri sudija koji izvrdavaju sudelovanje u ovakvim procesima ili koji donose osloba�aju�e presude dokazuju da se, naravno, ne mora biti poslu�an, odnosno da prisilno sudelovanje u jednoj nepatvorenoj svinjariji uvek ima alternativu... Pod uslovom da �ovek nije hroni�no oboleo od preterane discipline ki�me.

Ono �to je, me�utim, najpozitivnije u akciji NUNS-a jeste uvo�enje u igru elementa dru�tvene transparentnosti. Ceo �tos sa ovakvim nastranim sistemima upravo je u tome da su svi ljudi koji ih opslu�uju tek anonimni to�ki�i u mehanizmu, stvorenja bez autonomne volje, pa i bez svesti o vlastitoj ulozi. To je, razume se, u najve�oj meri poni�avaju�e i "otu�uju�e", ali tako�e i prili�no bezbedno: na taj na�in Ve�iti Malogra�anin koji pokorno servisira represiju ili podmazuje njene to�ki�e ostaje anoniman, li�no neodgovoran, neprepoznatljiv. Setite se samo onog zapanjuju�eg moralnog idiota Ajhmana: taj je samo �inovni�ki prilje�no, bez suvi�nih emocija, radio svoj posao koji mu je poverila Dr�ava, i nema sumnje da mu do smrti nije bilo jasno za�to se oko svega toga podigla tolika frka, i za�to je on - uboga mastiljara, skromni �inovnik bez prave dru�tvene mo�i - odjednom postao sinonim za vaskoliko zlo... U ovom se kontekstu potez NUNS-a mo�e �itati kao autenti�ni, u najboljem smislu re�i anarhoidni akt civilnog otpora: izvu�i �iftu-Na-De�urstvu na svetlo dana, osloboditi Opslu�itelja njegove spasavaju�e anonimnosti, ne dati mu da se u�u�ka u depersonalizuju�oj Velikoj Op�tosti u kojoj niko nikada niza�ta nije odgovoran niti kriv, jer represivni mehanizam tobo�e funkcioni�e sam od sebe kao nekakav morbidni dru�tveni perpetuum mobile, kao neka vanmaterijalna sila vanljudskog porekla na koju se ne mo�e uticati i koja se ne mo�e pobediti, nego se samo treba paziti da joj se ne na�e� na putu.

U samoj odrednici "stub srama" ima ne�eg namerno arhai�nog, odmaknutog, (auto)ironijskog, �ak ludi�kog; za ovo su sposobni samo ljudi koji nesumnjivo poseduju svest o vlastitoj dru�tvenoj ulozi. S druge strane, Ve�iti Malogra�anin se ipak ne�e dati zavarati ovom relativizacijom-u-podtekstu, �ak i ako je nekim �udom prepozna. A on zna i za�to: svako izvla�enje iz za�titni�kog i spasonosnog zasenka nonpersonalnosti za njega je ravno, paradoksalno, svojevrsnoj "dru�tvenoj smrti": u trenutku kada bude javno prepoznat i predstavljen kao serviser Sistema, kao mehani�ar stroja namenjenog mlevenju "ljudskog materijala", doju�era�nji Ugledan Gra�anin (dostojanstveni otac, mu� i kom�ija, uredno kravatirani Gospodin Sudija...) svodi se na autenti�nu meru sopstvene humane ostvarenosti, dakle negde blizu nule, u blisko srodstvo s krpom za brisanje poda. U tome je, zapravo, ta blagotvorna subverzija koju donosi spomenuta transparentnost; uvek ima ne�eg osloba�aju�eg, rastere�uju�eg i pro�i��avaju�eg u tome kad bri�ljivo name�tane krinke neslavno popadaju...

Svojevremeno su, u doba velikih zimskih demonstracija, opozicioni aktivisti uspeli da do�u do imena i rasporeda mnogih policijskih batina�a koji su bili zadu�eni da maltretiraju i zastra�uju Beogra�ane; purgativno dejstvo ovog uspeha bilo je nesumnjivo: u�asavaju�a mra�na-sila-bez-lica postala je odjednom deo obi�nog, ljudskog koordinatnog sistema, a njena mistifikovana emanacija svela se na banalnu nju�ku na�eg Tihog Suseda, tipa iz kom�iluka koji je u "dru�tvenom" smislu ranjiv ba� koliko i bilo ko drugi. Desilo se to negde na vrhuncu represije, ali i na pragu uspeha tromese�nih demonstracija: "provala" (iznutra, jakako!) u policijske tajne potvr�uje da su i delovi Strukture ve� bili pokolebani, upla�eni od povratnog efekta sile koju su sami proizveli. Se�am se da sam u definitivni uspeh protesta poverovao tek onda kada su ta imena po�ela da "cure": ne zato �to bi ti ljudi sami po sebi bili zna�ajni - o tome nema ni govora - nego zato �to je to bio dokaz kako u Sistemu ipak deluje virus koji �e ga pre ili kasnije razoriti. Pod uslovom da mu civilno dru�tvo u tome pomogne.

U represivnom sistemu programiranom za preventivno (auto)poni�tavanje svake "nesistemske" gra�anske inicijative, Ve�iti Malogra�anin, upregnut u slu�bu perpetuiranja Ve�ito Istog, parazitira na svojoj negovanoj bezna�ajnosti, razba�karen u sigurnosti gra�anskog nepostojanja. To �to �e neko oka�iti njegovo ime na nekakav stub ne�e, naravno, doprineti njegovom "zna�aju", ali �e ga li�iti privilegije da ubudu�e ono �to �ini �ini kao neprepoznatljiv deo amorfne Ma�ine, bez ikakvih li�nih konsekvenci. Zato ovo �to je uradio NUNS (ili Glas javnosti, koji nam slikovito do�arava likove i dela svojih egzekutora) i jeste va�an akt osloba�anja gra�anskog dru�tva: da bi mogao da bude� Gra�anin, mora� i druge upozoriti na njihova gra�anska svojstva. Uzaludno je, dakle, be�ati od svog imena: ono �e te zauvek proganjati, kao podsetnik na sve ono �to si �inio i bio, i na sve �to si mogao biti, samo da si znao da �e ono jednom ipak izdajni�ki izviriti iza ru�evne fasade Sistema.